Архив УНС — Култура

па их барем нећеш изгубити, а ако их метнеш у џеп може ти какав несретник тамо на вашару и извући их. Саслушавши све ово циганин, па као што су обично лакоми на сребро, почну се међу собом договарати како би оии та два талира од слуге отели. Тако размишљајући, рече један ја ћу такођер метнути у уста неколико новчића, па кад прођемо поред оног слуге а ти ме од остраг мало гурни, па ћу ја новце из уста испустити, а одмах окупи и замоли слугу, па нека нам и помогне купити, дотле ћу ја већ израдити посао. Како су рекли тако су и учинили. Слуга се наравно одмах дао од њих наговорити, и помогне им новце купити. Кад су већ све покупили, али се онај један циганин још затезаше и чепркаше рукама по прашини, па најпосле рече, да му фали од новаца још два сребрна талира, и стане на сиромаха слугу бедити, да му их је он украо и стрпао себи у уста. Свет који је оно чуо, помисли да је то кстина нападну на слугу и отму од њега она два талира, и даду их циганину, а овај брже боље отрчи у вашар и помеша се међу друге цигане, а сиромах слуга врати се невесео кући размишљајући непрестано за својим талнрима.

103. Истера један циганин кобилу на вашар да је прода. Видећи то два сељанина, договоре се, како ће циганина да искушају, да ли му је кобила ждребна или не. Тако доће један од њих и запита га, пошто му је кобила, а овај му одговори да вреди 60 форинти. ја да знам да је та кобила ждребна, ја би је баш од тебе купио. Циганин се почне овоме клети и рече : само да ти је толики комад злата, колико је ждребе у њој ја бих за њега могао полак овог вашара купити. На то се сељанин окрене смешкајући од циганина и оде к своме побратиму, и приповеди му све шта му је циганин рекао. За тим оде опет онај други сељанин и запита га: Море циганине, пошто ти је та твоја кобила, а овај му одговори 60 форимти. Није скупа, но само да није ждребна, ја бк је баш купио. Сад циганин потапше сељанина по рамену и рече: Није брате, тако ми свеца, ова моја коблла нити је сад ждребна, нити је кад у сво.не веку била. На те речи сељанин се слатко насмеје па оде. Сад се оба сењанина заједно врате к циганину, да погађају кобилу, но овај чим их спази и познаде одма се почне предомишљати шта ће да им одговори на њихова питања, Тако један рече циганину да му је мало пре казао није ждребка, а другом опет рекао је да јесте, па шта је дакле онда у ствари нека им истину каже, да ли му је кобила ждребна или не. На то циганин видећи, да нема већ