Архив УНС — Култура

Елдорадо варалица

Умјетност преваре од Вавилона до наших дана

Британски музеј је варалицама и фалсификаторима пружио прилику да њихова умешност буде приказана у правом светлу. На изложби која обухвата 600 експоната организованој под називом „Фалсификат? „Уметност преваре" могу се срести дела дуго времеиа цењена као оригинална док није доказано да се ради о мајсторској обмани. Организатори изложбе признају да су се највише морали ослонити на сопствене експонате јер нико не жели да се хвали пред јавношћу да је насео превари. Жеља да се подвали, превари без обзира на мотиве стара је колико и људски род. То показују бројни примери на лондонској изложби од Вавилонских таблица из другог миленијума пре наше ере које су биле фалсификат докумената старијих барем хиљаду година. Свесни да документ није аутентичан древни фалсификатори су на крају дописали „ово није лаж то је заиста истина" и бацили анатему на свакога ко покуша или да измени оштети текст. Током више хил>ада година људске историје правл>ени су фалсификати докумената, печата, писана лажна писма, која су уништавала каријере или животе, прављени су лажни појасеви невиности, лажни антиквитети, лажна дела славних уметника... Неки су фалсификати плод похлепе, неки лојалности, неки верског фанатизма, неки су правили копије не мислећи да их понуде као оригинале, али временом су пласиране као такве. Један део изложбе посвећен је бизарним „научним подвалама као што су „сирене", „једнорози", пастрмка обрасла слаком и слично. У ту збирку спада и фотографија девојка окружена „вилама" у коју је поверовао чак и славни писац Конан Дојл (Ооу!е) творац Шерлока Холмса, док неко није приметио да Једна од „вила" нема уопште крила, тек оцда утврђено да се ради о доста примитивно урађеној фото-монтажи. Највише превара, у које се дуго веровало да су „аутентичне". учињено је у име религије. Ако се не узму у обзир лажни документи, као већ поменуте вавилонске таблице, у ту збирку религиозних фалсификата улази „Константинова повеља" на којој се базирало право Папа на секуларну власт над добрим делом Европе у средњем веку. Пре него је доказано да је „Протокол сионских мудраца" само вешта подвала фанатичног антисемитски настројеног Руса из 19. века нанета је не-

надокнадива политичка штета. Протестанти су вешто конструисали „столицу за мучење" којом су доказивали на какве их муке ставља католичка инквизиција. Ипак, уметност је била најзахвалније подручје за веште варалице. Све до наших дана, који су донели нове методе утврђивања аутентичности, које је тешко преварити, фалисификати су стварани у свим периодима. Изложба обухвата ремек-дела египатске уметносги из 7. века која су рађена у архаичном стилу Старога царства, са за сада, нејасним мотивом, осим жеље да се врати старим вредностима. Кинески мајстори обраде метала у доба династије Сунг стварали су посуде од бронзе које је тешко разликовати од оних старијих више од две хиљаде година. Римски скулптори у 2. веку клесали су копије грчких статуа из 5. века пре наше ере и њиховим примером, копирања, фалсификовања претераног „рестаурирања", античке уметности се наставило током свих наредних векова. Фалсификатори су се опробали на делима из свих периода и најпознатијих уметника. Тако се могу видети „кикладски идсши" које |е тек тест са радиоактивним угљеником разоткрио као много касније фалсификате, или дела најпознатијих мајстора ренесансе која су дуго висила у музејима као аутентична, док рентгенски снимци нису доказали супротно. Тек су посебни тестови боје доказали да једна Мадона која је доскора приписивана Ботичелију (ВоШсеШ) није могла настати пре 18. века јер је плашт сликан пруском плавом бојом која није била у Фиренци у 16. веку. На изложби нема неких од најспектакуларнијих фалсификата можда и зато што је преварена страна неспремна да призна да >е могла „насести" подвали. Недостају чувени етрурски ратници којима се до пре 30 година поносио њујоршки Метрополитен музеј, јер је и данас непријатно да се призна професионални промашај. Та изложба у британском музеју је права лекција из људске лаковерности нестручности, или барем научне заслепљености. Такви промашаји су ипак ствар прошлосги, јер савремена наука је обелоданила поуздане методе за проверу аутентичности тако да ће убудуће бити преварен само онај ко жели да то буде, или заиста лаковерне особе, а таквих ће, као и варалица увек бити.

