Архив УНС — Култура

Namera svih nas oko novo rođenog magazina, jeste mazohistička želja o povezanosti istomišljenika. Naravno, razapeti između preterane brige o novorođenčetu i prezentiranja čistih činjenica. Iskreno se nadam da nam je čedo steklo imunitet tokom proteklih decenija na marginama kulture, kao i da se suvoparne činjenice ne smeju zanemariti u ime istine koja nam nije bila naklonjena. Odlučio sam da pokušam da spojim istinu s varljivim sećargima na ličnost o kojoj novonastali poklonici znaju malo, ili gotovo ništa, a upućeniji neka posegnu za uspomenama listajući izgubljene godine zanosa. Karizmatična priča o čoveku koji je jurio svoju sudbinu. Storija o nepriiagođenoj brzini bitisanja. Ili je to samo crtica o životu na pogrešnom koloseku? Socrealizam je širokim pokretima i masnim naslagama boje ispisivao «Novi zavef farbajući sve što je na svom platnu sadržalo nežne valere umetnosti i mirisalo na duh avanturizma. Njegova paleta je bila striktno izdeljena na crnu i belu površinu, negirajući polutonove i drhtave poteze inventivnosti. Nezahvalna pozornica za ekvilibriste koji su u borbi sa novom težom u rukama stiskali jedino svoj talenat i kreativnu energiju. U to i takvo vreme u Beogradu se pojavio suvonjav momak paperjaste kose orlovska nosa. Da, oči su mu bile nestvarno plave i tužno ve. Ruke su nalikovale alatu profesionalnog džeparoša. Imao je naglasak zapadne provincije ali je to negirao svojim imenom: Vasilije Vasa Belošević. Rekao je da dolazi iz Opatije, da IGRA klavir i da preferira JAZZ. Mnogo docnije, shvatili smo da mu klavir zaista služi za IGRU! Već prvi tonovi u Radio Beogradu i na retkim mestima na kojima je nesebično prosipao svoj taienat, pobudili su interesovanje onih kojimaje džez služio umesto partijskih uzansi i tačkica za ishranu. Njegovim umećem, stigla je IDEJA. Džez fanovi iz tradicionalnih građanskih familija koji su u muzici videli način pasivnog otpora novonastalim promenama, u Beloševićevim interpretacijama osetili su dah improvizacije nesputavane strogim pravilima. Perfekciji nota sa talasa .Glasa Amerike", pridodali su Beloševićevu nonšalantnost i emotivan harmonijski naboj. »Led je krenuo, gospodo porotnici!" kako bi ushićeno podvukao Ostap Bender. Prvim snimcima u zacementiranom studiju Radija, podelio je -stručnjake" i stručnjake. Tvrdokorni zagovornici matematičkog interpreta, sumnjičavo su vrteli glavom, dok su mladi jurišnici pronašli svog gurua. Jedino se Belošević nije obazirao. On je jednostavno IGRAO klavir! Svoje impresije je gradio črno-belim dirkama spajajući -blokove” teme čvrstim malterom kreacije. Čista energija! Ali, ta energija zahtevala je dodatne ventile, o kojima ćemo nešto kasnije. Poput njegovog instrumenta, i njegova životna snaga bila je u znaku crno-belib tonova. Übrzo je svaki njegov nastup postao događaj. Njegovi snimci postali su rariteti kojima su se hranili pobornici potiskivane muzike dvadesetog veka. Slobodan sam da tvrdim, da je uz Gutešu, Rokovića, Gojkovića, Vasilije Velošević gromada beograd-

Dušan Prelević

„IGRA ILI SLAPOVI HARMONIJA“

TAKE FIVE

skog »Jazz proleća" koje traje sve do današnjih, nešto hladnijih, dana. Na mestu današnje -najveće" Mc Donald’s birtije u kojoj se halapljivo kusa »brza hrana", nalazio se nekadašnji hram džeza Beograda pedesetih i šezdesetih godina. Neću preterati ako kažem da je Vasa Belošević bio perjanicatog hrama, iako su svoj doprinos dali i takvi muzičari poput Džimiia Stanića, Boška Petrovića, Gojkovića itd. Vasu Beloševića su podjednako poštovali i voleli fudbaleri zlatne generacije kojima noćni život nije bio stran, boemi, akademski građani, problematične senke noćnog bderqa, kurve, probisveti, pritajeni policijski žbirovi i... kelneri! Nemojte se čuditi! Pridobiti kelnere je vrhunsko umeće koje je malo ko savladao tokom neprospavanih zatamljerqa Sunca. Na prste se mogu nabrojati umetnici druženja s profesionalnim »trovadma" Ijudskog organizma. Verujem da ste skloni da mi poverujete na sopstvenu reč. Vasa Belošević punio je svoje baterije isisavanjem srži života, bez kompromisa, komponujući svoj životni put muzičkim umećem u sprezi s primamljivim duhom boemije. Bez kočnica. Ali, vratimo se muzici. U sećanju je njegov pionirski stav o i delovanju kombo-sastava. Mislim da je prvi kod nas plaćao studio u kome je PROBAO sa svojim saradnicima, uobličavajući fizionomiju sastava na

