Архив УНС — Листови основних школа

ЗМАЈ И ЊЕГОВО ДОБА

Змај је велики песник из друге половине XIX века. Он је највернији народним тежњама. Живи у доба апсолутистичке диктатуре која је у њему развила отпор и родољубиво осећање. Долазио је у додир са Бранком Радичевићем, Ђуром Јакшићем, Светозаром Марковићем који су му постали највернији пријатељи. Змај је б,ио неколико година у Загребу, што је било од великог значаја јер је радио на уједињењу свих наших братских народа. Змај је био добар преводилац, прево,дио је ЈБермонтова, Пушкина и Гетеа. Имао је доста разочарења у животу. Умрла су му сва деца и жена Ружа. То га је потстакло да напише збирку песама ~Ђулићи увеоци” ■увеле ружице. Сатиричне песме Змај Јове Јовановића имале су велики одзив у народу. Због тога је Змај назван народним песником. Апсолутистичка монархија Обреновића вршила је велик терор над народом. Апсолутизам самовоље владара дошао је до врхунца. Али пукнула је жуч народних патњи. Народ је повео борбу против монархије на челу са Светозаром Милетићем. Ту храброст и борбеност народа величао је Змај у својим песмама. Сваки владар нашао је себе и своју слику у оној Змајевој песми , Јутутунска народна химна”. Он је исмејавао божанско порекло краљева који су сворени да живе од рада потлачене масе. По божанском веровању народ је постао ради краља, а не краљ ради народа. Нрод је морао да ћути и да жмури, да плаћа порез. Михајло Обреновић је обећао народу да ће донети устав (јухахаха). Овај услов је био испуњен, али и поред тога народ није добио устав јер би се тада ограничила власт и апсолутистички реж!им Михајла Обреновића. У својој песми ~Бидлунг” исмејава туђу моду и обичаје. Душанова два потомка су заборавила народни језик и културу и говоре многе искварене речlи, лупају у клавир за „ноблесом”. ЈБиљана Ковачевић, УПо

ШТА САМ САЗНАО О ЗМАЈУ ЧИТАЈУЋИ ЊЕГОВЕ ПЕСМЕ

„Ђулићи” су песме Змајеве велике љубави, његових осећања, његове велике и неуништиве среће. Пуне су животне радости. Али кроз ове срећне и веселе песме као да струји једна жица слутње о злу које ће га задесити касније. Ова слутња наговештава се у рефрену: ~Ој пелен, пеленче”.

~Ђулићи” су проткани тугом и болом за вољеним и изгубљеним. У њима Змај жали за изгубљеном породицом и тако ствара песме које представљају бисер наше књижевности. Једина утеха која му је у тим тешким тренуцима остала била је ћерка Смиљка Змај је нејаку Смиљку учио и желео је да јој дочара светао лик мајке. Ове своје жеље и тежње Змај истиче у својим песмама: ~Кад узмогне ногом стати. Кад научи матер звати, Довешћу је гробу твоме, Ту нек каже: Мати, мати!

Змај се није искључиво кретао у кругу интимних осећања већ је своја дела проткао и родољубљем. Ова дела су веома цењена. У њима Змај поред велике љубави према домовини, истиче љубав према слободи, истиче неке своје мисли о животу и своје жеље. У овим песмама Змај често показује тиранство наших освајача а и велику храброст нашег народа. То нарочито дочарава у песми „Три хајдука” и ~Гусларева смрт”. Он каже да српске гусле не могу величати славом тиранина и освајача, да Србин дарује и своје најдраже да би очувао част и понос српства. Бисенија Вучковић, УШI

НАГРАЂЕНИ РАДОВИ