Архив УНС — Култура

Бијела куга тјера на размишљање

Биолошки колапс српског народа

Политичке и националистичке побуде за повећање наталитета у своме народу, да би се демографском експлозијом и живом силом истиснуо други народ и одагнао са својих територија, представља у ствари један од најтежих злочина геноцида; а то управо данас раде Албанци према Србима на Косову. Планска присилна експлозија наталитета код Албанаца на Косову је као нож уперен у срце српског народа

Истраживање кардиналних проблема српског народа неоспорно има највећи значај. У те проблеме убрајамо наталитет у крилу српског народа, метанастажичко кретање српског народа и суперконцентрацију у велике градове, нарочито Београд. Свакако зачуђује да српски интелектуалци, осим часних изузетака, нису придавали овим проблемима значај који заслужују, бар све до неколико година уназад, нити су их у потребној мери проучавали. Проблеми који су по нашем мишљењу заиста кардинални проблеми српског народа, превасходно су социјалне природе. Разуме се, тиме не желимо умањити значај других великих проблема, као што су политички, привредни, културни, и други о којима овде неће бити реч. Биолошки колапс српског народа: узроци и последице пада наталитета Демографија је грчка реч (демос-народ, графиен-пописивати, описивати) и значи буквално попис становништва, али у ширем смислу демографија се назива наука о становништву или популациона наука, мада је у неким земљама називају демологија (демос-народ, логос-разум, наука). Ми не желимо да говоримо о нивоу демографије код нас, мада нам је познато да у њој имамо изванредних посленика, какав је нпр. академик Милош Мацура и други, али желимо овом приликом истаћи, да она на жалост није довољно помогла да се у нас схвати њен значај. Предмет демографије јесте конкретна популација, што значи, да се ради о збиру појединаца који имају индивидуалне карактеристике, развој, место у простору, итд, но, како је она и друштвена, социјална категорија, која има разна појавна стања, као што су број, размештај, структура, развој и сл., демографија је у првом реду наука, сталног истраживања. Ето, у том погледу није задовољила наша демографска наука, јер није на време пружила потребне податке и упозорења о томе шта се дешава са наталитетом у крилу српског народа, односно није се изборила да се зауставе негативни трендови у наталитету српског народа. Пошто је демографија социјална наука о људском роду, онда је наша демографска наука морала по сваку цену да се избори за широко схватање о томе како ствари стоје у српском роду. Ми смо запрепашћени како је дошло до тога да су наши водећи политичари, а првенственб интелектуалци из свих области, остали све до пар година уназад потпуно незаинтересовани за наша демографска кретања. Радило се на крају крајева о одлучном фактору продукције и репродукције непосредног живота српског народа. Ми смо спремни да у томе види-

мо два разлога. Први видимо у томе (мада данас није модерно цитирати марксисте) што наводи Енгелс: „Маркс и ја смо криви, што млади људи придају већи значај економској страни живота, него што јој припада. Ми смо морали због својих противника истицати економију као главну основу, коју су они оспоравали, па није било ни времена ни прилике да нагласимо остале елементе који учествују у узајамном дејству." Тако, и наши поратни одлучујући фактори, како изгледа, мислили су да све чини и одлучује економија, а занемаривани су остали чиниоци живота, као што су морал, хумана репродукција, култура, итд. Као у Домановићевом „Вођи" Други, и можда одлучујући разлог, што демографским пита-

њима у крилу српског народа није скоро 40 година посвећивана никаква пажња, лежи у томе, што је наш харизматски врх, слично као у Домановићевом „Вођи", био слеп, или хтео да буде слеп, за ове проблеме српског народа, па су они били „табу тема" до уназад пар година. А зашто је тако било?

Једини могући одговор на то јесте тежња да српски народ никад не надокнади жртве које је претрпео у усташком и шиптарском злочину геноцида у Другом светском рату. На жалост другог објашњења нема. Ако би ико и покушао да покрене питање обнове хумане популације, одмах је ућуткиван фразом да је националиста и шовиниста. Тиме су сви наши људи губили храброст у борби за истину. Стога је наша демографска наука устукнула и није извршила свој основни задатак. Наука о друштву мора дубоко познавати услове развоја друштва, поготово стога што она подразумева политички карактер и одређује задатке у заједници. Људи у друштву су база и субјект целовитог продукционог акта, а у томе продукција самих људи је кардинални друштвени интерес с обзиром да је ос-