pravom mestu. Profesionalno ga je zanimalo jedino ono što je predstavljalo definitivan produkt. Bez obzira na trud i cenu. Prilično neobično za pripadnika boemske kaste uz koiu se oduvek vezuje element neobaveznosti! Svojim stavom, edukovao je priličan broj muzičara koji danas deluju na ovom prostoru, priznali oni to ili ne. ..Led je krenuo gospodo"! Treba red da je medu prvima (prvi?) snimio džez-ploču u inostranstvu, pa zvalo se ono i Madarska. Nikada rob turneja, ipak je gostovao u ogromnom delu domovine ili van otadžbine, prosipajud slapove harmonija. Prirodna elokvencija i služilo mu je za pridobijanje novih poklonika. Sledi nesretna emotivna veza sa izuzetnom vokalistkinjom kojoj život, na žalost, nije bio naklonjen. Poznato je da su emotive! poput prefinjenog veneeijanskog stakla, krhki i lomljivog karaktera. Pogadate da Belošević nije odmakao od tog sindroma. U njegbvom životu nastaje übitačna trka s vremenom koje je isticalo. ..Bela smrt” ili vam ..Kralj alkohol" postaje njegov neizbežni saputnik. Mefisto. Ne sumnjam da je Belošević znao cenu. Takode sam übeden da je bez pogovora bio spreman da je plati. Sedamdesetih mu se privremeno gubi trag. Čulo se da je na Zapadu, da mu je promenljivo, da egzistira. Zatim se ništa nije čulo.

Sredinom istih, nenadno se obreo u svome Beogradu. Rio je kabeze i ostali bućkuriš i umirivao ruke sptetom posrebrene žice ispisujući malom pincetom imena prijatelja iz jednog komada. Sećam se njegovog prvog susreta sa električnim klavirom u jednom stanu u ulici Miloša Pocerca. ..Ćujte, ovo je tak’ sjajno! Jeba’te vrag, ovo je milina igrat!“ Poput dečaka pomagao nam je da obogatimo neke naše nebuloze, dodajud predivne harmonijske sklopove. U redu, snimarge nije tspalo sjajno, ali zar je to sada važno? Zatim je počeo da pije kavu sa velikom čašom vode. Bila je čudna njegova naprasna žeđ!? Nije trebala posebna pronidjivost da bi se shvatilo da je Л/ODA" bila votka, i da je apstinaciji došao kraj. Sećam se da je trebalo da nastupamo nekoliko meseci u ..Mažestiku", Nekoliko dana pre «gaže" Vasa je odperjal’ u Opatiju sa svojom novom ljubavi. Übrzo su stigli panični pozivi u pomod Jedne nod, ušao je u lokal bled, sa pogledom uperenim negde nestvarno daleko. Crta je bila predena. Njegovi dani u Beogradu lidli su na komu. Ne misiim datreba krivudavu beloušku života. Cini mi se da je nepotrebno skrivati životne porive i ambise koji vrebaju. Sećanja su puna džezera koji su svoje živote koristili poput oružja sopstvenog uništenja. Putevi su odavno zacrtani sudbi-

nama onih kojima je životna snaga iscurila prevremeno. Jedan prljavi podzemni prolaz ka Terazijama bio je logičan i nadasve tragičan kraj jednog bogatog života. Daleko sam od cinizma. Naprotiv! U lokvi prljavog snega ostao je da leži Vasilije Vasa Beiošević. Hi je to bila njegova čaura, dok se na nas cerio njegov pravi život iz neke druge dimenzije? Umroje jednostavno i ner.adno. Cisto. Nije životu na izmaku priuštio nijedan ropac. Poput Frank Tugend Grampa, odbio je da nastavi trku sa sudbinom. Bio je u velikoj prednosti nad njom. Ostavljam čitaocima da ga se sećaju po sopstvenom izboru. Ali, apelujem da ne sudite. Vasa Belošević je svojim životnim stavom, svojim briljantnim talentom sopstvena odbrana. Poštujmo njegov izbor. Svojim slapovima harmonija dodao je poslednji akord. Na nama je da ga zapamtimo.