Поздрав ванземаљцима

„МЕТАII" је назив изузетно сложеног уређења за анализирање радио сигнала из свемира, смештеног у аргентинском Институту »а радиоастрономију недалеко од П\ снос Аиреса, чији је задатак да „покрије" и онај део свемира који досад није био обухваћен оваквим истраживањем. „Има толико много звезда налик на сунце да је немогуће мислити да је наш сунчев систем једини у којем постоји живот", каже директор Аргентинског института Раул Коломб (Сокипђ). Уређај су аргентински инжењери конструисали у опсерваторији „Харвард Смитсониан Оук Риџ" (Харвард Смитхсониан Оак Ридге) у Харареу. „Близанац" овог уређаљја већ се успешно опробао у Оук Риџу од 1985. године „осматрао" је део свмира ви* дљивог са северне хемисвере и трагао за радио сигналима непознатих ванземаљаца цивилизација. Стивен Спилберг (51еуеп sрЈеЉег§), режисер филма „Ванземаљац", поклонио је 100.000 долара за тај први „МЕТА" пројект, који има важну улогу у програму СЕТИ, што је скраћеница за трагање за ванземаљском интелигенцијом (енгл; Сеарцх фор Ехтратеррестриал Интеллигенце). Прва таква истраживања почела су 1960. а досад их јс обал>ено више од 50, мада углавном ограничсног обима. Трагало се за „порукама" којс би интелигентни ванземал>ци могли циљано

упутити, а реч је о сигналима који не могу бити природног порекла нити потицати са неког објекта изграђеног на Земљи. Готово сва досадашња осматрања обухватала су само северну хемисверу и тек делимично јужну, мада је центар наше галаксије (Млечни пут) видљив једино са јужне хемисфере. Ту празнину требало би да попуни „МЕТА II" чије је тестирање планирано за јуни. Та) радио-пријемник, величине два већа фрижидера има 8,4 милиона канала и биће повезан са једном од две радиотелескопске антене у облику диска, широке по 30 метара, које припадају аргентинском Институту за радиоастрономију. Планира се да дневно и током три или више година ослушкује сигнале који би нам могли указати да нисмо сами у свемиру. Како је и Раул Коломб рекао, откриће интелигентних ванземаљаца „промениће све на овом свету". Човек се увек питао ко смо ми и куда идемо, а ово је део одговора, сматра Коломб. Суштина пројека „МЕТА" јс регистровање фреквенција око такозване „водене рупе" (sатер холе". Реч је о радио таласима које емитују хемијски елементи настали током природног развијања воде: хидроксил (чини га један атом водоника и јсдан атом киссоника) и водоник, најприсутнији елсмент у свемиру.

Јеретичка тврдња археолога

Да ли је Америка била насељена прије 50.000 година?

Најновија истраживања археолога на тлу двију Америка указују да су људи стигли тамо знатно прије него што се то до скора вјеровало

