Архив УНС — Култура

Нове судије.

Како се нама допадају нове судије, то наравно МаКари не питају, ајде даклем да ми запитамо како се Мађарима допадају? „Шбкоз" вели на једном месту : Бах и Бито купили су своје чиновнике по каФанама; Бах је покупио келнере; а овај други лумпове.“ (Обзирући се на Вад, морамо унапред овде признати, да је „Жижа„ са свим другог мњења). Даље доноси „Iј.“ једно пнсмо свога хиреш Зебулона. То писмо овако гласи: „ТекшМеб кагакш! нгат ! Хеврека! Нашао сам ! А шта сам нашао? Нашао сам приседничку столицу моме дражајшем зету. То нам је донео „кристкиндл". Мој је зет постао судијом. Но, од кад се Христоо рађа, још се никад није родио на веку штету Чнвутима, него што је овегодине! -- Док само дођу у канџе моlга зета, онда ке тек осетити како се кожа дере. Јао, како сам сад задовољан и спокојан! Јао, како је страшан лумпацијус тај мој зет!ЈСуд је год дошао, свугде су га изцакали; што му је год пвло шака, то му се за шаке прилепило; страшан је лопов; једина му је лепа страна што је врло побожан, прави светац, јер сваке седмице празнујеон по шест недеља, у које дане нпшта не дела, а седми му је дан В^антохЧау. Ал ме је и муке стало док сам га протурио. Није доста што сам министру за љубав држао орацију у поштованом дому, кад дом није био присутан; што сам министровом слузи поклонио ремондир сат од правог талмовог злата, а послужавци ,ехте брилијантен ншук од—; а доста што сам зета натенто да прави бакљаду Феишпану,да израдира из своји теотамонија Ш. класу, па да умете Етшепз ех отпЉиз; што сам кредиторима његовим платио интерес унапред на три месеца, само да не праве ларме до божика, док наименовање не црође; што сам хуљи дао сведочбу

да Је честит човек; шго сам морао и то изшпионирати, ко је још бацио око на ту столицу из наши иредела? Па онда дај шиљи минпстру тајне денунцијанте, који ће тима конкурентима ногу подметути. За једног рекосмо да је арамија, за другог да је подмитљив, за трећег да је до грла задужен, за четвртог да је пијанац; а за свакога додадосмо да је кортеш, клепетуша левичарске партије. Овај је разлог био најважнији, нејспасоноснији. И тако се разтопише овтали конкуренти поред мога зета, и мој зет оотаде узвишен као главица купуса кад се око н>е снег растопи, Ох колики ми је камен са срца пао! Неће више обешењаковић висети о мом врату, о државном и о свом врату. Сад нека га вешају, не марим, само кад су га изабрали за судију. Но тала богу! Сад смо већ стеклн судија, који ће нас бранити од лопова; сад само не знам ко ће нас бранити од судија ?Хм! - Слуга сам понизни. Талероши Зебулон.“

Берност превода одоетоверава. сам

Будалина Зиале с. р.

ПРОСИДБА.

1. АКТ. ЗБИВА СЕ КОД КАВГИЋА У КУЋИ. Отац и кКи. От. Но Роксо, како ти се допада тај Туцаковићев спн ? Рок. То је баш један гемајн младић, помислите отац први пут у иашој кући па запалио цигару, и тако је задимио да сам морала изићи да се умијем, иначе би ми ово лице поцрнило. От. Но тоје безобразлук.младожења — па пуши. Па шта си му ти на то рекла ? Рок. Ј а сам му казала да то није ~билдунг“, но да је то „гемајн“ ; а он ми на то пуне очи дима напуни и запита ме: како се та реч „гемајн" на немачки каже ? Бидите драги оче, још ни толико не зна да је то баш немачки речено. То је све још ништа, ал је он и картар, непрестаио ми прпповедаше о некој црвеној дами. От. Добро голубице татина, пиоаћу ја његовом оцу, да од сватова нема ништа. (На ово га Рокса пољуби у руку и отидеЦ

2. АКТ. КавшК сам. (Звони љутито II ВИЧ6 што год може). Глишо ! ој Глишо ! Глиша (слуга, који је наглув). А што ме вичете толико, ево ме! Кав. Јеси чуо и твога је доста. Више да ми ниси тако одговарао јер ћеш добити. Јеси ме разумео ?

Гл. Шта ? Кав. То што ти кажем. Гл. Коме да кажем ? Кав. (продересе). Врагу се торњај испред моји очију (слуга одлази). ( \ ЧЧ

3. АКТ. ЕАВГИЂ, САМ. (Хода замишљен. ) Ја не знам шта да радим с овим мојим дететом ? Туцаковнћ има приличног капитала, али која вајда кад му је син прост, па још и картар! Хм! хм ! ја је не смем силом натеривати што му драго, ја ћу писати мом пријатељу Туцаковићу све шта је у ствари, па куд пукне.

4, АКТ. ГЛИША И ПРЕЂАШЊИ. Гл. Свршио сам г сиодару, Кав. Шта си свршио ? ЈГл. Отворио оам кочину. Како се крмача дочепала авлије, одма је уватила једно пиле. Кав. (љутнт замуњује шаком). Еј магарче, акоти је то казао ? Гл. Та како је нисам мазао, кад сам јој ногу пребио: Кав. Торлаче тебе треба у шпитаљ. Гљ. Зар има и за свиње шпитаљ ? Кав. (увати га за уши). До врага ми се испред очију вуци, да ми више ниси у собу завирио имам ја сад друга посла (слуга отиде а Кавгић седне и напише Туцаковићу).

Сан и јава.

Под ирозори двора твога развио сам љубви крила, Ту оам лио горке сузе без сведока ноТ је била. Уздисо сам као зеФир, јер бам залуд горе гледо ; А кад ме је врат заболо, ја на твоју клупу седо, Седео сам, заспао сам, не знајући да већ спивам, • Коза снива о купусу а ја снивам да уживам: Ти си сишла, љубила ме, по срцу ми чепркала АТа не мпј ли срце «зест, :хијшшце-. моја мала 1 и ■—*-—* А ти тераш твој несташлук, у тишини доба глува ; У ребро ме гурну јако, повуче ме за два ува. Ја се прену, нешто реко, ати па то: „Но вас сокт ер ?“ Јао, то пије моје злато ■ — веТ ме с клупе трза боктер!

Сан Хопанза.