Архив УНС — Забава

ЗАБАВНИК

ГОДИНА I

Београд, 7 јул 1951

БОРАЦ РАЧАНСКЕ ЧЕТЕ II ШУМАДИСКОГ ОДРЕДА, ПРЕДРАГ СТОЈКОВИЋ БАЏА,

ПРИЧА:

ЦЕНА 10 ДИIН. БРОЈ 1

ЈУРИШ У СМРТ

Са шеснаест година живота и шеснаест метака У шаржеру лаког митраљеза, Баџа је, тог дана, кренуо на јуриш. Уз њега, са бомбом у руни брат од стрица Владимир Стојковић. Ветар те шумео лишћем а по небу су се прегонили обла-. ци. Из плитког рова кевтао 1е четнички митраљез. У даљини су гроктале пушке и грмеле канонаде топова. У Горњем Милановцу пламтело 1е неколико кућа, а у Такову, где се у том тренутку налазио и борац Рачшске чете-11 тгггмадгтг - •'т-одП999? , 'ТТII9 е драг Стотковић Баџа мукале су напуштене краве и блетале усплахирене овце. Косом су маглиле жандармериске и четничке фигуре. Из пова зутали су меци. Баџа је био сам са братом. У непосредној близини није било нитедног _ партизана. Младићка крв 1е буктала. Срце неустпашиве Лепенице 1е вукло у бот. Баџа се колебао само неколико тренутака. Ломио се да ли да нападне четничког митраљеспа коти те штитио бег свог штаба или да грричрко ла стигну и други борци. Премишљао те. Али само неколико тренутака. Тада је одлучио. Хатде! довикнуо је брату. Млади, тош неискусни, младићи су се вуклц по змугљи, од жбуна до жбуна. Митраљез те штеловао . .. Да би боље могао да нанишани Батта клече и опали. Двапчт. Трећи пут кажипрст не-повуче за ороз. Низ чело су се сливале грашке знота. Какб ме не потоди?!_ уггита се Бапа на глас и тош боље нолеже по увелот трави и закИжљалом шибљу. Чудо! И било те чудо. Из рова 1е сипала ватра. Челична пев те била окренута према партизанима па ипак ниједан куршум не погоди циљ. Баџа се онда опет тави са два метка. Четник са два рафала. Па оват 1е сигурно слеп, рече Баџа брату - кад не може да нас погоди! Митраљез те и даље клокотао. На њега! Јуриш! нестрпљиво викну Баџа и потрча. Напред, према митраљезу, вукла га те нека незадржива сила. У глави те бубњало. Очи су севале.. Пркос те буктао •. • Трчећи са пушкомитраљезом у руци, Баџа ните ништа видео. Ништа осећао. Јурио 1е док су пуцњи заглушивали тггтТп. Чистина, коту те ваљало претрчати, ните била дужа од десет корачати, али се _ Баџи чинило да трчи, у натмању руку, већ пун час. Пред шанцем против сваког правила ■ — зауставио се ииз стотећег става опалио читав рафал од четрнаест преосталих метака. Бркати жандарм се усправи и диже руке увис. —■ Нисам крив, браћо! зацвилио Iе, Шта ниси, матку ти жандарску! умео 1е Баџа да опсуте.

Шта ћеш? рече на то жандарм. Да бипем оне скотове што бришу уз косу! пркосно рече Баџа. Па то 1е манеоварска муници|а! примети жандарм, а Баџи тек т ада пуче пред очимаДа би се уверио, погледа муницију. Бркоња 1е говорио ■■ истину. У пет шест испрекиданих реченица објаснШћ све. Нарећење 1е било ла '?останем 'на пбложапу. Да ххуцам у вас. Да вас задржавам. М:ислио сам рекао 1е ши' рећи руке да нећете смети да нападнете на митраљез кад чутете пуцхваву. Баџа се тада насметао. Тада • а и ономад, кад ми 1е ово причао. Знаш, - рекао ми 1е —• онда сам тек схватио због чега ме онолики метци непогодише! Али. верут ми, без обзира на све то, тат дан увек. памтим и сећаћу га се док будем жив. Још увек он

ми се чини као тутаиш у смтзт. Ако ти те ово туриш у смрт —• шта треба да се каже оне друге силне борбе и 'Туригие, за ова ј дан кад си се бацио на немачкаг митраЈ&еГТТД тт’ '-п/гтј- .. ..II .« '"/•""•чи митраљез усред окршаја? . . То 1е нешто друго! Тада сам био искуснити, спремниш, вештији . .. Уосталом, видећеш, кад ти будем све исдричао. И испричао, ми Iе. Потанко. Верно. Живо и тако сликовито да сам на махове сам себе могао да уловим како слушам отворених уста, док ми рука у коlоl се налазила писаљка мируте на бележници. Али, о томе други пут. В Каз.