Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

256 _ Архив за историју српске православне карловачке митрополије

А у другом је од 25. Априла 1818. је рекао: „В прилозје непропуштам В. П. превод нашего Синодалнаго катихисиса с латинским словима Арх. Гомирским на просто сочинени, о коему је толика безпотребна ларма дигнута, и коега сам још прежде Вашего писанија како сам публикацију пренумерацие разумио захтевао, и сада топерв с многим трудом от банске Генерал команде возвратио, прислати.

Что се превода овога тиче, могу В. П. увјерити, да у тому Гомирски Архимандрит ни најменше обвинити се може; зане де он ничто друго, него мој налог и мое повељение исполднио,.и должное повинование показао.

И тога ради изволите В. П. сву вину ако какову у том находите, мени, а не Гомирскому Архимандриту приписати.

Кад би ми моја бољезн, у коју сам 9. с. м. нечајаним ударом у љеву страну тјела пао, дозвољевала, то, би В. П. обширно изјаснио, из коих узроков сам превод овај сочинити дао.

В прочем мене високој милости превручавајући, с отмјењејшим

високопочитанием јесам — — —

ж жо ж

Шта је даље у овој ствари рађено, не знамо. Знамо · само то, да поменути Рајачићев катихизис латиницом није штампан, и да је био у употреби Рајићев — Синодални од 1774. године све до 1870.-тих година. 4

Рајићев катихизис ретко се где и учио, једино по варошима, а у сеоским општинама из њега су се училе само молитве и греси. А о учењу текста и каквом тумачењу не беше ни помена. А и како ће бити, кад су још до 1870.-тих година у многим особито граничарским местима, учитељи бивали црквењаци и мајстори.

С тога је карлштатска — банска Генералкоманда у Загребу имала право, што је захтевала од црквене власти да се напише српски катихизис, но, није имала право да захтева да се исти латиницом штампа.

Да је било мало мање љубави код Стратимировића за славенски језик, а више за српски, требала је Јерархија превести Рајићев Катихизис на српски, као што га је по патријарха Рајачића налогу превео 1857. архимандрит Никанор Грујић, — превео, | ал није штампан био, него су се и доцније учитељи и деца мучила са славенским Рајићевим катихизисом.

И тек је 1900. доспео наш Архијерејски Синод да даде написати и штампати катихизис на српском језику.

један од неопростивих грехова наше Јерархије, и то је, да је могла дозволити да се преко 100 година учи наука Хришћанска по неудесном и неразумљивом Рајићевом катихизису, и ако ЛЕ туђинска власт упозоравала да он није подесан за децу и да је неразумљив. |

Е, ал кад су могле царствовати у нашим школама све до 1860.-тих година као једине школске часловац и псалтир, из којих су деца црпила сву мудрост и знање, могао јеи Рајићев катихизис служити за веронаучну књигу!

—— инв е==-+-——