Архив УНС — Култура

5. Царски намесник Агрипин упозорава Светог Мученика Платона (♦306. год) и прети му да испуни царева наређења. А Свети Платон му одговара: „Ја знам наредбе Бога мог, и поступам како ми наређују Његове свете и животворне заповести". 6. Свети Мученици: епископ Акепсим, презвитер Јосиф и ђакон Аитал (пострадали око 376. год.) и њихов мучитељ кнез персијски мага. Мученицима које муче кнез говори: „Не противите се царевој вољи". А они му одговарају: „Сваки који испуњује вољу безаконог цара вашег, противи се Богу". 7. Свети Мученик Трофим (Фоко 300. год.) и судија Дт ик царски намесник. Судија Атик пита Мученика; „Јеси ли читао царске наредбе односно хришћана?" Светитељ одговара: „Прочитао сам. Но шта су оне за нас? Између вере и демонске заблуде постоји разлика, као између дана и ноћи." 8. Свети Преподобномученик Андреј Критски (Ф767. год.) одговара цару Константину Копрониму: „Не дај Боже, да се ја одрекнем Христа мог... Ти царе, боље је да војним стварима и да управљаш народом, него да Христа и слуге Његове гониш". 9. Света Великомученица Ефимија и са њом четрдесет осам Мученика (♦ 304. год.) и царски намесник Приск. Приск их пита: „Ви ли се противите наређењу царевом и нашем, ниподаштавајући приношење жртава великоме богу Ареју?" Мученици одговорише: „Царевом или тпом наређењу, царски намесниче, треба се повињавати, ако оно није противно Небеском Богу; а ако је противно Богу, онда му се не само не треба повињавати, него му се ваља супротити. Када бисте нам наредили оно у чему смо ми дуж-

ни покоравати се властима, ми бисмо онда дали ћесарево ћесару (Мт. 2,21). Али пошто је ваше наређење богопротивно и богомрско, јер ви наређујете: поштовати твар више него Творца, поклонити се и принети жртву демону а не Богу Вишњем то ми ово наређење ваше никада нећемо послушати, јер смо истински поклоници Бога Истинога који на небесима живи". 10. Света Мученица Нимфодора, и њене свете сестре Минодора и Митродора (пострадале око 305-311. год.) говоре њиховом мучитељу кнезу Фронтону, вслможи цара Максимијана: „Зар ти мислиш да нас уплашиш мучењима и љутим ранама? Сабери овде из целе васел>ене справе за мучење, мачеве, колце, гвоздене нокте; сазови све мучитеље из целог света; споји све врсте мучења и сручи их на слабо тело наше, па ћеш видети да ће се пре сва та оруђа поломити, и свима мучитељима руке уморити, и све врсте мучења исцрпсти, него што ћемо се ми одрећи Христа нашег, за кога ће нам горке муке бити слатким рајем, а времена смрти вечним животом". 11. Свети Свештеномученик Филип, епископ (Ф304 год.), одговара царском намеснику Јустину: „Ја сам хришћанин, и не могу извршити то што ти захтеваш; ти ме можеш мучити али ме не можеш победити". После седам месеци исти намесник пита истог Светитеља: „Зашто се ти тако неразумно противиш царевој вољи?" а он му одговара: „Не поступам ја неразумно, него испуњујем вољу Бога, Творца и Судије свију. Свето Писмо каже: Подајте Богу божје и цару царево. То ја и испуњујем. Правичним наредбама царева ја сам се увек покоравао". 12. Смејући се кнезу мучитељу и мукама којима га он мучи, Свети Му-