новни циљ друштва човеков опстанак. То значи да су подједнако важни материјална репродукција и репродукција саме популације. Било је и раније упозорења, мада веома ретких, на проблем пада наталитета у нас. Проф. др Марко Младеновић је већ 1979. године на једном скупу рекао: „Стопе наталитета веома су ниске, нарочито у Србији без покрајина и у Војводини. Нормална репродукција становништва овде више није обезбеђена. И др Никола Шуменковић је 1983. године упозоравао да се већ од 1956. године стопа наталитета стално смањује с тежњом да се продужи у будућности, а ако се то дозволи, доћи ће до поремећаја састава становништва, до његовог смањења, старења, укупног губљења виталности, што ће угрозити развој друштва. Стога и ми сматрамо да никакав проблем у овом часу, ни политички, ни привредни, није ни издалека тако важан и актуелан као што је питање пада наталитета у нас. Ако се тренд пада настави, нити ће ко имати да прихвати и настави наш развој, па ни нас саме и српску земљу. Услед изразите депопулације, не може се обезедити потребан прилив радног и обранбеног контингента, чиме су угрожени витални интереси заједнице. Пре иего што наведемо неке цифре које показују пад стопе пораста становииштва у Србији, даћемо неке компаративпе податке о порасту код других балканских

народа. Према немачком географу др Алојзу Фишеру нов Е§еги (Ог. Аlоlб Рlбсћег уоп Сео§гарћ!бсћ ЗГаПбПсћеб Напдћисћ) почетком века балкански су народи бројали: Турци 5,7; Румуни 12,5; Срби 8,7; Грци 7,6; Бугари 6; Хрвати 2,9; Албанци 1,1; милиона. Када се узме њихово садашње бројно стање, произилази следеће увећање: турски народ се повећао за 330 одсто, румунски за 45 одсто, грчки 35 одсто, а Албанци у Југославији чак за 450 одсто, док је српски народ отишао у релативну депопулацију за око 10 одсто. Треба одмах рећи да су бројке апроксимативне али да одступања нису велика. Ако се направи компарација у апсолутном реду величина према неким од наведених народа, доћи ће се до бизарне бројке да су се неки од наведених народа или његових делова увећали за пет и чак шест пута! Невероватно, али су чињенице такве. Биолошка катаклизмз Кад се говори о релативној депопулацији, треба рећи да су за поређење узете бројке апсолутног реда величина, а добро је познато да је српска заједница почев од 1912. године, тј. од рата за ослобођење па до стварања садашње Југославије (мисли се на Другу Југославију) изгубила преко три милиона својих житеља, што је свакако права биолошка катаклизма. За потврду овог довољно је рећи да је Србија у Првом светском рату изгубила 59 одсто мушких глава што је јединствен пример у новијој историји људског рода. Овде треба рећи да нису узимане у обзир наше дијаспоре у Мађарској, Румунији, Бугарској и Албанији, које су биле ишчезле или су у фази тоталног нестајања. Како се види из компаративних података односно бројки, од неких заједница је од прве четвртине века па до наших дана дошло до праве експлозије наталитета, специјално код турске, нарочито код албанске, а невероватне код албанске у Југославији, како тврде академици др Милош Мацура и др Коста Михаиловић, док се код наше српске заједнице појавила депопулација, и релативна и стварна. Одмах морамо рећи да је експлозија наталитета код Албанаца на Косову и Метохији дошла вештачким путем. Доласком на власт Енвер Хоџе у Албанији, жестоко је подстицан иредентистички тренд међу албанском популацијом на Косову и Метохији. Да би се то остварило, морала се по сваку цену постићи национална супрематија Албанаца на овим просторима, јер је број за њих представљао главни чинилац, као и у теорији Рацела односно Хаусхофера, главног теоретичара геополитике немачког милитаризма, које је копирао Хитлер, знајући за Клаузевицову синтагму да жива сила све решава. Албански сепара-

Можда одлучујући разлог

Можда одлучујући разлог, што демографским питањима у крилу српског народа није скоро 40 година посвећивана никаква пажња, лежи у томе што је наш харизматски врх, као у Домановићевом „Вођи", био слеп, или хтео да буде слеп, за ове проблеме српског народа, па су они били табу тема до уназад пар година. А зашто је тако било? Једини могући одговор на то јесте тежња да српски народ никад не надокнади жртве које је претрпео у усташком и шиптарском злочину геноцида у Другом светском рату

Православље

нобл ПРОСВЈЕТА