Архив УНС — Култура

сам се, вели, покајао, то ти ево дајем пет талира, па се помоли Богу за моје грехе. Свештеник прими новце, а циганин оде. За тим не прође неколико дана, а циганкн опет дође па као и први пут каже попи да је опет украо пар свиња и оставивши му пет талира опет оде но кад ]е тако и по трећи пут дошао био, онда ми попа рече: Зашто ти то циганине тако радиш, зар не би било боље кад би ти увек за те новце свиње куповао него ли овако што идеш па крадеш ? На то му циганин одговори : Е хмој попо, шта ти знаш, та ја кад бн свиње куповао, онда би они што продају. могли искати од мене шта им је воља за њнх, а® овако ја плаћам што хоћу и што могу, а друго, ти попо треба још и то да знаш, да ]е од крацених свиња и месо слађе. Сад попа оде у другу собу и изнесе све новце што их је од цигакина добио, врати му их натраг и истера га напоље.

112. Под чергом седио је један цигаиин и певао. Тамербан је био, Тамербан је био, пак све непрестано то једно те једно Прође туда неки човек који је ту песму чуо, па га онда запита, шта је тај Тамербан. Циганкн му на то одговори: Е, шта је бно ок је био тако Шијак као год што си и ти. На то се овај човек нађе на Циганииа уврећен и повиче : Оди мало на ноље, да тн са овим лесковцем намажем мало леђа. Али циганин му на то одговори : Ако тебе сврбе леђа мене богме не сврбе, ја немам никаква посла на пољу, па ие ћу ни да изађем. Али оди напоље макар да те само једагпут цакнем ногом у тур, па онда иди опет унутра. Али циганин продере се изнутра и рече ; Та не ћу ти изаћи сада на поље, па макар ме за љубав одмах хтео и два пута ногом у тур цакнути. Овај се човек сад насмеје и оде својим путем даље.

113. У једној регементи служила су два циганмна војника по имену Рада и Лацко, који су више пута из војничке службе бегали и које куда луњали се. Тако кад су ]едном били побегли, пође потера за њима и сретно их ухвати и војничком суду преда. Исти суд осуди Раду на вешала, а Лацка три пута да прође кроз шибе. Кад су их тако извели на место где ће се казна обавитк, оида ће запитати кспод вешала Рада свога пријатеља Лацка: Море, Лацко! имаш ли што да поручши твоме оцу на ономе свету, јер кроз који минут ја ћу се можда са њиме тамо већ састати. На то се Лацко мало промисли, па онда рече: Знаш ли Радо шта, можеш му казати, да.си се ти ожекио са ћерком штрангаревом, а Ја да сам обукао црвено-ишпартани прслук.

42