Архив УНС — Листови основних школа

SEĆANJE NA RASPUST

Osvanuo je peti juli, dan feoji će mi dugo ostati u sećanju. To§ dana sam išao sa tečom i šurakom na njivu. Dob su oni kosili zob, ja sam otišao na drugi kraj njive po suncokret. Kad sam se vraćao nasad, primetio sam da se u zobi nešto miče. Pomislio sam da je Etnija te brzo otrčah i rekoh tečj i šuraku. Oni se naoružaše vilama i mi pođosmo na označeno mesto. ја sam išao napred. Kad smo sti§li na to mesto, ne гпаш ni .sam kako se to desilo, ja sam se od straha ukočio i propustlo njih napred, a sam ostao po strani, Pclako su prilazili mestu na kome se micala zob. Obojica su dloii vile uvis i bili spremni га borbu. Gledao sam ih sa oduševljenjem i strahom kako polako ali siourno napređuju. Iznenada teča baci vile ustranu I poče da s? smeje. Вгго sam im prišao i na moje iznenađenje ugledao prepelice mušjaka i šenku sa šest mladunaca. Pokupili smo ih i odneli kući, Bio sam srećan jer me je teča kod kuće pohvalio kao dobroo dečka. Bio sam srećan još i zato što nije rekao istinu jer bi mi se drgovi smejali. Tu čudnu porodicu pustili smo u dvorište i ona se brzo snašla i sprijateljila sa šivinom. Taj dan će mi ostati duoo u sećanju zato što sam prvi put imao prilike da vidim porodicu prepelica, ali i zato što sam se prvi put tako uplašio misleći da je u zobi zmija. Šević Mirko, VIII-2

НЕВАЉАЛА ЛУТКА

Имам луШку малену, Хаљиницу шарену док јој ја обучем, Шреба да јв Шучем.

У води се брља, одмах се испрља, дође аа да су је упрљали онако у шали. ХербуШ КаШарина, VIII

Из мога дневника

Неколико вечери сам већ бојаживо по лазио на спавање. Пред очима ми је стално лебдела сцана из онога страшног сна који сам недавно сањао. И те вечери сам дуго био будан, удубљен у књигу о страхотама рата четрдесетпрве године. Пренух се из читања на лавеж суседнег пса који је вероватно најавио пролазак неког пијанице, а можда и поштеног човека, Угасих светло и до ушију. Полагано сам утонуо у неку топлу пријатну празнину, у празнину у којој нико не зна за себе и која се назива сан.

Те ноћи нисам спавао добро. У сну сам се нашао у узрујаној гомили људи. На небу је 'било много авиона. Уствари то нису ни били авиони,већ троуглови, трапези четвороуглови састављени од металних шипки које су се пресијавале на сунцу. Те шипке су трепериле и међу собом мењале положај градећи на тај начин нове облике. Одједном су почели да падају мали метални кликери, лагано али злокобно. Када су пали на земљу, прснули су ширићи отрован гас. Људи су се извртали као црви у ватри, без гласа и јаука. После је наступила јака експлозија. ЉудскеЈглаве, руке. ноге ... Сав|ознојен и усплахирен тешко сам"се пробудио под утицајем сна. Цео дан сам зловољан, па чак и сада када пишем овај дневник при јакој светлости сијалице, увече пре спавања. Часњи Ференц, VIII-2

НАШ ЛИСТ