Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне Карловачке митрополије 191

И како Бог не да да ичије добро дело не изиђе на јавност, није дао да остане не познато и име учитеља цртања поменуте школе.

Међу папирима и већином проповедима — Тимотија Бранковића оца благопокојног Патријарха Георгија, негдашњег пароха сенБанског, наишли смо и на говор „На смрт Јоакима Поповића учитеља школи чертежнија 5. Јан. 1815. умершаго“, на по табака — два листа, без да је наведено име говорника, но види се да га је ђак говорио, а

мал) да га није саставио поменути Хранислав. 5 У њему се рекло: „... Таково имја, такавпримјер остави нам,

соученици дражајшиј пред нами мертв лежашч двадесјатседмољетни Јоаким Поповић чертежнија карловачкија школи учитељ. Од убогих родителеј во Ферићхазу рожден, благодјетелством благороднаго Господина Александра от Коића, јако тогоже мјеста памјати достојнаго притјажатеља, и трудами своими во осјечкој Гимназији о науках первјеје приљежаше. Потом в Карловачких клирикалних школах во благодјејании Јего високопревосходителства Г. Арх. и Митрополита, обшчаго благодјетеља нашего, богословские науки соверши. Упражњајасја посљеди во канцеларии АЕМитрополитској в Славенском, Латинском и Немецком слозје, не мало успјеха сотвори, аи кромје сих јазиков и во валахијском свједушч бје, с вјежествами

јаже имје, благија нрари, честное повсјуду поведенис и непорочное житие, инако јеромонаху сходное свјаза и соедини, в дјељех себје

вовјерених совјестен до последњаго издиханија, точен, вјерен и не утрудим послушанија строгиј набљудатељ, — Таковаго ли имја соученици дражајшиј погибнетг Ми знаем, кол он ревностно и разумно в сиропитателном дому јего високопревосходителства

услуги своја попечением своим указа. Воистину оное вељенија св.

Ап. Павла исполни: „јеже ашче что творите, о души дјелајте. „Ми знаем, јако он первиј чертежнују науку охотником јеја

преподоваше. Тоју от излишнија игри или непристојности каковија, јуност отвлекаше, и в наставлении руки ко краснописанију нас упражњаше.“) Трудов сицевих знаки во книгохранилишчи јего високопревосходителства памјати ради храњатсја.“

Из овог се дакле види, да је учитељ у карловачкој цртачкој школи био свршени богослов Јоаким Поповић, којој се школи има захвалити, што наилазимо у првој половини а и доцније Х!Х. века на онако лепе и читке рукописе.

Даље шта о истој школи по смрти Јоакимовој не знамо.

У осталом доста је што и ово знамо, кад се нико од савреме-

ника не нађе да што о њојзи напише ил забележи.

па виа рај ут.

Проглашење у Хрватској Павла Ненадовића за Митрополита.

У чланку „О публиковању српских привилегија у Хрватској“ (В8.. 3. св. о. л. за 1913. 220.—234.), навели смо: како је тешко ишло са проглашењем српских привилегија у Хрватској, и са потврдом владике Павла Ненадовића.

%) Не би згорег било, да се поново заведе у Карловцима и приватна школа за цртање.