Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

190 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

И изнађосмо га нешто случајно, а више комбиковањем и сретним приликама — случају.

У патријарашкој библијотеци наишли смо на цртеж рађен тушом, на ком је намолована проста кућица с 4 прозора и димњаком. Са обе је стране кућице нацртано по једно дрво. Кућа је обграђена палисадима. Цртеж је слике широк 10 смт и висок 7'5 смт.

Испод слике је натпис: „Сегегсћлег т дег Ргђаћ Хегстппиг5Зећше хип Сапоупг уоп Сап Еорсег деп 20.-%еп Апризг 1813.

Прочитавши овај натпис, јасно нам је било, да пошто је у то време постојала приватна цртачка школа у карловачкој гимназији, да се њојзи има захвалити, и узрок тражити што су онако лепо писали пре тога, и то доба и после тога свршени карловачки ђаци.

И у нашој комбинацији нисмо се преварили.

По смрти благопокојног игумана врдничког Сергија Попића, дао нам је г. др. Максимилијан Хајдин патријаршки синђео дењак разних ствари — старих рукописа, што су се нашли међу Сергијевим стварима.

Мећу њима нашли смо 23 оде — поздравне песме — што их је спевао у почаст митрополиту Стевану Стратимировићу Гаврило Хранислав професор, потом дворски калуђер и владика Георгије, и то 21 на црквено-славенском, а 2 на латинском језику.

Свака је Ода написана у среди, а у венцу од разних врло лепо израђених цветића и листића, у разним бојама — и то сваки је венац друкчији. |

Сваку је Оду својеручно написао сам Гаврило Хранислав и то врло лепим рукописом.

Под некима не стоји име цртача, а под некима опет стоји.

Тако н. пр. на Пен двоихђљ учениковђљ Карловачких во дни Мецената 1810. стоји: Пећпеаућ Јоаппез Оатпоућ5 Тћеојоглае 51и41055"), и „Сербском5 Меценат5 27. Дек. 1812. Рисовалђ ГаиновичБ:“ на „Зегбтсо Маесепан МГ. Сај. Јап. 1810. Оде,“ и „Пбенв Рождествћ Хрстовђ 1810.“ стоји: Пеппеау Јоаппез Зиббон 1. Нитапнанз зећојае зшаозиз ;#“) на „Маесепан зегбтсо М!. Са!. Јап. 1811. стоји: Рисовалђ Валентинђљ Саввичђ |. тае Нштапнанз ученикђ; на „Меценат5 Сербскому 27. Дек. 1811. стоји Рисовалђ Анастасти Стоишичђ Сунтактмческји школњг ученикђљ“; на „Меценат5 Сербскомв 27. Дек. 1811.:“ Рисовалђ Александрђ М5шицки |-ва Нитапнанз ученикђ“; на „Денђ 27. Дек. 1812. „Сербскому Меценат5“. Рисовалђ Петрђ Живковичб.“

На осталим венцима не ма записано ко их је „рисовалљ.“

Хранислав је поменуте Оде спевао у времену од 1807.—1816. то као професор словесности (од 1807.—1810.), од тога времена до 1812. као професор Роезћае, ЕТодиепнае е; Нзгопае штуегзанз, 1812. као Јерођакон, 1813. као Протођакон, 1814. као Архиђакон.

Ми не бесмо задовољни ни са овим изналаском, него трагасмо и надаље, не би ли што сазнали више о поменутој цртачкој школи.

#) Потоњи парох, био је по речима — Чика Стеве Поповића — прави таузент-кинстлер. Знао је и моловати и дрворезбарити и коларски посао. #59) Не потоњи др. Јован Суботић,