Архив УНС — Листови основних школа

Хуманизам и родољубље Доситеја Обрадовића

одломак

У другој половини XVIII века, у доба када је Србија још била подељена на пашалуке, јавља се Доситеј као одлучни и упорни крчилац путева модерне културе и као зачетник српске модерне просвећености. Он је схватио и осетио смисао свога доба, разумео је стварност свога народа и без колебања је прихватио борбу против заосталих схватања. Њему је највише било стало до свога народа, до његове слободе, просвећености и будућности. У њему је отеловљена жеђ поробљеног народа за цивилизацијом. Он је разумео .да култура других, далеко развијенијих народа

није нама туђа, већ напротив, кад се постепено усваја, даје подстрека јачању наших снага. Доситеј је увидео да је народ основна снага напретка. Тврди да човек постаје и мора да постане ученији, слободнији и срећнији усавршавајући се у друштву. Када је започела народна револуција у Србији, он хита тамо, јер је уверен да је неопходно просветити заостали народ. Овај доследни и одушевљени просветитељ, човекољубиви и родољубиви Доситеј и данас нам је близак по својој љубави за народну слободу и културу.

Пантелић Мира

VIII6

MOJ OTAC

Visoka, uspravna prilika puna ponosa i vere u budučnost, sa hladn'm sfa{nim bljcshom u tamnim očima isnad kojlh se nadvio gust lufe čeličnih obrva to je moj otac. Kad god o‘a pogledam, osečam da iz njeoa Hrači -snaoa, dobrota, odlučnost i šelja da učini nešto bonsno. Zar moše da bude takav čovek čije }e detinjstvo bilo tako tesko, koji je najlepše oodine svoga žlvota proveo u NOB? Pa ipak, tako jasno mogu da zamislim svooa oca, u to vreme još skoro dečaka koji svojim tankim, nedovoljno jakim ruhama steze pušku, čije noge gaze krševito zemljište Dalmacije, u čijim se očima čita jedna misao.Borim se za svoj narod. za pravdu, borim se protiv nasiljal Ta miseo jc bila jača od gladi, ona ga je bodrila u trenucima kada je snaga počela da napušia umorne ruke, kada su koraci tešho odzvanjali po kamenju, ona mu }e dala snage da prebrodi sve teškočc koje su §a sprečavale da dođe do ciljaKoliko volim tog čoveka u čijem je zivotu bilo toliko patnji, sa koliko ponosa gledam to§a čoveka! Znam da i danas irha mnogo bri§a, naročito briga koje su u vezi sa mnom.- kai?o sam sa sdravljem, kako učim, da li imam sve što mi je potrebno i što zelim, da li me nešto ne muči i tome slično. Znam da če, ako je potrebno, sam sebi mno§o šta uskratiti ako smatra da je meni nešto potrebno, da bi me nešto obradovalo. On ima uvek vremena za mene. Strpljivo sluša šta imam da mu kažem, a možda je baš tada vrlo umoran od dnevnooposla. Ali, on to ne pokazuje. Da li sc uvek raduje svemu što raduje mene? Ne znam, ali uvek jc osmehnut jer zna da volim njeoov osmeh pun razumevanja. Kad ood vidim njeoove oči pune Ijubavi, dobrote i jbrige za moju srečniju budučnost, kad §od se setim njeoovih životnih nedača, ja ponosno i srečno mislim: To je moj otac!

Bdjić Lidija,

V b.

Први дан другог полугодишта

У школу журе ђаци да насШављају. рад, и зноно кад зазвони, на месШу буду Шад. Међу њима мали ђачић распусШа овог дугог, заборавио је слова због агре, забаве и другог Мало ђаче сад мисли зашШо се играло само, кад учиШељица је рекла да Шреба много да знамо.

Жигић Мирјана,

Први пут у позоришту за одрасле

Улазим збуњен у велику препуну салу. I ледам лево, десно: свуда људи, одрасли људи обучени свечано. Чини ми се да ме неки гледају хладно, а неки зачуђено. Нешто си се занео зачух глас разредног старешине. Ох, да одговорих. Седох на своје место. • I ледамо „Избирачицу,, каже ми друг. Да, знам! Не осврћем се на њега. Гледам људе. Двојс старијих седе испред мене и читају са листа садржину комада. Сала бруји, чека почетак. Светло се полако гаси. Чује се последње звоно. Завеса се диже, рефлектори почињу да раде. Мол. . . , Хтео сам да замолим стару госпођу испред себе да скине шешир јер не видим добро, али се сетих да то можда није пристојно. Ништа, кривићу врат лево и десно. Толико се заносим у посматрање комада да се изненађено трзам када је пала завеса и светлост означила паузу. Опет мноштво људи. Жагор. * Шетају се. Понеки одлази у бифе. Све ме то збуњује и некако плаши, Нека, то је прва посета позоришту, Идући пут бићу свакако слободнији.

Врговић Владимир

Vlla

ДЕЧ|И ЛИСТ