Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

278 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Единое бо точћо имћхљ, и тожде тако разцранно, лако невозможно ми беше оное ктому облешти.

Ста убо приведеннња вини творатђ ми благонадежднћИшее упованје, милости В. П. Вашего еже скореџше удостоитиса, изумира!о.

Вашего Весоко-Преосваштенства, В Вјеннђ 7. Априла 1775.

ПреданнЂиш!и клиентђ Стефанђ Вуановски с. р.

Оригинал се овог писма налази у патријарашкој библијотеци.

Ако не ћемо дакле да и даље будемо цинцари, а ми настојмо бар на томе, да ни једна штипендија не може бити мања од 1000 Кр. — јер с мањом штипендијом не може се данас ђак пристојно издржавати, те према томе и променимо наређења оних штипендијских заклада, по којима њене штипендисте имају уживати годишње 400 – 600 Кр!

По свршетку правних наука у Бечу, Вујановски је добио државну штипендију на препоруку митрополита Видака од 150 фр. ради слушања педагошких наука, те је потом постао школским надзорником.

Као школски надзорник, Вујановски је често долазио у конфликт са свештенством, те му је и сама влада попретила да ће га збацити, ако се не поправи. (Животопис Вујановсков се налази у „Летопису Матице Српске“ у 17. књ. од Ђорђа Магарашевића).

А кога и какве стручњаке наши сабори бираше за школске надзорнике2 Докторе медицине, гимназијске професоре класичних језика, бивше учитеље основних школа — с 4 гим. разреда — који су положили испит за грађанске школе, а да и не говоримо каквих све није било професора на нашим препарандијама. За то се не треба ни чудити, што не мамо већину школских књига за препарандије. А како ће их и бити, кад наши школски надзорници — без икакве потребе — пишу букварове, речнике страних речи, животописе трговаца.

Верујемо, да се за школску књигу не може добијати онолики хонорар, као што се добија за буквар од 70 страна, годишње 1000 кр., ал није њихова дужност да на том и с тог места терају кшефт!

Ко једном узбуде писао историју наших школа и рад наших виших власти и сабора на просветном пољу овамо од 1870., и каквих све није било школских надзорника, има ће шта да изнесе и осуди!

Уз то би наша високопреосвећена Г. Г. Епископи требали да обнове стари обичај, те да сваки бар по једног изврсног ђака на страни школује и, то на првим универзитетима, те да по свршетку прописаних школа и испита и неко време пробаве не као ђаци, за даљу своју спрему.

Овако бисмо дошли и до спремних и готових професора и дворских калуђера, а не као што су се досад регрутовали професори богословије од свршених добрих ђака с черновичког факултета или руских Академија, који одмах чим положе докторат долазе за професоре, а подједно и до дворских калуђера, који би с потпуном спремом могли ући у статус дворских калуђера.

Некад су били пуни епископско-патријарашки дворови с дворским калуђерима и, то ако не баш са свршеним правницима, а оно бар с две године права, данас су на жалост скоро празни.