Архив УНС — Култура

OKTOBAR: DANI, DOGAĐAJI

V vwjr M SCENA

IDliko filmova, toliko festiva-1 la. Pozorišta, naravno, nisu u mogućnosti da uspostave balans koji su ove godine uspostavile jugoslovenske filmadiije, ali, se trude da ne za-, ostaju. U Paraćinu su se setili * da organizuju festival pred- j stava prvoizvođenih komada i tia srpskom govornom pod- j ručju. Selektor Dušan Jovanović izab-1 rao je predstave rađene prema deli- j ma Miloša Nikolića, Miroljuba Nedo- j vića, Slobodana Selenića, Siniše Kovačevića i Aleksandra Popovića. U iz- i boru se našao i Sterija sa novosad-. skom Lažom i paralažom kao novim viđenjem klasike. ♦Gluma je moj posao. ]a drugo nei umem da radim. Ratnik nisam" To ui Borbi izjavljuje Miodrag Krivokapić, glumac koji je rođen u Peći, studirao u Zagrebu, igrao u Zagrebu, Beogradu, Splitu , Dubrovniku, Sarajevu, Subotici. Svoju pozorišnu mapu sveo je, za sada, na Beograd i Suboticu. ♦Dušan Jovanović, koji je u Cankarjevom domu režirao Kralja Lira, govori za Ijubljanski In: „Lir je dugo bio literarna mora, odnosno anticipacija neke istorije koja se upravo danas desila (...) Kralja yra nikada nisam shvatao ozbiljno. Problematika Šekspirova teksta, da se neka država može na tako lak način raspasti, činila mi se kao u bajci. U tome i jeste specifičnost moga Lira. Pošto istinski mislim na njega, stvarno ga i doživljavam." ♦Rade Šerbedžija igrao je Glostera u Kralju Lira u Ijubljanskom Cankarjevom domu. U Beogradskom dramskom pozorištu, u predstavi Ko se boji Virdžinije Vulf?, prvi put je na sceni govorio ekavski. U Ljubljani glumio je na slovenačkom. I stradao. Na premijeri je, kao slepi Gloster, pao u prostor za orkestar. Ludus saznaje da se Šerbedžija oporavlja i sprema novu ulogu u Novoj Gorici, opet sa prijateIjem Dušanom Jovanovićem. ◄►Valjevo je dobilo prvo privatno pozorište. Zove se Mala scena, a osnovao ga je Veroljub Andrić, glumac veći od scene amaterskog Abraševića na kojoj igra godinama. višemesečnog izbivanja vra- j tio se u svoju zemlju Dušan Kovače-;

