Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 225

височојшеј особје јего величества и тјеми о самој Державје снисканија изрјаднија заслуги возвишајут достоинство нашего Синода, которое јему по своему јестеству приличит.

Јелико велико и жарко јест веселие наше о сем за православнују восточнују церков многоважном прикључениим, толико безпорно вјашчша јест Благодарност ко превиспреному того виновнику,

исполњајушчаја сердца всјех наших јединовјерних. Мнит сја ми, јако из души всјех нас глагољу, јегда утверждају, что Благодарност наша јест истина, искрена и свјатјеј церкви нашеј указаним благодјејанијам соразмјерна.

В сем пријатном и благодарственом наших сердец расположении имјеем точију Богу, вјечному судеб человјеческих управитељу вопити, да он всеблаги свое небесное Благословение на нашем всемилостивјејшем Государје вину почитовати пустит, Јего здрава и невредима всегда сохранит, сердце јего по своему образу љубовију, милостију и правдоју к нам, и ко всјем своим подаником исполнит, и како јего, тако и пресвјетљејши архивојводски дом јего своего божественаго покровителства сподобит во веја вјеки!!!

А јеже должности нашеја в сем свјашченом дјејствии касаетсја, то оно тољ важно јест, что ми таковое между свјатјејшаја предмети нашеја Церкве числим. Будет убо дружељубному опоминанију вашего Превосходитељства все наше тшчание искрење тамо клонитисја, да ми помошчију свјатаго Духа задаток сеј во славу Божију, во задоволствие нашего всемилистивјејшаго Монарха, в ползу и преуспјевание нашеја свјатија Цркве рјешити совјестно трудимеја.

Патријарх одреди 30. окт. за дан избора нових владика.

Он је поздравио владике овим говором:

Исус Христос наш Спаситељ, началник вјери, и основатељ православнија церкве, сказал јединожди своим учеником и Апостолом: „Идјеже јеста два или трие собрани во имја мое, ту јесм аз посредје их.“ Сие утјешителное изречение из божествених уст небеснаго учитеља изшедшее, по поњатију нашеја церкве, јест

истиное слово божие, јегоже прејестествевое дјејствие в церкви боживј вину показовашесја и непрестано показуетсја.

јединиј надесјат Апостоли вождељевше по вознесении Господа избрати јешче јединаго свидјетеља воскресенију јего, тољ силно ошчушчаху присутствие Господње в том дјеље, јако неусумњешасја поставленима на тое служенија токмо жребија дати, а в прочем с повјерением к нему вопити: „Ти Господи сердцевједче вејех покажи, јегоже избрал јеси от сеју двоју јединаго, пријати жребиј служенија сего и Апостолства“, — и падшу жребију на Матија, абие причтен бист к јединонадесјатим. Ашче 60 когданибуд надобно прејемником Апостолским увјереним бити, јако во имја Христово собрани сут; то подобает им по превосходству тогда, јегда совокупјатсја правилно, јеже избрати епископи церкви Христовој.

Јеже мене касаетсја, аз ошчушчају себе всего исполнена тјем

внутреним увјерением, и по тому ошчушчају сердцем и душеју близ нас бити Госпада, ошчушчају же присуствие духа јего в сем мјестје, идјеже шчастие имјеју нас предкоснутаго конца ради собраних видјети.

„Архив“ св. Ш. 15