ченик Калиник (♦250. год.) му громко доникује: „Претио си ми великим мукама, а налажеш на мене веома мале. Задај ми пеће ране, ианеси ми најљуће мучење; јер сс ја ни огња не бојим ни мача не плашим и смејем се смрти, чекајући да од Господа мог добијем живот вечни". 13. Свети Великомученик Пантелејмон (♦305. год.) одговара цару Максимијану који га љуто мучи: „Царе, који год умреше за Христа, нису погинули него су се обрели у вечном животу... Ја сматрам да је меки губи-’ так не умрети за Христа, а добитак умрети за Њега". 14. Свете Мученице монахиње девственице (око 305. год.), одговарају. архимагу који их мучи: „Ми се клањамо Господу нашем Исусу Христу, а царева наређења не слушамо; чини с нама што хоћеш". 15. Свети Свештеномученик Антипа, епископ Пергамски (ученик Св. Ап. Јована Богослова, пострадао крајем 1. века), одговара царевом војводи: „Војводо, знај ово: хришћанин сам, и зато се безумном и безбожном наређењу царевом нећу покорити". 16. Царски иамесник Евпсихије пита Светог Мученика Теодула (око 300. год.): „Не знаш ли да је праведно послушати наређење царева који владају вассљеном?" Свети Теодул одговара: „Ваистину је праведно и побожно послушати и на делу испунити оно што наређује Господар нсба и земље, а наређења привремених царева добро је послушати ако су праведна и непротивна небеском Творцу; ако су пак неправедна, онда их ни у ком случају не треба послушати". 17. Севастијан, војвода римског цара Антонина, саопштава Светом Мученику Виктору, војнику (око 150. год.): „Добисмо од цара наређење којим наређује да ви хришћани принесете жртве нашим боговима; ко не послуша, ставити га на тешке муке". Свети Виктор одговара: „То безбожно наређење смртнога цара ја послушати нећу, нити ћу извршити вољу његову, јер имам Бесмртнога Цара и Спаса мога Исуса, Његово је Царство бесконачно, и који твори вољу Његову добиће живот вјечни; а смртног цара вашег и царство је привремено, и који творе безбожну вољу његову погинуће занавек". 18. Света Мученица Јулијана (око 275. год.) одговара цару Аврелијану: ',Ја се ни мучења твојих не бојим, нити марим од твојих претњи. Јер на небу постоји Бог, који нас може избавити из твојих безбожних руку. Сва мучења којим располажеш наложи на мене, да би по томе познао помоћ Господа мог Исуса Христа". 19. Свети Мученик Кодрат Никомидијски (♦ 250. год.) и царски намесник Переније. Переније наређује Светом Кодрату: „Покори се законима царским а не Христовим!" Светитељ одговара: „Покоравам се законима Небеског Цара а не безумном наређењу људи који не знају Бога". 20. Свети Свештеномученик Власије, епископ Севастијски (♦ 316. год.) говори царском игемону Ариколају: „Ја се не бојим твојих претњи; мучи ме како хоћеш. Ево, за Христа мога предајем теби тело моје, а Бог има власт над душом мојом". 21. Војвода Неронов, Свети Мученик Виктор (око 64. год.) говори кнезу Нероновом Севастијану: „... Ја ћу чинити вољу Небеског Бесмртног Цара Христа, а за наредбу зсмаљског цара Нерона да гоним хришћане, нећу ни да чујем". 22. Свети Свештеномученик Кли х мент Анкирски, епископ (♦ 312. год.) говори царском намеснику Домицијану: „Царски намесниче, ваше поклоне сматрамо за штету, ваша одликовања за срамоту, и велики положај за заробљеничку работу; а ружења, претње, муке сматрамо за насладу и утеху, па штавише помоћу њих се сједињујсмо са Богом. Знајући то, не надај се да ћеш нас ичим, одвратити од вере. То нећеш постићи ни обећавајући одликовања и поклоне, ни претећи мукама". 23. Царском спарху Аквилину, који мучи св. Трифуна (♦ 250. год.) и предлажс му да се поклони царевом кипу, Свсти Мучсник каже: „Ја самога цара презрех, и безумне парсдбс њего-