vić. Ponedeljak je, pada kiša kada daje intervju Politici. Igra se u Zvezdara teatru stota predstava njegove Urnebesne tragedije. „Predstava je čini mu se danas aktuelnija nego na premijeri, pre tri godine. Vreme je, na nesreću, učinilo da Urnebesna tragedija, s tim naslovom koji je nekad zvučao kao umetnička pirueta, danas dobije veoma reaiistično značenje. Kao i Klaustrofobična komedija". +Bitef teatar je sa Zločinom i kaznom gostovao u Kragujevcu. Na pola puta prema Kragujevcu pokvario se autobus, pa su Raskoljnikov (Miki Manojlović) i Porfirije Petrovič (Predrag Ejdus) desetak kilometara prešli na traktoru. Od benzinske pumpe promenili su prevoz i u automobilu nekog Ijubitelja glume stigli u Kragujevac. Ako imamo u vidu da je Miloš Obrenović od Kragujevca do Beograda putovao tri dana, zaključićemo da svakog dana u svakom pogledu sve više napredujemo. +Dečje novine iz Gornjeg Milanovca objavile su novu knjigu Miroslava Belovića, poslednjih godina jednog od naših najproduktivnijih autora. Knjiga je o Mileni Pavlović Barili, i, naravno, nije teško pogoditi da je već poslužila kao osnova za pozorišnu predstavu kojom Belović i Maja Dimitrijević obeležavaju jubilej dostojan Ginisa: dvadesetu monodramu. ♦Dramski amateri sela Srbije okupili su se i ove godine u Malom Crniću, na festivalu (Fedras) koji je održan dvadeset prvi put. Pobedili sp Vojvođani, iz Lipara, sa Sterijinom Ženidbom i udadbom. Drugu nagradu dobili su Mačvani, iz Bogatića, za Brehtovu Majku hrabrost. Domaćinima, koji su izveli Sterijinu Pokondirenu tikvu, pripalo je visoko treće mesto. ♦Dolazi zima. Upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, Dimitrije Ristić: „Naša kotlarnica je iz 1947. Za delove ćertio se snaći, ali ugalj još nismo nabavili i, ako ne dobijemp novac od Gradkog fonda, onda ključ u bravu". Stevan Koprivica, upravnik pozorišta „Duško Radović": „Uspaničeni tražimo sponzore. Pokušavamo da obezbedimo sopstveni agregat za zimu ili nešto slično". Branko Cvejić, zamenik upravnika Jugoslovenskog dramskog pozorišta; „0 zimi ne razmišljamo, Kako bude svima, tako će i. nama". ♦Nenad Prokić, dramski pisac iz Beograda, bio je sa Hajncom Klunkerom, pozorišnim kritičarom iz Nemačke, i njegovim zagrebačkim kolegom Daliborom Foretićem član žirija na Bortšnikovim susretima u Mariboru. Mariborsko pozorište, u režiji Tomaža Pandura, priprema Prokićev mega-projekat Dante Divinus. Ja sam tekst završio krajem prošle godine, a čitavo leto proveo sam u Mariboru na njegovom doterivanju. Prve večeri predstava se igra u iznajmljenoj remizi to je pakao. Zamišljeno je da čistilište bude kraj vode, u nekim halama sa bazenima. Treći deo, raj, igraće se na jedino mogućem mestu u teatru". ♦Održane su u Sapcu, od 15. do 22. oktobra, četrnaeste Svečanosti „Ljubiša Jovanović", Selektorka Zlatica Popović odabrala je osam predstava, od kojih su dve šabačke, iz pozorišta gde je gđa Popović direktorka. Žiri (Zagorka Isaković predsednica, Aleksandar Đorđević i dr Zoran Jovanović) dodelio je Zlatnu medalju „Ljubiša Jovanović" Predragu Ejdusu za dve uloge: u monodrami Kontrabas Patrika Ziskinda i za ulogu Laze Dunđerskog u predstavi Je li bilo kneževe večere? Vide Ognjenović. Vesna Trivalić je nagrađena za ulogu Madam Šabanon u predstavi Nušiće-

ve komedije Ne očajavajte nikad!, a ; Lazar Ri.stovski za ulogu Knjaza Nikole u Đugom putovanju u Jevropu, predstavi koja je na šabački festival; stigla čak pet godina posle premijere (!). Gospodin Miodrag Đukić, minis- 1 tar za kulturu Srbije, bio je kao i; na niškim Filmskim susretima izdašan, pa je iz kase ministarstva izdvojio 300.000 dinara za Ejdusa, a na predviđenih skromnih 70.000 za dve druge nagrade dodao još po 200.000. Pošto je g. Đukić bio voljan da nagradi još dvoje glumaca, žiri se dogovorio da po 150.000 dinara da Dragani Varagić i Ivanu Bekjarevu. ♦U čast stogodišnjice pesnikovog rođenja u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije otvorena je izložba „Drame Milutina Bojića na srpskim scenama". Na svečanosti tim povodom glumica Tatjana Lukjanova pročitala je u prevodu na ruski Bojićevu Plavu grobnicu. Prevodilac je mladi pesnik iz Krasnojarska, Sergej Ščeglov, koji je osim ove pesme preveo i Bojićeve sonete. Prevod je u Muzeju premijerno predstavljen zahvaljujući Ijubaznosti g. Ščeglova i gđe Nevenke Urbanove. ♦Muzej pozorišne umetnosti Srbije i televizijske stanice Kanal kulture dogovorili su se da jednom mesečno emituje poseban program posvećen pozorištu. U okviru tog programa biće prikazan ciklus pozorišnih predstava snimljenih na video. U pripremi je ciklus dokumentarnih emisija o znaćajnim pozorišnim umetnicima. ♦Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu ustanovilo je nagradu dostojnu svog ugleda, a pogotovo ugleda onoga koji joj je pozajmio svoje ime Pere Dobrinovića. Dobrinović je, vele pozorišna istorija i još retki svedoci, najveći među velikima u 1 srpskom pozorištu. Tročlani žiri pozorišnih kritićara dodeliće nagradu glumcu/glumici za ulogu pokazanu na sceni Srpskog narodnog pozorišta. U igri su, dakle, svi koji igraju na novosadskoj pozornici. ■

