Архив УНС — Култура

5. АКТ. ЗБИВА СЕ У ЕУЋИ ТУЦАКОВИЋА. (Туцаковнћ сам седи и чита писмо). „Драги пријатељу!" „Мени је врло жао што се нисмо ближе опријате„љити могли, али ваљда није суђеио. Твој се син није „умео допасти мојој Рокси. Мораш мислити, тако се за„боравио, да јој је пушећи непрестано дим у очи пуштао; „осим тога он јој је приповедао о картама, - а тако се „богами данас не проси девојка. Дакле од сватова нема „ништа!“ Кавгић. (Туцаковић прочнтавши ово писмо лупи ногом о тле, и повиче :) Неваљали Милоше, зар се тако млади удвара! Кад сам ја твоју матер просио, ја нисам пред њом кинути тео , бојећи се да се не осрамотим а гледај ти њега ! Бадава, овај ти је младеж јако покваре«, притерује у сваком погледу.

6. АКТ. МИЛОШ И ПРЕЂАПГЊИ. Ж. Шта је вами оче, као да сте нешто зловољни ? От. Реци ти мени, како ти се допала Кавгићева ћерка ? Ж. Да вам пстину кажем, неће бити ништа од сватова. От. Како то ? Ж. Девојка ми се види нокварена, а прилично је и језична. От. Имаш ли тн томе доказа ?

Ж. Како да немам кад сам се сам уверио. Та вам у разговору трпа све швапске речи , ваљда тиме оће да по-

каже да је васпитана српкиња!? А да је језична и о томе сам се уверио, кад сам год о српској литератури говорио увек је зевала а при зевању се показује и језик у својој светлости. А шта би било да сам се још с њом свађао ? От. Ево види (пружи му писмо) Њ ен отац пише да се ниси умео допасти Рокси. М. ( чита писмо). Што се пушења тиче, то сам зато чинио, јер сам видео да јој се образн стакле , па сам се баш тео уверити јесу ли масни, и уверпо сам се. Морала је сирота Рокса напоље ићи да се умије, па сам онда тек приметио да јој образи изгледају као неповлаћепа њива. А што пише да сам о картама говорио то је баш чудновато, Ја ништа друго нисам говорио. но само о беседи, како сам се провео са неком црвеном дамом. А Фрајла Рокса мора да чеето размеће карте, кад се таки на карте сетила. От. (уватн га за руку). Оди сине да те пољубим, та тн си паметнији можда и од самог м ше. Сад само гледај , да се што скорије с другом бар ожениш ! М. Ја држим да не треба да хитим са женидбом , јер што дуже чекао будем васпитанију ћу српкињу добити. От. Како то ? М. Ево сад имамо два српска виша девојачка завода, у Новом Саду и у Нанчеву. Зар и то још не знате ! От. Е мој сине, ако ти из тих завода невесту чекао будеш, остаћеш ти, мој синко, још дуго младожења : јер док то мађ. министарство одобри , па после док се изради план наставе, ту треба времена; а дотле ако не оматориш можеш лако умрети. б —р.

Стечај.

Овим се расписује стечај на место бележњака у селу Огепгег-овци, у вилајету Дармарском. Са овим је тесно скопчана плата у готовом новцу 240 Фр. годишње (или 68 новч. па дан); слободан стан у дудари, четрдесет папуча дувана, две луле и један камиш. Даље има три центе крађене сланине, седам тепсија обарене гужваре, два пара наглавака, безплатно бријање и најпосле Фрај пецање рибе, т. ј. ако сам гљисте накопа. Од прооитеља се иште : 1. Да није Србин (јербо је село српско). 2. Да се у војничкој служби у уставности извежбао и да је иајвише до велбаба дотерао. 3. Да је најмање двапут у штокхаузу био и стекао појма шта је то гитокфинстернж и штокфиш. 4. Мора лекарском сводоабом доказати, да му је забрањено пнти воду. 5. Да зна добро ноктарити, како би што пре замршене општипске рачуне на чисто извео. Ко је момак за деверство, нека се до поноћи овој славној општипи пријави. Тупоглавић председник. Звекановић перовођа б— р.

Једној госпожи.

Лепа је и мила Твоја кучка „Лшла,,; Што ју љубиш, цмачеш, Знак је лепог густа; Ал се судиш како „ЈГила" Љуби твоја уста!

(I е с и нг).

СИТНИЦЕ.

Кад је оно отац Н. добио црвен појас путовао је по оближн>им селима па дође и једном своме сопароху У. 2. на конак. Овај чим је видео опа Н. таки и сам осети неку жеђ и викне жени: „Севај, Тино, у подрум по вино! Допеси нам добра бела“. На то домаћинов синчић, који донде још никад није видео пона са црвеним појасом, викне из запећка : Мамо, немој бела, донеси шиљеја, овај попа има цивен тибу. Учитељ предавао ђацима, да је Бог свугде и на сваком месту. На то устане једаи мали ђак и запита:

Јели Еог и у нашем иодруму ? И тамо је, дабогме; одговори учитељ. Ј)ак се на то насмеје и рече : Ал ми немамо подрума. д. б. Судија. Еи сте обтужени да сте путнику Н украли торбу. Чиме се браните ? Обтужеш. Ја сам ишао па то да олакшам и њему и себи. (~ХЈ“) Седела два Пијуковића, отац и син при чаши вина па баш онако бачки пијуцкаше, канда им је то занат. Наједаред отац рече: Море, дераие, ала га ти сучеш; канда си сунџер прогуто ! На тако сам научио од оца. Јест’, деране али Исе! Јотl, поп Есећ ђочl!“ Не велиш рђаво бабо, „веЈ а тајоге (ИвсЕ агаге т!пог“. Е па у твоје здравље, сине, кад си тако досетљив. Један ћорав клијепат запита при расправи своје парнице адвоката: „како стоји наш посао?“ „Као што видите,“ одговори му адвокат. М. П. Ј. Кад сам био давпо некад у Б. запитам једног пријатеља: колко је сати ? ..Код мене је пола 10, ал треба да знате да наши сати иду за 50 година касније" то је био одговор.

Плакат.

Честитам ти, српско хрват<*ки народе, што си у последње време постао највишим апелационим судом, Сам краљ апелује на тебе, да пресудиш јели онај Раухов нерастерани, или овај несаслушани сабор био израз народни и земаљски интереса? Беспристрани, самостални. неумитљиви на,јвипто апелациони суде, народе, краљ иште од тебе пресуду! Сад, ако никад, имаш и нраво и дужност да покажеш сву оштрину гњева свога онима, који би се усудили покушати, да те било митом било обећањем, било претњом или другим чим заведу са пута судске ти независности и самосталности. Жижа.