Архив УНС — Забава

Лековитост спорта и рекреације (2)

Лекгари вам саветуЈу

У прошлом броју говорили смо о утицају пливања, атлетике, фудбала, одбојке и кошарке на здравље и побољшавање поједииих способности функционалног значаја по организам. Али, како нису само то спортови или активности које имају лековито дејство на организам човека, овом приликом ћемо се позабавити Још неким. Прилика за жене ГИМНАСТИКА: се, рецимо, препоручуЈе нарочито женама, без обзира на њихов узраст и раниЈе бављење том врстом активности. ПримењуЈу Је под Једнако успешно и девоЈчице често као и жене преко шездесет година. Може се примењивати на сваком месту, почев од собне Јутарње гимнастике десетак минута, до оне мало траЈниЈе у школи, радном колективу, па до места за рекреациЈу као што су паркови, спортски центри и слободне зелене површине у природи. Примена гимнастичких вежби омо гућуЈе д,а се постигне боља координациЈа покрета што веома много значи за особе коЈе се, иначе мало крећу на послу или у кући, а поготово за особе коЈе су имале повреде или оштећења на коштаномишићном систему. Ова спортска дисциплина се, скоро без резерве, може препоручити свим особама коЈе желе да буду физички здраве и активне, односно да на Једноставан начин што дуже очуваЈу своЈу виталност и здравље. Опасности од повређивања могу се готово сасвим занемарити. Једино треба бити опрезан, уколико постоЈи такозвано „лабаво стопало“, тЈ. раван табан. Могућна Је и поЈава бола у мишићима потколенице, уколико се са вежбањем претера одједном. Даљем редовним вежбањем и такав ризик се своди на минимум. ТЕГШС: Је у свету врло омиљена забава, рекреативна активност а и као спорт број Један стариЈих људи. Недовољан број терена у нас, не омогућава да се та корисна стра на ове дисциплине прииењуЈе масовно, па чини се, тенис и даље остаЈе забава „привилегованих" у поЈединим клубовима, поготово гато се може спроводити само н,а читг* ппипремљеним теренима. Иначе, ако има услова, препоручуЈе се особама које раде на ау-

томатизованим послорима више сати у току дана, а и онима коЈи више не раде активно у предузећима. Примена тениса захтева добру концентрациЈу, издржљивост и брзину, тЈ. добре, безмало, све функционалне способности, беспрекорно здрав срчанодисаЈни систем. Стога се не препоручује особама које су психички заморене људима нервно исцрпљеним, а поготово срчаним болесницима. Што се тиче физичких повреда, бављење тенисом може довести до повреДе, оштећеша иа унутрашњоЈ страни лакта, што Је у спорту и спортскоЈ медицини поз 'пато под називом „тениски лакат“. Повреда мишића потколенице, се назива „тениска нога“. Могућна су и оштећења других мишића, као и '■кочног зглоба, То потврђуЈе да Је за играње тениса потребно познавање правила игре, али и извесна мера спортске технике. Игра за свакога БАДМИНГТОН: Је игра коЈа Је слична тенису, али много предности када се ради о примени од стране особа стариЈег узраста. Игра се плаетичном а може и тешком, гуменом „крилатом“ лоптицом, и може се остварити на сваком равном отвореном простору. Доприноси побољшавању покрета, снажи мишиће и подиже општу кондициЈу и помретљивост организма. Према мишљењу многих чувених спортских лекара, ова игра је одличан вид рекреативних активности за особе свих узраста. Не захтева скупе реквизите, ни посебну спортску опрему, а може се играти с Једним или неколико партнера одједном. Утолико пре, што ие постоЈе строго одређена правила игре, а и повреде су воло ретке, нарбчито у особа које Је примењуЈу чешће. Вода, сунце, ваздух... ВЕСЛАЊЕ: у заједници с риболовом или пллвањем, ако није такмичење, препоручуЈе се и стариЈим особама, Јер се обавља на отвореном простору, на сунцу и чистом ваздуху. Не препоручуЈе се Једино особама са срчаним обољењима, као ни оиима коЈи имаЈу оштећене мишиће и тетиве на рукама и ногама. Брзе ноге дужи живот БИЦИКЛИЗАМ: Је несумњиво спорт за који су стариЈе особе изузетно заинтересоване. Као рекреативна активност, нарочито у поЈединим западноевропским земљама и САД, настоЈи се на томе да се свакбга дана пређе одређен броЈ километара, према посебноЈ гаеми која се одређуЈе према индивидуалним способностима сваке осо