mu m

gtradicionalnoj anketi pozrišnog časopisa Theater Heute, na osnovu mišljenja 38 vodećih nemačkih kritičara, proglašeni su pobednici u raznim kategorijama. Apsolutna zvezda nemačkog jezičkog prostora je dramski pisac i reditelj Georg Tabori koji je pobedio u obe kategorije. Proglašen je najboljim piscem za dramsko delo Goldberg-varijacije koje je sam režirao u bečkom Burgteatru, kao i za režiju svoje varijacije na Lesingovu Natanovu smrt. Reditelj koji sa njim deli prvo mesto je Luk Bondi za predstavu Završni hor Bota Štrausa. U kategoriji muških uloga proglašeni su za najbolje par glumaca u Taborijevim Goldberg-varijacijama— Gert Vos i Ignac Kirhner, Glumica godine je Almur Cihler kao Gospođica Tuliia u Kelnu. Za najbolji komad prikazan u Nemačkoj proglašena je izraeiska drama na temu koncentracionog iogora Ar-

beit macht frei Davida Majansa. Na drugom mestu je svetski uspeh (ukIjučujući pre svega brodvejski uspeh) čileanskog pisca Ariela Dormansa Smrt i devojka. Za pozorišnu kuću godine proglašen }e Deusches Theater, u nekada istočnom delu Berlina, na čijem čelu je danas Tomas Langhof. Edinburgu, u starom delu grada, počinje izgradnja novog Dimburškog festivalskog pozorišta. Planiran je budžet od 60 miliona maraka. Među komadima koji će se prvi put izvesti na nemačkim pozornicama u ovoj sezoni objavljeni su: Seescape Edvarda Olbija, Arheologija Alekseja Šipenka, Nirvana Artura Kopita, Sunshine Vilijama Mastrosimona, Put po dolini Artura Milera, Bobby Gould u rupi Dejvida Mameta, 25. čas Georga Taborija i, kao kuriozitet, Otho Pjera Korneja. ♦U Moskvi je osnovan Međunarodni pozorišni festival ~A. P. Čehov", koji ne prikazuje samo čehovljeve komade. Održan je od 04. do 27. oktobra, a između ostalih su učestvovali: Dramski teatar ~G. Tovstonogov" sa Šilerovom dramom Spletka i Ijubav, tri verzije Višnjika (Štajnov iz Berli-

na, Krejčin iz Praga i Teatrul national iz Bukurešta), Eshilovi Persijanci Artis teatra iz Atine, Život je san Kalderona iz Tbilisija (Teatar „Rustaveli"), predstava E. Nekrošiusa Karmen iz , Vilne, kao i predstava „hudožestveni- < \ ka" Teško pametnom Gribojedova. ♦Vladislav Znorko sa trupom koja j je septembra 1991. godine gostovala« na 25. Bitefu sa predstavom Rogati gradkmvm]t novu predstavu Veliki Mon po poznatom romanu Alena iFurnijea (1913). ♦Rat bez bitke, život u dve diktature" naziv je autobiografije Hajnera Milera koja je nedavno izašla u izda-. nju kuće Kipenheuer & Witsch. Knji-' ,gu čine dugi razgovori sa berlinskom spisateljicom Katjom Lange-Miler. Poglavlja govore, između ostalog, o jpočetku i kraju DDR i rušenju Berliniskog zida, o književnosti, revoluciji i j :moralu, a postoje i odlomci u kojima i Miler govori o Brehtu, Šmitu, Junge-1 :ru i Bobu Vilsonu. Knjiga je u Nemač-1 koj ocenjena kao „napeta autobiogra- i fija koja nas upoznaje sa genijalnimi umetnikom". ♦Poznati nemački glumac Fric Šedi- j vi (Edip u istoimenoj tragediji, u po-| stavci Roberta Ćulija) postao je član uprave Theateran der Rur u Milhaj- * mu. Tako on sada u ovoj upravi po- ■ ; sluje pored reditelja Roberta Ćulija i dramaturga Helmuta Šefera, scenografa Gralfa Edzarda Habena i kosti- ! mografa Andreasa Artsbergera. Pejman, poznati rediteij iz

