Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 205

Отепћатокен Безсћећепез Апзисћеп и. Чеп Шпеп дагшђег абдезјаНепеп Моптас аПегопафоз! Бем се, дЧазз зећфе штр фе пеп тидез! џетећепе СопшттаНоп Шгег РпуПедјеп 2и аПсететеп Ттозђ, штег зјећ рирббатеп, и. 2ибјејсћ дав Огепнаје Мабот5 Безогаеп 20 Кбппеп ејпеп аиз оћпрејећг 70 Регзоћпеп безјећепдеп Сепега! Маноп5 Сопотезв апзјеПеп, и. Фезеп 71 Сапоуи јп бугппеп сејебитеп товеп, могли уоп аПегћбсћзе депепзеђеп ајз Сотпиззапиз Кеојиз его (К1.) ЕпсејзћоНеп опафоз! бепеппе! могдеп.

Ајз ћабеп Мп ез дет Нептп — 2: МасћпсћЕ и. дет Епде ћегт! епппегп моПеп, аш! дазз дегзеђе меићегз депеп Негтп Соттапдатеп 21 ОНеп, Зхесефп, Агад, 5усећ и. Огоз5агдећп апхширеп бећеђеп тбосе, моти Фезеп Фе аџ5 дет Ведткћ Тгев Соттапдо Черш!тепде Кафеп једосћ пп сетаззјојег и. могтаћја ђеу депеу Весеђепћећеп прбсћ семезјег Апхаћ! 21 ођеегзадеп Сопатез5 паћег Сапоунћ; оћпосепдег арсећеп Таззеп. МотЕ — — —

Гл деп 26. Јипј 1743.

јап зтин ап деп Нетп Рејам/; Магсћезеп Опадаопу ти 10!сепдет 5с1]и55: “

А1в ћађеп зупг ез дет Негтп —. хит Масћпсћ! и. дет Епде Мегти ап сеп моПећ, аш! даз5 Фегзеђе теће аНетп зобћапеп Сопотезв 21 Сапоунт аПегфпоз згаћ 21 сеђеп, зопдегл аџсћ Фе аиз дет Вехпк дез зсјауотзсћеп епегајаћа дЧериштепде Кабеп ап сетаззјотег и. могтаћја беу депеу Весеђепћенеп прпећ семезјеп Апхаћ 21 егзатет Сопотезв оћпоећпдег абсећеп 21 |Јаззеп мла5еп тобе.

ја зит ап Фе Тетезуатегт Адтиизганоп ти фезет 5с1и55:

__Ајз ћађеп Мтг ез го АдпишааНоп 2иг Масћпеће и. дет Епде ћегте апшсеп уоПеп, аш даз5 5је Фе аиз Тетезуагег Вапа! дериштене кабев - 55 == 7

Ап фе О. Кперз-51!еПе.

Аз ћађеп Мр ез ФЧепеп Непп 21т Масћисће и. дет Епде аптејсеп 71 оПеп, аш даз5 Зе фе уоп Стеш и. Сапзгад! дершттепде Каџеп — — —

Вапо Стоабае.

Ајв ћађеп Мт ез дет Непп — 2шг Масћисће и. дет Епде Мегтн Бедешеп моПеп, аш! дЧазз зефђег Фе уоп Созјајтста ФЧерштепде Ккашеп — — — >) | ; п

ж . ж |

РершанНотз 5сејамјотшсае гезропзит. -

Слејећ ме Мт 'мједег деп уоп аПегћосћајеп Опћ Таш! дез шп5 пбеггејсћкеп Нон-Кпеов-КаћИсћеп Кезспри Бем! ојеп Оепега! Манопа! Сопотез5 !т о пипдезјеп пећ! етпзимепдеп ћађеп; 4150 151 тап ацећ теће епјсесеп, Чазз Фе Мегли аџ! Чеп 11. пасћз Гојгепдеп Мо-

пабћ5 ђегшепе Перш те тп Сапоуну Кеу и. ипосећпдет егзсћетлеп тбоеп. Мејсћев ајзо аш! даз ипгегп 28. ејарз! апћего ђећебто епаззепе5

#) Из овог се види јасно, да су аустријске власти и у Банату и у Хрватској и Славонији јасно и отворено признали Србе за Србе и-да су на српском конгресу 1744. имали само Срби приступа, а о Румунима банатским није било ни помена.