Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

пити“

228 Архив за историју српске православне карловачке митрополије (228 26578 а МАВРИ ВРАЧА РРА БНВЕ

совершити, да тјем по требованију времене восполнитсја в церкви,

јеже јеј оскудјет, истребитсја из неја јеже јеј вредит, исправитоја, јеже погрјешно јест в толицје поне, в колицје все то зависит от совјестнаго исполненија должностеј Епископом по правилом церковним належашчих. -

Ми представљаем и заступаем в нињешњем собрании нашем братие во Христје возљубљенаја јединују, свјатују, соборнују и апостолскују церков в. ц. кр. Державах сушчују, јаже, јако таковаја, при раздајании служеб своих невзирајушчи ни на рождение, ни народное происхождение синов своих, но призирајушчи на личнија способности тјехже, токмо оним на служение епископское постав-

љеним бити желает и хошчет, иже доволни сут о вјечном спасении

људех божиих најлучше старати сјаи о вејех вовјерених им душах како церкви своеј здје на земљи всегда, тако и самому Господу јединожди отвјествовати.

_Аз непшчују, јако и ми аки предстателие церкве, по внутрењему нашему, в смотрении помјанутаго желанија, согласију с тојуже, никакових иних призрјениј в сем дјеље избранија неможем пред очеси имјети, кромје оних, јаже во правиљех церковних прописујутсја тјем паче, јако избрание сие нових Епископов јединствено во ползу тојаже јединија, свјатија, соборнија, и апостолскија нашеја церкве бити имат.

Сими предизложеними расмотренијами и призрјенијами водим 43 по внутрењему увјеренију моему о потребах церкве и особах тојже служашчих, совјестно вам такмо оних избранија ради предлагати буду, иже по способностем своим довољни будут тјемже потребам соотвјетствовати. Но тјемиже истими и многими иними призрјенијами водим, мољу ви братије | и заклињају Богом живим, јего свјатоју церковију, и вашим собственим вјечним спасением, отложите и ви вси и каждиј каждое пристрастие, ашче би тое или из љубве,

или мерзости прјамо јединственим особам, или из желанија угодити

комунибуд иному кромје јединија церкве, происходило; недјеетсја

бо здје о благополучии, или неблагополучии јединствених 0соб; дјеет-

сја же паче о поспјешествовании обшчаго благостанија церкве.

Отложите вејакос своенравие всјакосе предумишљеније, свјакују

охотљивост к разногласију, и попецитесја искрење в јединодушин

требованију церкве соотвјетствујушчем удовољствие вам сеју приликоју приобрјести. Не бо всуе возлагају вам веја сија на сердце: времена наша тјажка сут; и дние наши лукави, посредје многих

зол и опасностеј стоим, ашче великиј и важни задаток сего собранија вејеми нами по неопходимим потребам церкве в сем случам поем-

љетеја и рјешитсја; то днешним избранием Епископов таковија но-

вија стихими во церковное прављение "введутеја, јаже по мислем,

чувствованијам, и мњенијам соединитсја будут в том, јеже крјеплше вкупје содјејствовати во постиженими церковних намјерениј. Дјело“ сие, и паки повторају, јест паче божие, неже ли наше: тако убо сљедуим в њем мановенију, и свјатој воли јего, јеже мошчи нам по совершении того полное увјерение имјети; јако ми јединодушним согласием во избрании епископов никому иному, но самому Богу

угодити, и обшчеј користи церкве нашеја, и Держави јего ц.к,и