Архив УНС — Листови основних школа

LOV

Rado se sećam lovačkih doživljaja koje sam došlveo po šumama Bačke sahvaljujuči ocu koji me }e vodio. Neču govoriti o nekom bogatom lovu jer i siromašan lov može da bude lep. Moglo je biti oko šest časova izjutra. Otac i ja stajaii smo na nasipu koji je štitilo oolja na kojima nikoga nije bilo pošto je bila nedelja. Otac fe razgovarao sa nekolicinom lovaca koji su držali svoje dvocevke na ramenima i pušili iz svojih lula jak duvan. Okolo }e skakalo nekolika lovačkih pasa, kako su ih nazivali, iako su bili ko zna koje rase. fa sam stajao postrani i razgledao predeo. Vazduh je bio hladan. Ташо na istoku rađao se dan. DuguIjasti oblaci koji su se tuda protezali dobili su crven** kastoljubičastu boju. Tamo več je svetlilo, i što se svetlo više pojačavalo i kod nas je dospevalo više svetlosti- Potom se ceo horizont na istoku pretvorio u crvenkastožutu boju koja se ogledala u kapIjicama rose. Polako se razdanjivalo, Nebo je postalo otvoreno plave boje, a njegovu ujednačenost nije poremetio mjedan oblačič, jer su oni na istoku več odavno otplovili. U daljini je nasip zaokretao, a iza njega se videla šuma kroz slabu maglu. I?a usko§ pojasa šume hučala Je Tisa kofa se videla odavde sa nasipa preko vrhova starih vrba. Sa druge strane nasipa bile su njive i vinogradi. Lov smo zaoočeli s ove strane nasipa. Ја sam koračao po tvrdoj, ispucaloj zemlji na putu na kojem su se raspoznavali tragovi selfačih kola. U duši mi je bilo vedro U ruci nisam imao ništa, samo mi se o ramenu klatila mala tašna u kojof jc bio bogat doručak. Ljudi su se trudill da sateraju kroz kukuruze ono malo srna koje su se tu mošda pritajile, ali bez uspeha- Bili su mokri od rose, ali nije bilo hladno jer ih je grefala rakija. Lovili smo sve do večeri, ali smo ulovili svega dve srne. Bslo nas je najmanje šezdeset od toga polovina sa puškama Za lovačku večeru smo, pored ono malo srnečeg mesa, na največu šalost, morah kupiti ovčijeg mesa, ali smo se bar pošteno najeli, Čanji Ferenc, VIII-2

BILO JE...

Bilo }e to jednog zimskog dana kada još nisam išla u školu. Krupne pahuljice su vejale napolju- Bilo je rano jutro. Nlkoga nije bilo kod kuče. Ia sam ustala i onako u spavačici otišla ka onoj lijoci gde sam juče zapazila da je mama ostavila lak za nokteIzvadila sam lepi 5 crveni lak. Nisam §a mogla otvoriti. Odnela sam bocu u kupatilo i stavila je u vodu. Mislila sam da če se odleplti zapušač. Kad sam }e izvadila iz vode, boca, onako vlažna, sklizne na beton i jao! Flaša se razbila. Šta ču sada? mislila sam u sebi. Brzo sam se snašla. Uzela sam četkicu koja fe ispa{a iz razbijene bočice i počela sve redom da mašem: četklce za zube, sapun, odela mečičima i lutkine nokte. Kada je to bilo gotovo, izašla sam u kuhnju i malo namazala štednjak da bi bio lepši. Tada sam se presvukla i otišla u komšiluk da pokažem drugarici svoju lepu lutku sa crvenim noktima. Kad je baba došla kuči sa pijace, imala je šta da vidil Oprala je štednjak i lutkine nokte zbog čega sam ja plakala, a u kupatilo nije ušla, te Шје najgore m videla. I mama je došla kuči i ništa nije primetila sve dok nije otišla da opere ruke. Tada }e imala šta da vidi! Zvala me je. Zapitala me je šta sam to napravila. Baba }e stajala pokraj nas zanemela od čuda. Ia sam slagala da nisam to napravila. Tada se mama naljutila što sam lagala i dobro me istukla.

ЈАВОРОВА ШУМА

ЗлаШно сунце обасјало u село град, раде вредни пионири, они саде сад. Киша ће га заливаШи, сунце ће га обасјаШи, па ће биШи шума пусШа од јовора гусШа. Тад ће пионири, кад сунце извири, доћи да се наиграју, уживају, запевају. Пријаће им свежи ваздух јаворове шуме свуд, у коју су укопали свој сопсШвени Шруд. КаШарина ХербуШ, VIII

4

НАШЛИОТ