Архив УНС — Култура

бави према властитој мајци земљи... Ништа. Само пријетња и зла слутња. Задржаше се и дал>е у једној шумици, добише и храну за вечеру, али никоме није било до јела. Залогаји су тешко пролазили грлом, пролила се и покоја суза при помисли на своју Драготину, дјецу, жену и најмилије. Што ће бити? Што доносе нови неизвјесни дани? С тим мислима су и заспали. Јутро није донијело ништа љепше. Посједаше да доручкују, али одједном се зачу рондање њемачких тенкова. Поскакаше ко куд! Душан (иначе пушкомитрал>езац) се обреб у некој јами заједно са својим помоћником Милошом Дрекићем, те Ђуром Огњеновићем и неким редовом Албанцем. . _ ' , , ч , Расула се краљевска војска. Мили моји куда који? Истина, у тој невољи Крњаићу Је ипак било лакше: био Је у друштву двоЈице своЈих земљака Бани Јаца, па што њима то и њему. Држали су оружЈе на готовс, како то кажу војници. А прави воЈници кад имаЈу на нишану неприЈател»а и пуца Ју. Крњаић и другови то не учинише Јер не биЈаше ни команде, иако угледаше на чистини испред себе четворицу-петорицу НиЈемаца са псима-трагачима. И хоп! Ево их право на њих. Уз урнебесан лавеж разбјешњелих паса зауставише се изнад Јаме и мрмл»аЈући Душану и друговима неразумљивим Језиком показаше да дигну руке. Извадили су нам говори даље присЈећајући се тих жалосних тренугака капшулациЈе Душан Крњаић затвараче из оружЈа и показали да то сада бескорисно жељезо и муницију утрпамо у неки њихов камион. Тада нам поново показаже прстом да кренемо, да се губимо... Кренусмо према граду Вировитици. Одједном видимо наше другове да нам иду у сусрет. С њима су и официри, али у цивилним одијелима. На наше чуђење само нам онако у пролазу рекоше: „Само будите добри, добићете и ви одијела па своЈој кући. Отпора више нема, ми смо капитулирали". У граду, гдје се дијелише цивилна одијела, остадоше кратких рукава. „Све је подијељено, ви сте закаснили", рекоше им. Навратисмо у једну кућу. Питамо имају ли штогод за појести и неки комад одјеће. У униформи Је рискантно ићи на Банију. Ко зна хоће ли нетко пуцати без објашњења и разговора. Онако у цивилном одијелу већ Је друкчиЈе. Шансе су веће за повратак кући. Наишли смо срећом на неке добре људе. Дадоше нам нешто за пригристи и обукоше нас у неке Јадне прње. У моЈем оди Јелу, рекоше ми, објесио се недавно њихов слуга. Хтједосмо платити, али домаћин енергично одби. Кренули су у правцу Бјеловара на зборно мЈесто распуштене воЈске. НегдЈе пред градом покуцаше спустила се и ноћ на прозор сиромашне, мале кућице. Домаћин их Је зачуђено гледао, али им пружи коначиште. Касније су дознали да Је и његов син био у воЈсци и да Јако брине за њега. Зато су се тако очински и покровитељски пони Јели према Душану и његовоЈ тројци. У Бјеловару сам се поново пресвукао у војничко одијело јер сам се грозно осјећао у ономе слуганском. Запитам гдје могу добити дозволу за повратак кући, а они ме упутише у неку касарну на чијим је улазним вратима стајао „швабо" са шмајсером. Уђемо унутра и видимо хрпу заробљене

новл ПРОСВЈЕТА