Архив УНС — Листови основних школа
ДЕЦА, НА СВОЈИМ КРИЛИМА ШИРЕ БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО
Освануо ie понедељак. Сви омо знали да примамо госте из Чепина, па нам је сваки минут био као једна вечност. Почело је неко дошаптавање. Радоона вест се брзо проширила. Дош ли су гости из Чипина. Сви смо били нестрпљиви. У холу проломио се глас директора на ше школе: »Хајде, молим један аплауз«. Послушне руке запљес кале су, а онда почела су полако да улазе у хол насмејана и ведра лица. Почело је упознавање. Свако је за себе изабрао друга или другарицу. Те тренутке није лако заборавити. И ми и они били смо нестрпљи ви да пођемо нашим кућама. Прво су измењана мишљења о школи, а затим оу сви кренули на ручак у продужени боравак. Када су ови ручали, пошли смо кућама да оставимо ствари. Игранка, коју је наша школа при редила, још више их ie разве селила. »Било је заиста дивно«, чуле су се речи хвале гостују. У биоскопу се приказивао филм »Црвена земља«. Ћаскање о иг ранци и свачему било је на пу ту ка биоскопу. Нестрпљиво смо очекивали почетак. Представа је почела. Уплашене очи гледале су у сваки стравичан призор који је изазвао зебњу и страх. Филм се најзад завршио. Причали смо о њему све док смо стигли кући. Свануло је. Нико није желео да се раста ви оц овог пријатеља. Тужно је било свима нама да се растане мо. Аутобус је нренуо, а ми смо још стајали онде и гледали у црну мрљу у даљини. Погнутих глава кренули смо свако CBOijoj кући. По који пут би се окренули, али више ни аутобуса, ни црне мрље није било. Минић Јованка VI/2
ЕКСКУРЗИЈА
Оовануо је леп сунчан дан. И|спред моје куће чује се галама деце. Ови носе ,п|уне тррбе хране. Изашша сам из куће и отишла пред шмолу. Тамо је билр још мнопо друпова и другарица. На|једнlом се зачула бука аутобуса. Ушли омо у аутобус Оапутници су нам били учениЦи IV/1. Оут је био дуг. Водио нас ie долином Мораве. Успут смо певали и ипрал!и разне игре. HaKioiH дужег пута стигли омо у Горњи Милановац, у новиноко иl3давач(ком предузећу „Дечијих ноlвина“. Тамо омо добили пакетиће с,а сприпо;В(има. Једна девојка нам је испричала иоторију НИП-а. Горњи Милановац је леп прад. Има MHioro опоменика. Ми ом(о обишли Брдо мира и видели onoiMeiHHiK на њему. Затим омо наотавили пут ка Оплвнцу. Успут је већина спавала. Пред нама се указало једно брдашце које је као каlкав в|улкан избијало из опленачких винограда. То је Опленац.
Сишли омо из аутобуса. РазглеlдаlП(и омо оллвначну цркву, биоер сршоке културе. То је нешто најлепше што сам до сада видела. Не зна се да ли су лепше фреске, Kioije се преливају у хиљаде боја илп луотер у облику пјрев'рнlуте круне, koJih представља пропаот орпске државе. Не зна се да ли оу лепше фреше које представљају орпоке манаотире или 'Гробн(И!це српоних влаДара. Чеото сам размlишљала да ли је oaio што гледам сан или јава. Qh(o што оам впдела може само да се оања, или можда дожмви. Пут нас је даље водио у Ирапујевац. Пооетили смо Шумарице пде cmlo видели спомеНlиа хиљадама стрељаних, опоMeiHiniK чувеном V/3. Споменик ђацима који поги(Н|уше за време рата ни крши ни дужни. Немци их извед-оше из ш-колсних клупа и стрељаше не-вине. Срећни и веоел-и са пуно ути-сака и нових сазнања вратили смо се мући. И-ванка Радич-евић IV/2
ПРИПРЕМА СЕ СВЕЧАН ПРИЈЕМ ПРВАКА У САВЕЗ ПИОНИРА
У нашем Одреду припрема се свечан пријем првака у Савез пионира. За 28. новембар заказан је Збор Одреда. У припремљеном плану зацртан је следећи садржај Збора: 1. Песма Пионирског одреда, 2. Пионирски поздрав, „За домовину С Титом НАПРЕД!“ 3. Поздравни говор пионирима директор Школе, Урош Анђелковић, 4. ПИОНИРСИА ЗАНЛЕТВА прваци, 5. Подела пионирских знамења пионирима првацима, 6. ДЕСЕТ НАЈЛЕПШИХ РЕЧИ (НОВЕМБАР, СЛОБОДА, ЈУГОСЛАВИЈА, ПИОНИР, ПРВАЦИ, СУНЦЕ РЕПУБЛИНА, МАЈ, ТИТО, ПЕСМА. ..) СВИ ПЕВАЈУ „НАД СИ СРЕТАН.“ 7. ПИОНИРСНИ ПОЗДРАВ ИЗ СРЦА ПРВАЦИМА, . . 8. ЗАВРШЕТАН ЗБОРА и почетак ПРИРЕДБЕ ЗА ПИОНИРЕ коју припрема Интересни колектив пионира за НУЛТУРНОЗАБАВНИ ЖИВОТ, Снежана Дубовац, ученица члан Литерарне синције
Са екскурзије колектива
(Наставак са 7. стране) 30. јуна обилазимо величанствено вреело Босне, а затим преко Илиџе стижемо у Сарајево. Обилазећи музеј Гаврила Принципа преносимо се у оно време иада су припадници организације „Млада Босна“ жртвујући своје животе морали да скрећу пажњу на себе и да доказују целом свету да Аустроугарској ниуе ту место. У дивном Сарајеву обилазимо старо здање Градоку већницу, Башчаршију и сам град. После ручка крећемо у Нраљево. На путу се задржавамо у Вишеграду. Разгледајући ћуприју на Дрини, коју је саградио Мехмед-Паша Соиоловић, пореклом Србин, преносимо се у оно време када је и овај мост био једина веза између Србије и Босне. Истог дана увече стижемо у Ираљево пуни лепих утисака и нових сазнања о лепотама наше земље. Лопичић Владета, наставник
Домовино мајко наша
Колико на свету има мајки? Са смеђим , зеленим и плавим очима, у којима се за нас огледа читав свет, дубина свих ока на, језера и бистрих потока. Али за нас постоји заједничка маlјка домовина. Сви ми расте мо под свиленим плаштом плавог неба, у колевци високих планина, под звездом слободе. Нигде није тако топло као у родном крају, јер родна груда најлепша је постеља. Ниједна горска вила није тако лепа као домовина. Ниједне очи нису тако чарне и тајанстве не као очи домовине. Њена оде
ћа је зелено лишће, цветне по љане, венци у коси, брзе реке, сребрни пас, а власи косе сваки клас. Све сан она милује зрацима сунца и пружа нам, покри вач ведрог неба, постељу јастук, на земљи и камену. Али ми нећемо остати на земљи и ка мену. Изградићемо облакодере и фабрике, пошумити голети и створити баште пуне птичица и цвећа, и сваки вртар ће ioj пле сти уветни венац, и сваки сељак ће јој подарити златну косу. Па домовино, мајко наша не заборави да и мене помилујеш, да и меине положиш у зелени скуп зелених шума, да утонем у најслабији сан, сан у коме ћу сањати о теби и тво Јој слободи. Јосифљевић Зоран Vll/2
Испраћај из Марибора
8
'к ☆ ☆ ☆ ☆ »3 Р А К«