Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

180 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

сутицаја Митрополитовог, и тако могу у саборски. одбор ући највећи противници (начелни и лични) Митрополита, који ће његовим интенцијама свуда противно делати.

Које ово, које опет превага световног елемента у саб. одбору чини, да је уплив Митрополита-Патријарха и јерархије на управу фондова скоро сасвим уништен. |

Према томе — да канони, а наиме кан. 17 и 26. Саб. ЈУ. 24. 25. Саб. Антиох. 25. Трулског и 11. кан. УП. Саб. јасно одређују, да епископским црквеним имањем има управљати Епископ, од"носно Митрополит и т. д. — и што су речених два фонда имање срб. прав. цркве, неби народ — цркв. Сабору приладало никако право ингеренције у управи цркв. фондова.и осталих заклада или рјапе располагања с тим фондовима и закладама, него би они требали да стоје под управом Јерархије.

Па ипак сви ти фондови и фундације стоје подпуно под власти Сабора тако, да Сабор, и то искључиво сам, не само да поставља управу тих фондова, коју данас представља сабор. одбор; него Сабор сам установљује и прорачуне свију црквенопросветних потреба и њиховог подмирења из односних фондова, и прорачуне свију ових фондова, и осталих фундација (чак и стипендијских) све је то Сабору поверено саб. устројством од 14. Маја 1875. | И ако Архијер. Синод овако постављену и састављену управу упитних фондова према предизложеноме мора за таку сматрати, која не одговара ни постанку, на природи тих фондова и заклада, ни праву Јерархије и Митрополита, око управе тих фондова по све изкључи; не жели то већ с тога, што је црква свагда вољна примити са захвалом услуге световног елемента у одправљању послова, који с једне стране немају по све црквеног значаја, а који с друге стране изискују и известно стручно знање, које код световног више него у свештеног реда налази. |

С'тога одређује 5. 18. да трећи одсек Митр. Савета, као управу народ. црк. фондова, сачињавају осим два духовна још и два световна члана поверавајући избор ових Сабору.

Прелазим сада на састав и делокруг Сабора. 1

Према ономе, што сам у течају овога мог препонизног Извештаја, а нарочито под П. част имао опширно изложити, излишно би било, да се сада и у опширно цртање састава и делокруга срп. народних цркв. Сабора, какав је био пре устројства му од 14. Маја 1875. упуштам — У том погледу изцрпљена је ствару више пути поменутог делца: „Асјептазасе ПагуеПипа ес!. — уоп јисек.

Доста је да само напоменем;

]. Да се нар. цркв. срб. Сабор по наређењу Деклараторије састојао из а.) Митрополита и Епископа, 6.) из 25 чл. свештеног реда, 25 члан. грађанског и 25 члан. војничког сталежа. — Свештенике је бирало свештенство, грађанске чланове грађански ред, а чланове војничког реда крајишници. Поједини сталежи били су дакле у бројној равнотежи.

2., Сабор није имао самосталног делокруга, нити одлучног вотума; он је већао о стварима које су му или од стране владе, или