Beča, postavio je na daskama Burgteatra Sekspirovog Magbeta, a Diter Dorn Kralja Lira u minhenskom Kameršpilenu. ♦Ludus saznaje da je rediteljka Mira Erceg, vrativši se u Nemačku, odlučila da u tamošnjoj (vreloj) političkoj i društvenoj atmosferi napiše dramu čija radnja je povezana sa burnim događajima secesije Slovenije, Gospođa Erceg je, lično, bila svedok pomenutih zbivanja, baš kao što je neposredno pre toga bila svedok pada Berlinskog zida. ♦Predstava Mali čovek (Kleiner mann) Ulmskog pozorišta (Ulmer Theater) izazvala je neviđen skandal i podelila javnost u nemačkom gradu Ulmu. U predstavi postoji scena u kojoj se jedan od junaka po imenu HajIbut, prijatelj malog čoveka, spušta niz stepenice i peva „It's man's worId" Džemsa Brauna u pratnji četiri igrača sa velikim plastičnim polnim organima. Ta scena je izazvala paklenu galamu i proteste u publici tako da je predstava prekinuta. Jedan od gledalaca je vikao: „Pokažite svoje penise!", drugi se pridružio vičući: „Skinite se, skinite 5e...", dok je publika u! gomilama napuštala pozorišnu salu. j

Da bi sve dobilo političku crtu, jedan gospodin je nadjačao žamor rečima: „Ranije ste mahali zastavama, danas mašete penisima i ko zna kuda to vodi..." ♦Posle dužeg natezanja Frankfurt na Majni ima ponovo gradsko, dečje i omladinsko pozorište. Za otvaranje,: koje je najavljeno za početak novem-; bra, planiran je dupli projekat Dirka' Frezesa sa komadima Igelhansi Bun ker Kristijana Martina. ♦lz teatra Roberta Ćulija (Theater a. d. Ruhr) stiže, po običaju bogato opremljen program večeri sa dvema predstavama: Sedmorica protiv Tebe i Antigona. Eshila i Sofokla režirao je Rahim Burhan, a igraju glumci romskog teatra Pralipe. Kad su u Skoplju, njihovom domicilu, postali suvišni, prešli su, na poziv Culijev, u Milhajm i ovo im je već treća produkcija (posle Lorkinih Krvavih svadbi i Sekspirovog Otela). Ansambl čini četrnaestoro glumaca. Među njima su: Ruždi Alji, Saban Bajram, Erol Begović, Elizabeta Kočovska, Neđo Osman, Tirkijan Rustemov, Sunčica Todić. Revnosni Ćuli izveštava nas da je teatar Pralipe gostovao, između ostalog i u ovim gradovima: Amsterdamu, Aleksincu, Atini, Baru, Berlinu, Bitolju, Bremenu, Dubrovniku, Esenu, Kikindi, Ljubljani, Nansiju, Nišu, Ohridu, Palermu, Sarajevu, Splitu, Varaždinu, Vranju, Vroclavu, Zadru, Zenici. ■

Pripremili

J. Cirilov

N. Stanković

Gluma je moj posao. Ratnik nisam: Miodrag Krivokapić (Snimio Srđa Mirković)