ве попљувах, зар да се бездахном кипу његовом поклоним?" 24. Царском намеснику Кинтијану, који Светој Мученици Агатији (Ф302. год.) у тамници обсћава слободу, она вели: „Нама је слобода служити Христу". Затим на суду, исти намесник тражи од ње да се покори царевом наређењу, а она му одговара на то: „Све су речи твоје ништавне, и наређење твога цара неправедно, оно и сам ваздух скрнави". 25. Епарху цара Трајана Тертилу, Свети Апостол Онисим (у 1. веку) каже: „Сва мучења на која ме будеш стављао, неће ме моћи устрашити, макар и најстраховитија, јер утешаван очекивањем будућих блага и укрепљаван силом Христа мога, ја ћу их лако поднети". 26. Светим Мученицима: Евтропију, Клеонику и Василиску (♦ 308), јавља се Господ и вели им; „Када вас мучаху ја тамо стајах крај вас, посматрајући ваше трпљење. И пошто почетак мучења јуначки поднесте, ја ћу вам бити помоћник док не завршите подвиг свој. Имена ваша биће записана у књигу живота". 27. Свети Преподобномученик Конон (♦ око 275. год.), каже војводи цара Аврелијана Дометијану: „Умрети за Христа није смрт него обретање вечног живота". 28. Свети Свештеномученик Зиновије, епископ (Ф око 303. год.), говори Лицију, царском намеснику Диоклецијановом; „Живот временски без Христа, није живот но смрт; а смрт Христа ради није смрт но живот бесмртни". 29. Од Светог Великомученика Теодора Тирона (Ф око 306. год.), царски намесник Публије захтева да изврши царево богопротивно наређење и прети му, а он одговара: „Не бојим се ни тебе ни твојих мучења, макар била и најстрашнија. Хајде, чини шта хоћеш. Јер очекивање будућих блага, која су у Бога мог, саветује ми да будем храбар због наде на та блага и због венца исплетеног ми од Бога... Муке које ми ти задајеш, нису за мене муке. Јер је крај мене Господ мој и Цар Исус Христос, који ме избавља од твојих мучења. Но и ти Њега не видиш, пошто су ти очи ума слепе". 30. Свети Свештеномученик Садок, спископ Персијски (Ф око 343. год.) и цар Сапор. Свети Садок и са њим сто двадесет осам Мученика, приморавани и мучени да испуне богопротивну заповест цареву, то неће да учине. И Свети Садок говори: „Ми смо хришћани и клањамо се јединоме Богу, творцу неба и земље, и Њему служимо свом душом и свом снагом својом, а сунцу које је Он створио, не клањамо се, нити обожавамо огањ, јер их је Бог створио да служе људима. Зато нећемо послушати цареву наредбу о томе, и нећемо да будемо отступници од Бога нашег. Не бојимо се смрти, која нас из овог привременог и сујетног живота преводи у живот вечни. Стога не одлажите ни за тренутак, него нас одмах поубијајте! Немојте штедети крв нашу, која ће лити пред вашим очима!" Тада сам цар говори Мученицима: „Ако наредбу моју не послушате, и не испуните вољу моју, онда је ево настао страшни час ваше погибије". На то Свети Мученици као једним устима одговорише: „Нећемо ми погинути због нашег Бога, нити ћемо умрети у Христу његовом, јер нас Он оживљује блаженим и вечиим животом, и дајс нам у наслеђе и одмор бесмртно царство. Хајде, предај нас брзо смрти, јер смо свим срцем готови да умремо за Бога нашег, али се сунцу и огњу нећемо поклонити, нити послушати безбожне наредбе царске, које су пуне смрти и погибли". 31. Цару Антонину Пију и Римском сенату Свети Мученик Јустин философ (♦ 157. год.) први философ који је постао хришћанин, пише у својој знаменитој Апологији и ово: „Ви нас можете убијати, али нам не можете нашкодити". 32. Царским изасланицима великашима, и међу њима епископу Теодосију, Св. Максим Исповедник, игуман (Ф 662. год.), изјављује: „Радо пристајсм на све што ми цар нарсди ако то није противно Богу и не шкоди всчном спасењу душе". (Наставиће се)

Књижица записа Оца Јустина, издање Манастира Ћелије код Ваљева, Београд, 1990. године

НОВА ПРОСВЈЕТА