Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 250

мегдеп тосћје, ејпеп Иг деззеп Регзоћп апзапфоеп Оећаћ ђе! дег ћоћегп Оп5 2џ егулткеп, мејсћегоез ја еп улта зтећ Е. Н. О. Соттапдо т дет Зтапде зећреп, ти Егпетипо фФезег 5ећшеп дег от. п. шттеп Кећшоп 1п дег Спизјепећгте моћсебПдеге Јисепа и пшсћеп 51аа15бигсегп 21 ћађеп ипа ти дет 211 Ашћјсћ! без тип у/егдепдеп Еггрпезјег м/ејсћег Фе Мастаззјоке! одег Фе ећуајсе ЏОпепаћгипо етез одег дез апдегп Сабећејеп 7: рпшеп ћабеп мита, мледег зеђе тп Никип! Кепе Везсћуегде 21 Шгеп. — — — —

При крају 1817. заподене Карлштатска Генерал Команда по

" трећи пут питање о преводу катихизиса.

Упитан од ње владика Миоковић, да јој препоручи лице које би било у стању да преведе катихизис, препоручио јој је архимантрита гомирског Јосифа Рајачића, који поверен му посао и изврши.

Шта је било с његовим катихизисом и, како је у опште дошло да га он преведе, види се из ова два писма владике Миоковића, што их писао митрополиту Стратимировићу.

У првом од 24. Јануара 1818. рече му: „Во удовлетворении високопочитаемаго под 14. Ноем. пр. љ. в том сјемо отпушченому В. П., писанију, что би аз гомирскаго Архимандрита Јосифа Рајачића о том, что он с Росискаго јазика на Хорватски латинскими Буквами Катихисис мали превел, ко слову и отвјету притегнути, и јего дерзновение изобличити неослабил би, сљедујушчее В. П. чест имјеју во отвјет дати.

Висока Банска Генералкоманда приславши сјемо не росијски но наш Синодолни мали Катихисис сушчи, обаче в мњении јако он росијски јест, вопросила какав то и от куду Катихисис, в купје восхотјела, да аз особу једину откажу, котораја би в состојании била такови Хорватскими буквами и на прости јазик превести.

В сљед того, ја таковују особу бити Архимандрита Гомирскаго објавил. По њекоем времени пак тоја Генералкоманда в сљед рескрипта високославнаго Военаго Совјета тојже Катихизис с објавлением налога от високославнаго Боже Совјета присилает, что би он Хорватскими буквами реченим Архимандритом просто преведен сталесја.

Ја убо ни јединаго инаго намјеренија високославнаго Совјета Военаго в том налозје, развје познание содержанија того Катихисиса чрез високославну Генералкоманду не обрјетшиј, јему Архимандриту Гомирскому наложих, да он желанију сему удовлетворити потшчитеја, и по совершении и преводјении дјела, тое високопомјенутој Генералкоманди поднесох.

Из сего убо увидјети может В. П. что он Арх. Јосиф Рајачић ниже поводом своим, либо иним каковим умислом дјело сие предвазјал, ниже иное что, кромје должнаго повиновенија содјелал, сљедствено в нем никаковија вини о сем обрјетају, коеја ради би јего по налогу В. П. негли ради указанаго ради повиновенија изобличити имјел би.

Обаче во удовлетворити високому Налогу В. П. неотложих во словје сушчи превод, ашче и непечатен сушчиј, от часто помјанутија Генералкоманди поискати. — — — — “»)

#) Владика је Миоковић 20. Јануара 1818. г. умолио Генералкоманду да му пошље Рајачићев рукопис, да га пошље на цензуру Митрополиту.