Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

262 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

АРХИЈЕРЕЈСНЕ ПОУКЕ — ПОСЛАНИЦЕ.

Епископ г. др. Никодим Милаш у своме је „Православно црквено право“, Мостар 1902. у 5. 108. навео и говорио „о правима епархијских епископа“, а у 5. 110. „дужности епархијских епископа“.

Овај је други 85. започео с речма: „Сва она права епархијских епископа, која смо. поређали у 5 108. у самој ствари нису друго, него толике дужности, које божанствено и канонично право налажу на епископе. Епископу дају име владика (деолетпце Фопипиз), али фактично он није то, него само надзорник и старатељ о хришћанском народу, који му је поверен и за који мора Богу да одговара)“

Међу осталим дужностима епископским, под 5.) наведено је како је епископ дужан „да свагда и у свакој прилици поучава клир и народ, који му је поверен и ако то не чини, по наредби 58. ап. правила нека се одлучи, а ако устраје у немару, нека се свргне“,##

А под 6). „Према тој учитељској дужности својој, епископ мора чешће слати пастирске посланице своје подручном клиру и народу, поучавајући их у хришћанским истинама и држећи их тиму живој свези са собом“.

Да су у св. Савској цркви вршили епископи ове дужности, а особито ону под 6), може се извести из тога, што се зна да је св. Сава, као што рече Доментијан у његову животопису: — душеполезними беседама и словесама духовнима „питао“ душе христољубиве“ (243.)

А биће, да су и његови прејемници вршили ту дужност.

У овоме нас утврђује то, што имамо из доба патријарховања Арсенија Црнојевића доказ о томе.

У рукописној књизи „Избрана различна слова“, што се налази у патријарашкој библиотеци под 33. бр., а коју је писао — чртао у Будимској вароши ђак Вељко Поповић из Кратова 1704, између осталога, налази се засебан одељак под насловом: „Книгљр поучителне наше полазне посилаклцисе от пастира овцам“, где се наводе поучителна слова, у првом се говори у опште о богоугодном животу, у другом „Епистолја # побчителна 1) лобвњи“, у трећем: „Епистола # поучителна: л) скрбљном оутешенћо“, у четвртом: „Епистола Д поучителна 5бло полазними глаголБи“.

Да л' су потоњи митрополити — Архиепископи и патријарх

Арсеније Јовановић Шакабента упућивали свештенству и народу

оваке посланице не знамо, ал судећи по. посланици митрополита |

београдског Мојсија Петровића што ју је упутио „иночаствујушчим игуменом са братиами их, мирским свештенаго чина, протопопом и осталим парохиалним свештеником, мирожителним како воинстве-

наго реда тако и просто милитарскаго купноже православним једи-

новјерним ва пределех нахие рудничке, чачанске, крагуевачке и ја-

годинске јенуриам, у којој се вели: „чадца моја богом возљубљенаја

#) Камо нам лепе среће да су у том смислу многе и многе наше владике схваћали свој положај, али на жалост много их је било, који су га схваћали у деспотском смислу те ва себе из канонских одређења само права присвајали. Уред.

жж) Кад би се и да се тај канон и вршио, не знамо колико би њих завршило свој живот као активни на владичанској столици. Уред.

4 Е