бе. Примену овог спорта доводи до побољшања мишића ногу и карлице, а утиче позитивно и на општу издржљивост организма. Посебно се указује на корисност примене малих домаћих бицикала тренажера, чија цена није висока и који се користе у ооби, установи или рекреативном центру. Његова примена је уједно и забавна. Вози се у месту, али посебан сатни мехаиизам показује број „прс ђених“ километара шхо људе подстрекава да истраЈу у тој варки што дуже. Ова се активност препоручује свим особама, укључујући и оне са прележаним срчаним обољењима, и, разуме се, узсталну лекарску контролу. Пажљива примена бициклизма не ће изазвати телесна оштећења; а поготово кад Је реч о примени „бицикла-тренажера“. Могућа су ретка оплтећења мишића потколенице, при наглим покретима, али то се ређе догађа. Плапине маме ПЛАНИНАРЕЊЕ: Је и спорт и рекреативна актквност. Омиљено Је и у нас, бави се њиме и велики проценат стариЈих оеоба у краЈевима коЈи су за то погодни, а њих Је у нашој земљи довољно. Ипак, особа која рсоће да се бави овом врстом активности треба да има добар срчаносудовни систем. Бављење на чистом ваздуху помаже да се плућна функциЈа одржава и кондиционо стално одржава и побољшава. Све Једно, поступност у планинарењу је неопходна, Јер Је за оваЈ спорт потребнз адаптациЈа организма, и то з,а напоре коЈи настаЈу и за прилагођавање дисаЈног апарата на већим висинаиа због разређеиог ваздуха. При бављењу планинарењем могућне су мање повреде скочног згло-ба, повреде коже, изазвано сун чаним зрацима коЈи имаЈу Јдче деј ство на већим висинама него у долинн, Јср Је горе ваздух чистиЈи и без примеса прашине, затим ош тећења очиЈу од сунчевих зрака, као и смрзотине уколико се пла иинари сиегом покривеним површинама. Дакако, има и других спортских дисциплина коЈе имаЈу велики знач,аЈ по здравље и лековито деЈство на организам, али препоручуЈемо особама стариЈег узраста ове о којима Је било речи. То, међутим, не значи да се овакве особе не могу бавити и осталим активностима, уз напомену, да Је за то потребнаврло честа лекарска контрола општег здравственог стања, а на првом месту срца и система крвних судова, што надамо се неће занемарити.

Др Драган ЈОВИЋ

БАЊЕ НАС ЗОВУ

У пространом централном холу приземља зграде Термалног купатила у Врњачкој Бањи, од пролећа 1945. досад била је главна рецепција Природног лечилишта, али је са-

Од рецепцнје ресторон

да њена просторија претворена у пријатан кутДк угоститељског типа ресторан. То Је „бистро“ и послује од 6 до 14 часова, изузев недеље и празника. У изгледу Је да

се, од половине маја, сервирају и готова јела и остали кулинарски специјалитети које ће допремати кухиња ресторана „Меркур“. Поред комерцијалне, нови ресторан ће, можда, имати и друштвену намену у исхрани особља, служби лечилишта смештених у згради минералног купатила и оближњим организациЈама удруженог рада лечилишта „Врњачка Бања“... Тиме, међутим, рецепциЈа Природ ног лечилишта ниЈе „угашена“ али се брине о прихвату и смештаЈу ратних воЈних инвалида, носилаца „Партизанске споменице 1941.“ и осталих кредитираних болесника, па и оних коЈи на пансионско-медицинске услуге рачунаЈу о свом трошку. Од првог маЈа, рецепциЈа ће пословати у пансиону „,Иво Лола Рибар“, а посетиоцима Врњачке Бање, коЈи се користе комерциЈалним хотелско-ресторанским услугама бившег угоститељског предузећа „Београд“, као и лечилишта на располагању су, као и раниЈе, рецепциЈе у хотелима „Слобода“ и „Фонтана“, у којима се лепо могу одморити и забавити. ■