Dušan Preiević

Vasilije Belošević

NAŠ PREUZETI INTERVJU

Naš saradnik Sveta Jakovljević vodio je ovaj razgovor sa g. Brunom Loajonom za emisiju II programa Radio Beograda „Džez vruće i hladno“. Kako ste se odlučili da organizujete godinu francuskog džeza u Beogradu? Shvatio sam da u Beogradu postoji tražnja u ovom domenu, uvideo sam da ima publike da džez i kompetentnih Ijudi na radiju i u štampi (gde ste i Vi), dakle publike uopšte. Pošto je postojalo interesovanje, hteo sam da pokažem da u Francuskoj postoji vrlo visok kvalitet i muzičara i repertoara. Ne samo da postoji veliki broj talentovanih džez muzičara već i vrlo raznolik repertoar od onog što se zove ciganski džez (koji je imao najboljeg predstavnika u Džangu) do upražnjavanja svih savremenih pravaca (bibap, kul, fjužn). U svakoj od ovih disciplina ima izvanrednih predstavnika koji po mome mišljenju, i bez pretenzije, čine da, posle Amerikanaca, francuska scena dolazi na drugo iii treće svetsko mesto, i to je apsolutno trebalo prikazati Beogradu. Imam utisak da ste radiii sa mnogo entuzijazma ali istovremeno i veoma kompetentno? Ne može se govoriti o kompetenciji pri poređenju s Vašom; ja se pojavljujem kao savršeni novajlija, jer Vi poznajete francuski džez boIje od mene, ali direktor jednog francuskog kulturnog centra mora da ima minimum poznavanja različitih umetničkih disciplina, bilo da se radi o džezu, umetničkoj muzici, pozorištu, baletu itd. A istina je i da volim džez, i pre nego što sam došao u Jugoslaviju često sam posećivao džez-klubove u Parizu i većinu Ijudi koje sam pozvao ovde već sam ranije slušao do jednog ili dva sata posle ponoći u zadimljenim prostorijama Sen Žermen de Prea ili na Monmartru. 1 vidite, od pre

pet-šest godina džez poseduje izvanrednu uzavrelost u Francuskoj. Džez je postao i moda među mladima koji nastavljaju da vole rok, ali sve više slušaju i džez. Pošto i ja pripadam mladima i ja pratim tu modu. Izbor gostujućih grupa ste Vi pravili? Po pravilu sam pravim svoje programe, ja biram grupe ali se prethodno raspitujem koje su želje mojih partnera. Moram reći da ste i Vi odgovorni za jedan broj koncerata, Vi ste mi sugerisali da dovedem Ijude kao što su Trio Zitan, Bulu Fere, pre toga Grapeli, i Vi ste mi pomagali kod dovođenja francuskih muzičara. Po pravilu slušam autoritet ali ja odlučujem ko će doći. Da ii ste našli partnere za saradnju? Po pravilu, u svim našim raznim delatnostima (muzika, balet, film, pozorište... i dr.), pokušavamo da radimo brzo i u kratkim rokovima što agencijama ne odgovara. Iz tog razloga morali smo u prvo vreme da radimo sami, a tek potom da se zainteresujemo za saradnike u Beogradu za naše projekte. U pitanju džeza mnogo smo radii i i mnogo nam je pomogao Radio Beograd, program 202, koji je prihvatio razmenu materijala, da veliki publicitet našim koncertima što je neophodno, većina koncerata je prenošena i naša saradnja je moram red, bila savršena. Što se tiče koncertnih sala, najviše smo koristili Dom sindikata pod uslovima iznajmljivanja, pa se ovde ne može govoriti o saradnji. Dali ste zadovoljni svojim iskustvom sa džezom? Da, zadovoljan sam. Sala Sindikata bila je skoro puna, a publika je bila vrlo mlada. Oini mi se da je u Beogradu u toku obnova interesovanja za džez, kao što je slučaj u Parizu ili Njujorku, i to je sjajna stvar. Publika poznaje materiju, oduševljava se, i bilo je sve više posetilaca tokom ovih koncerata. Za mene je to velika satisfakcija. Koji je koncert Vama ostavio najboiju uspomenu? Grapeli je imao izvanredan prijem kod publike, to je bio trenutak iz antologije, prepuna sala Centra ~Sava“, mnogo ljudi napolju koji pokušavaju da uđu, ovacije stojeće publike posle koncerta koje su trajale ne znam kqliko minuta, to je bio veliki trenutak, jedan od najvećih, istina je. Ali, šta red o Buluu Fereu koji je svirao na „Odilom". Šta red o Rafaelu Faisu sa Janikom Balašom i to su bili veliki trenuci. Poslednji koncert Sklavisa u SKC-u ostavio je kod publike nezaboravnu uspomenu... Ali treba ostaviti onima koji su pratili naše koncerte da sami naprave izbor najboljeg koncerta, odnosno onog koji je ostavio najlepša sećanja... Kako ocenjujete reakcije medija? Zadovoljavajuće? Prijem vašeg radija bio je vrlo, vrlo dobar. Što se tiče pisane red, na nesreću i to mi je krivo postoji jedno neinteresovanje za džez. Medutim, ta nezainteresovanost postoji tako red u celoj Evropi, isto tako i u Francuskoj. Medijska sredstva nisu impresionirana džez scenom. Ali u Francuskoj je sada džez u modi, a mediji slede modu i boije prate želje svoje publike. Ali to nije slučaj u Beogradu. Moram red da štampa vrlo malo prati koncerte, samo poneki redak je neki slobodni publicist uspeo da proturi o koncertima Grapelija ili Petrudjanija. Dali je s godinom džeza završena i Vaša delatnost u vezi sa džez koncertima? Posle godine posvećene kamernoj muzici, povremeno cerno se vraćati džezu.

Bruno Luajan, Stefan Grapeli i Svetolik Jakovljević

Dec. 1989