Архив УНС — Култура
Према висини савршене вјере
За вјернике почетнике
Изводи из књиге епископа Николаја Д. Велимировића „Вера светих" катихизис Мсточне православне цркве, издање Светог архијерејског синода Српске православне цркве, 1970. године у Београду
Христово откривење је лично, јединствено и потпуно откривење Бога људима ради њиховог просвећења и спасења. Друго откривење од Бога више неће бити дато, и поред Исуса Христа други Месија не може бити очекиван све до краја света. Од Бога нам предата и откривена истина не може се упоређивати са религијама и филозофијама које су људи створили. Крв Сина Божјег не може се изједначити с мастилом књижевника. Против покушаја таквог изједначавања треба се борити у првом реду продубљивањем нашег знања о православној вери, примењивањем вере у свакидашњем животу, удубљивањем у њу, као што научник продубљује откривену чињеницу уздизањем од нижих ступњева веровања према висини савршене вере! О хришћанској вери уопште ® Шта је хришћанска вера> Хришћанска вера је Христово знање о најважнијим тајнама бића и живота, које знање људи могу примити само веровањем у Њега, а не својим сопственим напорима. • Које су најважније тајне о бићу и животу о којима само Христос има право знање? То су: Тајна о невидљивим стварносгима; о Богу, о анђелима, о људској души; Тајна о стварању света и његовом свршетку; Тајна о непрестаном Божјем вођењу човека и човечанства одређеном циљу, а по Његовој премудрости и сили; Тајна о човековом греху и паду и њешвом спасењу кроз боговаплоћење; Тајна о царству Божјем као крајњем циљу човековог земаљског живота и о правом путу који води томе циљу, тј. о понашању човека према себи, према ближњем и према Богу; Тајна о васкрсењу из мртвих, о последњем суду и о вечном животу. ® Нису ли и неки други верски учитељи, мислиоци и философи покушавали да објасне ове тајне? Јесу многи од њих. Али то су чинили само својим ограниченим људским снагама, размишљањем и упорним студирањем о свету и људској природи. Сви су се њихови покушаји свршавали претпоставкама и различитим теоријама чисто супротним једна другој. • У чему се, онда, састоји преимућство Христовог знања над њиховим? У преимућству Христа као очевица. Он сведочи: „Ја говорим што сам видео". (Јован VIII, 38), и опет: Нико није узишао на небо осим онога који је сишао с неба, Син Човечји који је на небу" oован 111, 13). Верским учитељима свога времена Он је рекао; „Ви сте одоздо, а ја сам одозго; ви сте од овог света, а ја нисам од овога
света". oован VIII, 23). Старешини израиљском је рекао: „Заиста, заиста ти кажем: говорим оно што знам и сведочим оно што сам видео". oован 111, 11). И опет: „Ја сам хлеб (живота) који је сишао с неба". oован VI, 41). И много другог из те области Он је говорио ауторитетом једног очевица о својим тајнама неба и земље, тако да су се људи дивили Његовој науци, јер „никад човек није тако говорио као овај човек". oован VII, 46). Заиста, и у свакидашњем животу ми више вјерујемо очевицу него неком теоретичару или философу. Али постојали су и други верски учитељи који су тврдили ца су своје примили од појединих анђела. И анђели су очевици великих тајни. Шта да мислимо о томе? Тачно је да је понекад Бог слао св.оје анђеле појединим људима да их науче и да руководе њима. Али чешће су људи доживљавали лажна виђења, тј. зле духове приказане у облику анђела. Поред тога, Христов случај је сасвим друкчији. Њега нису учили нити Њиме руководили анђели. Напротив, Он је заповедао анђелским војскама и
изгонио зле духове из људи. Анђели су му служили, а демони су стрепели пред Њим. • Треба ли у овом случају да мислимо да је хришћанска религија изнад свих осталих религија у свету? Хришћанска вера се не би могла успоређивати с другим религијама, и, строго говорећи, не би ни требало називати је „религијом" у паганском смислу речи. Јер, она није једна религија међу другим религијама, она је ВЕРА У ХРИСТА И ХРИСТОВО ОТКРИВЕЊЕ. Она је лично, јединствено и потпуно откривање Бога људима ради њиховог просвећења и спасења. Друго откривење од Бога више неће бити дато, и поред Исуса Христа други Месија не може бити очекиван све до краја света. • Шта онда треба да мислимо о неким савременим покушајима да се хришћанска вера изједначи са свим осталим религијама? Ти су покушаји погрешни и то је опасан експеримент. Јер „Бог се не да ружити" (Гал. VI, 7), нити се крв Сина Божјег може изједначити с мастилом књижевника. Иако смо ми као чланови старе Источне цркве снисходљиви према сва-
ком људском бићу, нама је строго забрањено да упоређујемо од Бога нам предану откривену истину са религијама и философијама које су створили људи. • Којим средствима да се боримо против покушаја таквог изједначавања? У првом реду продубљивањем нашег знања о нашој православној вери, практиковањем вере у свакидашњем животу, удубљивањем у њу, као што научник продубљује откривену чињеницу. Друго, племенитим и мудрим напорима никада силом да се људи уздижу од нижих и најнижих ступњева веровања према висини наше савремене вере, уместо да се савршено спушта и меша с несавршеним ради неке погодности. • Зашто нашу веру зовемо живом вером? Стога што су ВЕРА и ЖИВОТ неодвојиво спојени као узрок и последица. Господ Исус је рекао: „Ко верује у Сина (Божјега) има живот вечни, а ко не верује у Сина неће видети живота него гнев Божји остаје на њему". oов. 111, 36). Такође је речено; „Праведник ће живети од вере". (Јевр. X, 38). Порекло и извори православне вере 0 Где је порекло наше православне вере? У Божјем откривењу. ® Из којих извора можемо доћи до сазнања о вери или Божјем откривењу? Из два извора: Светог писма и Светог предања. 1. Свето писмо ® Шта је Свето писмо? Збирка светих књига Старог и Новог завета зове се Свето писмо или Библија. • Зашто се зове Свето писмо? Зато што је најсветији Бог наш надахнуо и руководио светим људима у писању ових књига, а с циљем да нас научи светом животу. • Шта значи реч Библија? То је грчка реч и значи: Књиге. Али ова реч није овде употребљена у смислу скупа, већ у смислу квалитета, тј. значење се не односи на много књига, већ на књиге над књигама, на врхунац пирамиде свих књига на свету. Књиге старог завета Како се деле књиге Старог Завета? На четири групе: законске, историјске, поучне или моралне и пророчке. ® Које су законске књиге Старог Завета? То су пет књига Мојсијевих тј.:
Православље
10
НОВА ПРОСВЈЕТА