Један италијански археолог унео је праву пометњу својом јеретичком тврдњом да је пронашао трагове присуства човека на тлу двију Америка три пута старије од свих познатих. Фабио Паренти је на североистоку Бразила, у долини изузетно погодној за лов, поред потока, пронашао слике на стенама на којима су представљене локалне животиње, антилопе, јелени, армадиљо, вероватно објекти лова житеља долине. Паренти |е храбро изнео тврдњу да су староседеоци Новог света ловили, живели, сликали у тој долини пре 47 хиљада година, што је приближно исто време у коме је живео наш европски далеки предак Неандерталац. Таква тврдња је јеретичка међу археолозима Северне и Јужне Америке, јер општеприхваћено је мишљење да су први досељеници стигли у Америку пре 12 хиљада година. У последње време су већ изнета мишљења да је вероватно датум доласка човека из Азије, преко Беринговог мореуза у Нови свет био нешто ранији, али нико се до сада није усудио да га помери за читавих 35 хиљада година. Парентијева тврдња је подстакла полемику око тачног датирања једног локалитета који |е изненада доспео у жижу интересовања. Локалитет, који |е навео Парентија и његовог француског колегу Ниеда Гидона (МЈесlе Сшсlоп) да поставе тезу о присуству човека на тлу Америке пре 47 хиљада година, је лоциран у бразилској дивљини, 800 километара удал>еној од мора и пет сати вожље од најближег аеродрома. Сао Рајмундо Ноато ]е скупина стена, изгубл>ена у пустињи бразилске државе Пиау. Цртежи и плитки рељефи већ одавно су откривени, али су били заборављени све док се средином 60-тих година др Гидон није одлучио да их разгледа. Гидон ]е посумњао у претходно датирање те настамбе америчког прачовека, али ни]е покушао да ]ој одреди старост истраживањем геолошких слојеса. На то се одлучио Паренти који ]е у подножју стене, познате под именом „Педра Фурада" (избушен камен), на ко]о] су нађени цртежи одлучио да почне са ископавањима. Цртеже на стени ]е датиранн да су стари десет хиљада година, а затим ]е на основу тог датирао одређена старост огњишта пронађеног у слоју тла чија старост ]е била 12 хиљада година. Око огњишта, окруженог камењем, нађени су предмети од кремена и трагови ватре. Најближе налазиште кремена ]е удаљено скоро два километара од локалитета, што ]е потврда да су га староссдеоци Латинске Америке ископавали и затим одређивали да би добили врхове стрела, пожеве и друга оруђа.

Паренти и Гидон су наставили са ископавањима и открили да су и у доњим слојевима присутни трагови човека. Нађени су трагови ватре и опрљеног камена које су подвргнули датирању са радиоактивним угљеником. Том методом су испитали 20 узорака и утврдили да се њихова старост креће од 14 хиљада до 47 хиљада година. Значајно је да су сви узорци одговарали, по старости, геолошким слојевима у којима су нађени. Они који оспоравају Перентијев налаз тврде да се не ради о траговима ватре коју је неко намерно запалио, већ да су остаци шумских пожара. Паренти одговара да је мало вероватно да је ватра могла да настане баш у простору који је окружен правилним камењем. Онима који тврде да је камење могло да буде нането приликом јаких киша, или поплава, Паренти одговара да у геолошким слојевима нема трагова поплава последњих 50 хиљада година. На тврђењу да оруђе од кремена нису дело људских руку, већ да је то могло да се догоди случајним падом камена са врха стене, Паренти каже да је покушавао да види да ли ће бачени комади камена тако правилно да се одломе и никада се није одламао на начин који се види на пронађеним примерцима, што указује да су их обрадили, намерно, житељи долине. „Природа неће никада тако правилно откидати комадиће са комада камена да би се на крају добило сечиво" каже Паренти, Парентијеви налази су заинтригирали Робсона Бонихсена (Вопшсћбеп) директора Центра за проучавање прастановника Америке на Универзитету Мајна који сматра да је налазиште код Сао Рајмунда Ноата у Бразилу од изузетног значаја за познавање првих житеља овог дела света. Он је један од ријетких Американаца који су посетили локалитет и сматра да Парентијеве тврдње не треба одбацити, већ их проверити, јер има много разлога да се у њих и поверује. Он сматра да највише примедби долази од стране оних који никада нису били ни у близини локалитета. који јасно показује да је било настањено кроз веома дуги период. За сада је |ош увек званично признат за најстарији локалитет на тлу Новог света онај пронађен у близини града Кловиса у Новом Мексику на коме је средином 20-тих година пронађено оруђе из каменог доба старо 11.500 година. Ако се потврди теорија Парентија, да је локалитет у Бразилу аутентичан и да су трагови човека заиста стари 47 хиљада година, то би значило да је Амсриканац био савремсник Нсандсрталца.

новл ПРОСВЈЕТА