Архив УНС — Забава

koji otkucavaju troškove po članu domaćinstva, kaže Slobodan Milošević, profesor iz Velike Ptane: - Pošto lični dohoci ne prate visoke cene, prinuđeni smo da štedimo. Štednja nam je nametnuta, ali nam koristi. Šledimo-sve. Kućni budžet, a to su moja i ženina plata, najviše ide na hranu, a najmanje na odeću. Moramo priznati, da ekonomišemo i

kada je hrana u pitanju. Pre svega, bacamo više spremljeno jelo 111 hleb, kao nekada. Pojede se sve što supruga pripremi. Velika pomoć nam je i u zamrzivaču, kojeg leti napunimo, uglavnom, povrćem. Mislim da se i rad na placu od 10 ari, može nazvati štednjom. Proizvodimo povrće za svoje potrebe, tako da zbog njega ne idemo na pijacu. U mojoj porodici, moram priznati, najviše štedi moja supruga. Stedim i ja, doduše, ali manje. Najteže nam, trenutno, pada štednja struje. Uglja nemamo. a ni drva, pa se grejemo na struju, koja je opet poskupela. Štedimo i deficitarne proizvode, ne zato što ih često nema u prodavnicama, nego zato što su skupi. Platiš vodu, struju, stanarinu, obdanište, televizor, telefon, platiš novine... i, ode više od pola plate. A gde su ostale potrebe. Dakle, kada saberemo sve, ja sam, ipak, za štednju. I mnogo bogatiji štede. Zato su, valjda, i bogati. Međutim, nisam za nametnute štednje-struja, deterdženti, ulje... Mislim da razumete. Tako štede Vera (diplomirani pravnik), Dragoslav i Slobodan. A, ko štedi, više vredi. Kad bi svl kao Vullćl U Starom Selu živi porodica, koja uopšte ne mora da štedi. Oni su pravi, mali SOUR. Otac, Dragiša Vulić, poljoprivrednik, tovi stoku, Supruga, Nevena, prodaje u butiku, koji je vlasništvo njene snaje, Nadežde, koja kroji i šije sa svojim mužem Aleksandrom, sinom Dragišinim. Tu se krug zatvara, bar što se tiče „uposlenih”. A „štednje"? Od trgovine i prodaje 18 junadi, očekuju oko 800 hiljada dinara zarade. Njihovo poljoprivredno domaćinstvo ima siiažu, solo-pistu... Sa tri hektara zemlje übrajaju po dve žetve, Da ne bi bili dokoni (njima posla nikada dovoljno), imaju i farmu kunića. I onda, kažu, zašto bi štedeli, nisu naučili da štede ni sebe, pa zašto bi onda štedeli hleb. Ali, ništa ne bacaju, ne rasipaju. Vulići ne stežu kaiš, ne odriču se, ali zato stalnim radom stvaraju. Rade što više mogu, a troše taman koliko im treba. Oni su se odlično snašli ili su, samo shvatili da bez motike nema žuljeva a ni plodova. Njihovo geslo je: što više stvoriti, što manje kupovati. Čim čuju da nekom nešto dobro „ide”, radi su da se i sami oprobaju. Ponekad se i prevare, all najčešće-zarade. I nema posla koji bi njima bio težak, zbog koga bi gunđali. Kad bi nam, kao Vulići uz pesmu radili i pravi, veliki SOUR-i s hiljadama, a ne samo četvoro, radnika... Tako štede Dragiša, Nevena, Aleksandar i Nadežda. A ko štedi, više vredi! Štedeti -ne značl odrlcati se Ima domaćica koje koriste vodu, koju izbace iz mašina pri pranju veša,

