Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

298 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Професори исти. Николић 4. Авг. наводи се као јерођакон Мирон.

1870/71. постојала је само Ш. класа, у којој је било 11 ђака. Професори исти.

У последње три године, предавало се у П. класи: славенска граматика, педагогија, метод учитељски, пјеније и правило црквено, догматика |. 4., славенски слог.

П. класи: догматика |. и Ш. ч., историја црквена, реторика црквена, славенски слог, пјеније и правило црквено.

Ш. класи: пастирска, морална, тумачење св. Јеванђелија, полемика, пјеније и правило црквено.

С 1870/71. годином престала је пакрачка богословија и затворена је, те од 1875. богослови из пакрачке епархије учили су се у карловачкој богословији.

У Пакрацу постоји фонд „Школско-богословски“. По Шематизму епархије пакрачке за 1898. исти је фонд основао 1783. епископ пакрачки Јосиф Јовановић Шакабент, помоћу добровољник прилога. Г. 1791. износио је исту на 2000 фор.

Епископ пакрачки Кирил Живковић састави 1. Јануара 1791. за тај фонд „Регламент благодјетелнаго содружества пакрачке школе фундуса“, и по њему је он био намењен оснивању мале гимназије и богословије за епархију пакрачку.

Чланови тога фонда били су подељени у четир класе, и из. к. плаћали су 5—10, [. 10—20, Ш. 20—40, а ТУ. 40—80 фор.

Г. 1810. фонд је износио 8072 фор. 48 нов., но за време епи-. скопа пакрачког Јосифа Путника, који је много година администрирао арадску епархију, фонд је претрпео велику штету неплаћањем камата, те је после његове смрти (тј 1830.) на његову оставину прибиљежено њиме проузрокована штета 5095 фор. 66 нов., | која“ је свота утерана тек 1872.

Пакрачки епископ Стеван Крагујевић 1850. подигне из фондовског новца на спрат здање, на које утроши 4000 фор. фондовског новца, а толико скупи и добровољних прилога, од којих су дали сами свештеници пакрачке епархије 2462 фор.

Подигнуто здање школско служило је за богословију, док је постојала (1870/1.).

Г. 1894. износио је исти фонд 45.625:96 кр., а крајем 1922. износио је 40.335 динара, осим зграде која и данас стоји и уредно се одржава.

Плате професорске — учитељске — у богословијама нису биле једнаке, и мењале су се.

За време Страсимировићево, а и доцније дуго није издавана плата учитељима богословије као што је у Плану одређено било, него ју је Стратимировић по околностима и вољи својој одређивао, и нису плату добијали из фонда, него из прихода од другог таса црквеног. С тога и није било у пакрачкој богословији (као ни у другима, њој савременим) никада правих професора, него су ту дужност вршили узгредно дворски калуђери и свештеници уз неку

награду.