Архив УНС — Листови основних школа

ДА СЕ ЗАБАВИМО

ИЗ ЂАЧКИХ КЛУПА Спречио тучу Зоран запео из пекних жила и трчи Нlиз ходнlИlК. Оретне га деж!урНlИ наставнин, заустави га и рече: Шта је, Sio'paHe, зар се тако пснаша добар ninoiHinip у шио ли? —• Наотавниче, onipeMino сам тучу, зашо трч!ИlМ. Лепо је од тебе то, Зоране. А, нано ои спречио тучу? Драган ме је по!јурио а ia бежlи-м, друже на!ставlниче.

На часу познавања природе „Пре неколико дана угаоанаш omio се користима од воћа. Да В!Идимо из чега је састављена шљива“? обрати се наставник ученицима. Међу првима је дигао руиу мали Срђан. „Шљива има воштицу, око које је меоната маса са апH'OM и црве“, одшвори он. „Како црве, Срђане. Шта је теби“? настаlВlница зашита зачуђеlно. „Наотавнице, у ованој је и црв“. Озбиљно оД:говlo(ри Срђан, праћен омехом ученина.

Професионална оријентација На чару разре(Дног старешlИне го(ВlорlИло ое о лрофеаиlolнал(Hloj орнјентациуи. Сванм ученин је noBOipMO о овом будућем п-озизу. Дође на ред и Јован, npa-B/i хуморlнота разреда, који нао из Tom-a одговори: Ја бих желео да имам врат нао жи-рафа. Јоване, —• обрати се настазнин, нано то? —• Па са танвlим вратом ове бих преписао, и не би требало да учим.

Јесење доба HaiKio је Зоран нешто „ђачки Л;уIПIИО“ на нек!о питање наставHMiKa о Мloлек(улlИlма, HaiCTaißiHMiK се запрепашћено окрену и упита га; Аман, Зоране, у ксјем ли ти дсsу ЖIИIВИШ, побошу? У јесењем, Kiparrnio одгово|ри Зоран.

На часу хемије Наставница хемије обрати се Мlилаlну, који је noiAHirao руку: Лепо, Милане, од тебе кад зчаш. Реци мн онда, један минерал црвене боје. Нокс, кад се зажари одговори МIИIЛ-ан.

Млади Кодумбо - Но зна да покаже на карти пде се налази Огњена земља? обрати се на часу геотрафије наотавник ученицима. Ммлан изађе нред карту, погледа на |уг Јужне Америне и показа где се налааи Огњеlна земља. Одлично, Милзне, —• обрадова се наставнин, јер Милан није био Добар пријатељ са овом нруком. А сад ми реци но ју је пранашао? —• Ја, наотавниче, мајке ми. Нико ми Hinlje шапнуо, оправдавао се Милан.

УНРШТЕНЕ РЕЧИ ВОДОРАВНО: 1. Врста речне рибе злато (фран.) 2. Узвин при сноку није густ; 3. Терен оно Драве; 4, Везник сложен сугласнин уснени сугласнин 6. Уобичајени телефонсни позив 7. Острво на нашем Јадрану 8. Место у СР Срби'ји 9. Велина игранна 10. Самогласнин и сугласнин позната марна филмова за фотоапарате сугласнин 11. Сугласнин ћата самогласнин 13. Љубав (провинцијски) 14. Без обуће. УСПРАВНО: 1. Презиме личности ноји је помогао В. Иараџићу у Бечу (Јернеј) хрома личност 2. Ужичанин нлимав место у СР Србији 3. Језеро у Африци врста минерала (употребљава се у медицини) 5. једна грана привреде 7. Град у Словенији 9. Попримити својство намена.

Новчаник и роба HaoiaßiHiniK је објашњавао како оу иекада л*уди размењиват робу, јер новца, као вредhoict робе иије постојала. У наставlИlИlк.olву прич'у посебно се унео Срђзн. НаставlНlИlК одушевљен његовом пажњом, зашита га: Орђане, данас ои миран. Изгледа да те мој предмет noЧlиње интересовати. О чему раз)Мlишл>аш? —• Наlставнlиче, није ми јасно какс оу у новчанlику носилн коње, овце, прасад на пи(јацу? ХУМОРЕСКА ПРОНАЛАЗАК Највише ми је задавала бриra математика. Све саме петице а математика шлус. Чиста двојка. Морате признати да за одличног ученика тако нешто представља ТРАГЕДИЈУ у кући. А о трагедији ви све знате, зар не? Мирно сам примила порцију вечерње предике родитеља о математици. И знало се правац соба, без филмова, без Мерилин Монро, без... Био је то мој данак „усавршавању“ математичког знања. Прионула сам на посао. Покушавам да решим задатак „када је дато а изражено са 4 см а д мало износи 4 см корен из три...“ И призма ме притиска, висина никако да изађе на видело... Ама што немам, немам... Стала сам. Палац леве руке притиска ми нос...

Чудо. Задатак је одмах решен. Да то је мала дијагонала призме и... за неколико тренутака задатак је готов. Задатана никад доста. У школи професор ме хвали. Родитељи оду шевљени... „Само тако наша, кћерчице, само тако. Знамо ми да си ти наша паметница“. Схватила сам да чим притиснем палац леве руке на нос све задатке из математике решавам као од шале. Било је лепо победити на школском такмичењу... па на међуопштинском, па... Знате већ, чистих 20 поена свуда. А какав је био мој долазак у школу! Сви изашли да ме чекају. Нако и не би ја, па најбоља математичарка. Сви ми честитају, дрма>ју ме за руке, рамена... „Спаваш, моја црна математичарко! Зар се тако учи?“. Скочих. Мама је надамном, отац се попречио на вратима. Погледам у свеоку. Површине и запремине моје призме нигде. само се оно ружно мало „д“ по пречило овојим квадратним кореном. Леви палац полете носу .., авај, ништа, Почех гласно да читам: »Дато ie мало а 4 см а „д“ мало призме...“ в. в vm-3

☆ ☆ ☆ ☆ ☆ »3 Р А К« ☆ ☆ ☆ ☆ ☆