Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
+
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 257
Шест породичних писама Стевана Стратимировића, потоњега | митрополита“).
|: (Ани Стратимировићевој)
Љубезна моја Нано!
Жалост она јучерашња која се догодила, није у состојанију ово моје перо описати, које ми се тако серца коснуло да никад заборавити нећу нити могу, што сте онако без разума поступили, и ако мислите да сте добро урадили, то сте с тим показали да сте поквареног и неваљалог серца, ја би исто тако мого с вашом кућом поступити због вашег слушчета, које је моје прошће провалило и свако јутро краде воће моје, али гледим кроз прсти, и велим у себи, нисам рад ни слушче, ради љубови ваше увредити а конми кога јошт ближњег. Од данаске с Богом Нано! онога сте увредили, који заклињем се срећом и здрављем мојим да сте ви једна на мом серцу, коју сам ја намјерио себи за заручницу, од данаске с Богом и вовјеки с Богом велим.
Ваш иногда љубезник Стефан Стратимировић с. р.
Напомена. .
Писмо ово није датирано. Писао га је Стеван у младости својој, у Кулпину. Преписао сам писмо, без икакве иначе промене, с данашњим правописом. Ана је била братучеда (другога степена) Стеванова, а кћи Данила Стратимировића. — Писмо је ово врло интересно и у погледу језика, јер се види, да аутор у оно време још није знао славено-срписки.
П. (Прокопију Стратимировићу).
Љубезни брате!
Из писма Савина које је мени писо можете видети у каковим обстојателства он сада находи се; Брате, ако сте ради да му његову срећу не покварите, макар како гледајте нека му Госпожа Стрина пошаље 15 или 20 4. Јербо, Брате, како и сам пише он не може от луфта живити него мора му се за нико време помоћ учинити. Ја да је како можно не би пропустио, но није ми сада можно да му помогнем јербо и сам сада не знам куда ћу пређе, а доста је от мене што га рекомендирам, како и видите и кажем за то сен извињава, прико свега тога да је можно не“) би иначе учинио, но није можно зато паки и паки вас молим учините му ту помоћ, и пошљите на мене а ја ћу њему
#) Доносимо ових 6 писама Стратимировићевих, из којих се види, како је Стратимировић у младо доба доста чисто српски писао, а поставши калуђером почео да славенизира. А доносимо их и с тога, што се из њих види, како је Страмимировић у млађим годинама био слаб стилиста.
Из ових се писама види и то, како су Стратимировићи били окорела срца људи, а подједно и сиромашни.
Они су тек доцније постали имућне спахије, да после смрти Стратимировићеве поново пострадају и пропадну.
И на њима се обистинило: калуђерско проклето!
Уред.
Под %) омашка је пишчева, учињена у хитњи, уместо не, ваљало би да стоји ја.
„Архив“ св. Ш. 7