Архив УНС — Забава

ХОЋЕ ЛИ БИТИ ФУДБАЛА

били потпуно празни. Ја се онда супротставих сасвим опипљивим аргументима. Забрањени су преноси и та забрана иде дотле да то већ постаје нека врста бесмисленог ината. Чак се и интернационални мечеви играју само за присутну публику. Па упркос тој тако доследно спроведеној забрани стадиони су сзе празнији, а кесе нзших друштава све тање. С друге стране, цело кошаркашко првенство се преноси, па опет дворане су препуне, а кошарка је да-, нас најпопуларнији наш спорт. Заволела је омладина, али ни ми старији нисмо равнодушни. Зар то није најбољи пример да су фудбалски функционери постигли супротан и неочекивано негативан ефекат? И шта би ти хтео, упита неко из друштва? Ништа, већ се помало касно присећам дуго спремљене поруке за нашу јавност и Фудбалски савез дозволите ви ТВ преносе, па ћете видети како ће се чудо одиграти, стадиони ће се поново напунити, а фудбалска игра доживети нов процват, читаву малу ренесансу. Неки одмахнуше скептично гпавом, сматрајући да је то чист утопизам. Ја опет тврдоглаво доказивах да је телевизија највећа тековина наше епохе и да јој се само недовољно присебни и нереални људи супротстављају. Тако се наш разговор продужи до часа растанка. Свако пође својој кући са својим мишљењем. После ручка, узех новине. Између осталих нађе ми се у руци и „Радио ТВ ревија“. Као и увек задржах пажњу на десетој страници, читајући наслове емисија, изабраних за ту недељу. У поглављу „ТВ серија и драма“ читао сам: „У ДИМУ БАРУТА“, америчка серија, „У АУТОБУСУ“, енглеска хумористичка серија, „СИЛОМ ОТЕТ“, други део америчког серијског филма, „САГА 0 ФОР САЈТ ч енглеска серија . Сем чешке и г Јахупена", на Другом програму, све друге ће се емитовати на енглеском језику. Благо нама, бар нам нико не може рећи да се затварамо у локалистичке оквире. Такође, то је добра прилика да они који уче енглески, упамте неку фразу. Они који га знају уживаће у енглеској конверзацији. Нема шта, нико тако на свету не негује национални стил на телевизији као ми. И док с једне стране, наши фудбалски руководиоци упорно одбијају сарадњу са телевизијом, с друге, програмска политика се штедро стара да англо-америчка култура и забава што шире продре у широке народне масе. Свако ради свој посао како најбоље зна и уме, а нама остаје да плаћамо претплату и уколико се на нешто наљутимо, искључимо телевизор. Нису ни то мала права, зар не?

Која БАБИН

Телеввзија

Седим у кафани „Шуматовац", пијуцкам еспресо и хладну водицу, кадли наједном припази један симпатичан момак, и уз извињење пита: „Одлазим ли на фудбалске утакмице?“ У први мах миспим да је нека грешка, замена личности, јер мпадића не познајем, а с друге стране нисам био ни на једном фудбапском стадиону већ неколико година. „Извините, а зашто вас то интересује?“ Онда се тек разјасни цела ствар. Наиме, он је сарадник телевизије, напољу је камерман, а он ето, узео је слободу да замопи учешће случајно изабраних пролазнииа и гостију у анкети о фудбалу. Уочили су сви да је све мање људи на нашим стадионима, па би хтели да се позабаве тим феноменом. Е, синко, одлазио сам ја редовно, недељом, а понекад и радним даном на „Брдо“, понедељком сам обавезно са својим колегама пола радног времена трошио на разматрање свих остварених и пропуштених шанси, грдио судију, ако ми је кажњавао миљенике, или га хвалио, ако је имао симпатије за њихову игру, једном речи био дибидус просечан Југословен: о спорту сам причао сатима, али самом спорту нисам посвећивао ни минут свог слободног времена. Једино понекад на пецање и (трчање за аутобусом. Некад било, сад се спомињало. „Хвала лепо, извините, а да ли би нам још рекпи зашто сте престали да одлазит? _на фудбалске мечеве?‘ Као у Ђуриној песми: „Сад се и бабо чешка по глави", не могу одмах да изнађем разлог, али колико ме сећање служи то је било овако: тим за који навијам стигао до полуфинала интернационалног такмичења било је потребно још мало па да слави велики успех, а онда необјашњив крах. Пошто сам сит локалних величина и провинцијске хвалисавости, све се то накупило и некако сам се нагло охладио. Младић се још једном захвали и приђе другом столу, а моје друштво настави да разматра најмасовнији спорт са свих страна и из свих углова. На крају, уз блиско присуство ТВ камере, поразговарасмо и о односу телевизија фудбал. Неко рече да је Фудбалски савез у праву што забрањује преносе утак* мица, јер би у супротном стадиони

ЧИКА СПИРА МЕДИТИРА

БРАВО! Читам, новине пишу: књижару обио неио. Помислих: Браво! Ко би то рек Ј о да је некоме, поред свих других брига, стало чак и до књига! У БОЛНИЦУ! Свакога дана чују се исте теме: неки су глуви, а неки неми за проблеме. Па, зашто, другови док је још време не упутимо на лечење све глувонеме?

АФОРИЗМИ

Некоме је доста и камен у главу неноме није довољна ни цела зграда. ★ Истина вам је као и стјуардеса: да би је примили, мора да буде лепа. ★ Што више гуташ лакше ће други да те сваре. ★ Радио, радио, радио па се израдио!

Журим да се на конкурсу пријавим за најнижу пензију!

„Пензионерског петка“

Г!.. Мили*

Види, почели да граде станове за пеизионере!

С- Милић

АВАНТУРЕ ЧИКА ВЛАДЕ РИГОРОЗНОГ

2