Ђртислав СТОЈАНОВИЂ

Место рецшције ресторан

ЗА ПРАЗНИКЕ И ПОСЛЕ ЊИХ

Чепрте м (евнгумеј) бешти, винограду, воПилиу

Према гзеким временским прогнозама, могуће Је да и први дани маЈа буду кишовити и прохладни. Стога, особе коЈе желе да се радом рекреираЈу, сачуваЈу здравље (или они који од тога допуњуЈу малу пензиЈу), мораЈу бити опрезни и умерени у раду. Да би стариЈе особе рационално распоредиле своје рреме за рад и одмор, препоручуЈе се прављење плана подсетника за рад у башти, воћњаку... У њему треба, отприлике, следеће размотрити: Величину баште, воћњака, и приближан броЈ часова потребан за рад у башти у односу на прошле годипе, узимајући Још у обзир здравств!» о стање, физичку снагу и сл. Потребна новчана средства за семе, ђубриво, алатке и остало. Шта и колико треба окопати, орезати, засеЈати, обрадити, обрати и остало? Да ли за усеве одговара поднебље могућност сазревања, назодњавања, прихрањивања и економска рачуница. Направити преглед хитности радова и приближне рокове. Да ли се таквим радом постиже нешто и на здравственом плану или ће имати можда, супротне ефекте. РАДОВИ У БАШТИ, ВОЋЊАКУ, ВИНОГРАДУ... У МАЈУ СУ ВЕОМА ОБИМНИ, ПА ЗАТО ПОДСЕЋАМО НА НЕКЕ ВАЖНИЈЕ ПОСЛОВЕ, и то: Прекопати и припремити земљиште за сејање (уколико то није рг» •ије учињено). ПосеЈати: грашак, кромпир, ротквице, црни и бели лук, зелене и друге салате, бораниЈу, шећер, краставце, лубенице, диње, тиквице, парадаЈз, паприку. Све поменуте повртарске биљке, када Је време погодно, треба почети са сеЈањем већ од 10. априла, док лук, грашак, ротквице и салата могу и рани Је. Првих дана маЈа, а наЈкасније до 15. маЈа, за рано стизање, треба расадити: парадаЈз, паприку, плави патлиџан... ПосеЈати: шаргарепу, першун, целер, паштрнак, шећерац, кукуруз. Заштитити од слане и Јутарњих мразева усеве: покривањем пласти 5 ♦ >им фолиЈама, паљењем ватри и сл. Нега засеЈаних усева у свим облицима: прашење, плевљење, заштита од штеточина. Наводњавање. Водити рачуна да вода ниЈе сувише хладна, што Је посебно важно за ране усеве, што би успорило развоЈ биљке. Такође Је штетно, оставити биљке дуже без влаге, па их онда одЈедном презаситити хладном водом. Влага мора стално бити'обезбеђена. За парадаЈз побити коље, заломити заперке, прнвезати уз коље: —За грашак, борани Је-пузавице,.. побости гранчице или »;ш-ски шпалир са танком жицом разапетом између кочева. Прихрањивање младих воћака азотом. Ђубрење се врши на 10 до 15 см. даље од стабла, и то; у првоЈ години 150 до 200 грама неког азотног ђубрива по стаблу, у другоЈ: 250—300, у трећој 400 до 500, у четвртоЈ 600 до 750 грама итд. Проређивање плодова воћака. Код Јабука се оставља врхни плод на цвасти, а код крушке по страни. Одстојање између плодова после проређивања: за Јабуке, крушке и брескве око 10 до 15 см, код кајсиЈе око 8 см, код шљиве око 5 см. Проређивање биљака или заметка плодова врши се ради добијања квалитетниЈих плодова и раниЈег сазревања. Заштита Јагода од Јутарњих мразева, култивирање и прекопавање у међуреду... Младе саднице привезати уз притке, с тим што се око стабла младице испод канапа стави озлаш гужвица сламе, траве, крпа... По потреби заливати младице. ПосеЈати или засадити разно баштенско цвеће, уз потреб»:?о ђубрење и заливање. Р. И.

Крушка лепе Јелене

Мада се данас обично каже „Јеленина крушка“, мисли се на крушке „ЛЕПЕ ЈЕЛЕНЕ“. Тако се ова посластица класичне француске кухиње зове. Назив долази по лепој Јелени, која је по предању, узрок тројанском рату. Како се каже у старом епу „ИЛИЈАДИ“, Јелену је од мужа Менелаја отео Парис, и тако је дошло до освете Грка над Тројанцима. У Јеленина времена, наравно, није се знало за сладолед, или за чоколаду. Но ипак, Тројанци су као и ми Јели разне врсте крушака, а ово име неко је једноставно, дао у знак сећања на једну од најлепших жена света. У кулинарском погледу „Лепа Јелена“ није баш сасвим без проблема јер се хладно и слатко овде сукобљавају. Чоколада се брзо хлади, а посластица онда губи своју драж. Ова незгода се може избећи ако се чоколада прелије што је могуће топлија и посластица одмах сервира. Прелив сме да се растопи само на тихој ватри, а још боље на пари. На крају се прелива шлагом. 8 кашика сладоледа од ваниле 8 полутака динстованих крушака (компот од крушака) прелив од чоколаде 1/8 литра улупане павлаке ванилин шећер Сладолед од ваниле се успе у плитке зделе или етаклене тањире, па се преко њега ставе полутке крушака округла страна горе). Крушке и сладолед се прелиЈу са мало врелог прелива и гарнирају „шлагом“ са ванилом, Осталу чоколаду треба одвојено служити.

5