za šareno rublje. Verovatno da ne treba baš toliko nastojati da se što manje troši, ali zata ne treba uključivati polupraznu veš-mašlnu. štedeti, nikako ne znači zanemariti higijenu. Nije istina da bojler treba ukijučivati svaki drugi dan. Uvek ćete imati toplu vođu, ako je bojler uključen uveče, kad je struja jevtinija, i ako imate veliku porodicu, sat, dva preko dana, opet, u vreme jevtinije tarife. Protočni bojler u kuhinji, ne uključujte bez potrebe, Ne morate se svakodnevno kupati u kadi. Tako se troši puno struje (I vode), a i lekari (bar neki) kažu da nije zdravo. Dovoljno je da se jednom nedeljno opustite, jedno pola sata u kadi punoj vode. Nije na odmet dodati i šaku morske soli, ako nemate dovoljno novca za onu iz parfimerije, mnogo skuplju. Efekat je isti. Jedino što so za kupanje i lepo miriše. Izbegavajte grejalice. One su prave male aždaje, prosto gutaju struju. Uostalom, zdravije je spavati u hladnoj sobi. Da bi đeci bilo prijatnije, dovoljan je stari, dobri termofor, Uvek iskoristite zagrejanu ringlu, bar da smlačite vodu. I to je nešto. Pećnicu ne uključujte, bez preke potrebe. 1, ne zaboravite-nema većeg štediše, bar što se kuvanja tiče, od ekspres-lonca. Ostatke hrane obavezno iskoristite: Ijubiteljima italijanske kuhinje prijaće špagete sa sosom od paradajza i sitno iseckanim (i još jednom proprženim) komadićem mesa, koje niste pojeli: od preostale šunke, sianine, sira... napravite slane palačinke: zamesite faširane šnicle od mesa, koje vam je ostalo od ručka... Dakle, treba se samo dosetiti, Bar mašta ne košta. Samo bez rasipanja štednju nikako ne treba shvatiti kao smrzavanje u hladnim sobama, obiačenje prijavog rubija, povremeno giadovanje... već kao stalan napor da se ne rasipa, ne baca, ne zaboravlja, da niko nije toliko bogat, da mu više ništa ne treba. Međutlm, štednja nlje samo domaćinsko raspolaganje i u kući i na poslu, već stalnl napor da se stvori, da se prolzvede što više. I bolje. Ako Je iko, u ovo doba recesija i svetske ekonomske krize, stabllan i čvrst, kao da ga teškoće ne dodlruju, onda )e to japanska prlvreda. A Japanci čak i smeće prerađuju. NJlma Je nezamislivo da se stari papir, nošen vetrom, kotrlja ulicom. I papir se prerađuje. Nema ni razbijanja čaša i flaša, zbog meraka. Sve su to sekundarne sirovine od neprocenjlve važnostl. PrlkupIjanjem ptpadaka štede se šume, sirovine’i devfze. A, ml smo, kažu, čak I stare krpe uvozllf. Zaboravili smo mnoge stare zanate, bacaii cipele, umesto da Ih pendžetiramo, ili stavimo blokeje, najion čarape vlše nlko nlje krplo, odlagall smo u Iznošeno rublje dečije pantalonlce, koje su „progledale” na kolenfma...

zaboravijajućl da nema kesa bez dna i da će nas Jednog dana stići to rasipništvo. Za uštedu ne treba mnogo mudrovanja, već samo malo veštine. I, opet, mašte. Ne bacajte ni pantaionice, ni džempere, kojima su se Iscepaie nogavlce na kolenima, ili rukavi na laktovima. Prišijte Ijupku zakrpu u kontrastnoj boji. Ako je dete mlađe, možete da iskrojite aplikaciju u obliku omiljene životinje ili junaka crtanog filma. Stari džemper možete da oparate, sami prefarbate i Ištrlkate ga ponovo. Biće kao nov, iako od stare vune. Ne bacajte nl iznošene cipele. Napravlte od njlh papuče. Dobro će vam đoćl u vreme letnjih žega. Popravite svakl komad obuće, đobro ga iznosite, pre nego što ga baclte u smeće. Ako je sara očuvana, promenite samo potpeticu na ćizmama, pendžetirajte ih i biće kao nove. Tako ćete uštedeti bar dve-trl hiijade dinara, koliko biste dali za kupovinu. Uz malu pomoć Iskoristite sve „unutrašnje rezerve”, pre nego što „zavrnete slavine”. Ne morate se svega odricati. Dovoljno je da ne trošite samo ono, što vam, inače, nije pričinjavalo neku veliku radost. Najbolje je da od svega uzmete pomalo, i, da se ne razbacujete. Ne odričite se novina, izaberite svoj časopis, bar jednom mesečno idite u pozorište, sami sredite frizuru, to bar nije teško, kamilicom u cvetu protrljajte blago kožu lica i, piling je gotov i bez kozmetičarke, ne kupujte skupe pomade - za stotinak dinara ima ih u svakoj apoteci-koristite prirodne darove za maske i negu, staru haljinu osvežite novim detaljem: kragnom, mandžetnama, šnalom, kaišem, vezom... sve ideje su vaše, treba ih samo iskoristiti... Kupujte i me'so, ali samo koliko vaš kućni budžet može da podnese. I jaja mogu da vam nadoknade komad pečenke. Neka ishrana bude raznovrsna: ponekad prepecite komad slanine, kobasicu ili viršiu, ispohujte parče salame, najbolje mortadele uz ukusan i lepo serviran garnirung, malo (bez mesa) lukavstvo domaćice će svima prijati, a trpeza neće uvek delovati siromašno: za doručak ili večeru, pripremite prženice ili poparu, izvrsno će prijati uz čaj u oye hladne dane: napravite kačamak, uz koji možete da servirate pržen luk sa jajima, sir ili mleko... Trudite se da što više poslova po kući uradite sami. Majstorske usluge su „paprene". Naoružajte se strpljenjem, alatom i na posao. Najvažnije je da ne zaboravite, da štednja ne znači stezanje kaiša, već samo više truda i izbegavanje izdataka koji nisu neophodni. Uz mali napor, moguće su velike uštede. A ko štedi, više vredi!

Tekst:

Svetlana Prlina