Архив УНС — Листови основних школа

Први кораци

ЛИСТ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ„КОСТАТРИФКОВИЋ”-НОВИ САД

"Следићу пут најбољих пионира..." РЕПОРТАЖА

На средини југословенска застава, испод ње слика дру га Тита, а около свуда расуте пионирске заставе. У сали за физичко васпитање је све дупке пуно. Пионири, прваци, наставници, и родитељи. Сви нестрпљиви чекају почетак свечаности. Тихи жагор, намештање и гуркање. Програм ће изводити драмска секција под руководством учитељице Племенке Павловић. Пионири који изводе програм су из нижих разреда свега две-три године старији од првака. Комешање и жагор прекинула Је песма ~И мене ће моја мати пиониром звати”. У сали је владала тишина. Ређале су се тачке за тачком. Песма, игра, рецитације, песма. Повремено заблиста блиц фотоапарата или зазуји камера, тек толико да овековечи ове часове. Пева се и рецитује о домовини, пионирима, миру међу народима света, о, домовини, пионирима и љубави, племенитости. Наше очи су будно пратиле свечани програм. На крају програма иступио је пре-

дседник пионирског одреда наше школе Зоран Галовић. Упућен је позив пионирима да иступе и положе заклетву. Зашкрипале су столице, међусобно се измењују мишљења. Пре него што ће положити заклетву прваци су отпевали своју пес-

му за свој дан. Изговорене су у тишини речи: „Понављајте за мном речи заклетве”. Председник пионирског одреда читао је заклетву

сигурно и самопоуздано. Не • ко је понављао исто тако сигурно, неком је глас на тренутак задрхтао, неко шапутао, али се свуда осећала пригушена сва дечија снага овим чином стављена у службу домовине, будућности и друштва. Дата је прва

часна пионирска реч да ће се марљиво учити и радити, поштовати старији, развијати другарски односи са околином, а мирољубиви у свету. Да ће се следити пут

најбољих пионира, волети домовина, њени народи и да ће се ценити наша слав_ на прошлост. Након свечане заклетве предводници су везивали црвене пионирске мараме и поделили пионирске књижице пионирима. За то време родитељи су један друпонос и дику, своју кћерку Ссаз ен Хчнжбп ишзхаонз жоа или сина. Узајамна указивања и коментарисања нису прекинули чак ни кад сунајмлађи пионири у школи почели један за другим да рецитују пригодне рецитације. После таквог печата могли су међусобно да измењују утиске, показују и проучавају пионирске књижице. На питање како се осећају као пионири и како су се осећали док су полагали заклетву одговорили су једноставно и специфично за њихових седам година: „Било је лепо и добро!” Јелена Јездић, VII

Чланови драмске секције на свечаности

Везивање пионирске мараме

НОВИ САД ИЗМЕЂУ ПЕСМЕ И СУНЦА

У срцу велике Панонске низије, у очима Фрушке горе, у рчкама Дунава. проклијао је пупољак из крви проклијао је пупољак из вечите борбе и када је земља почела под бомбама да се мрви нико није устукнуо, сви су ишли напред, до слободе. Човек, радник, мученик под туђином осећао је нешто нејасно у свом срцу, осећао је да га неки идеали негде воде

погледао јеунебо молећиво, звезда је стала, на капу му пала и повела га до слободе. Звезда је значила слободу звезда је зиачила радост звезда је значила љубав звезда је значила младост али и крв и борбу. У срцу велике Панонске низије, у очима Фрушке горе, у рукама Дунава чврсто стоји град слободе, град младости, град љубави, сунца и родости. Драгица Стојковић, VII6

РЕПУБЛИЦИ

Јата голубова што над градом круже, писак сирене са фабричког крова, кајлепши пупољак од црвене руже, и најлепше мисли из дечачких снова. Све стоје оцене и лоше и добре, игре са децом по зеленој трави, мајчину љубав бескрајну ко море, и очезу бригу да будемо здрави. Душко Мандић, V

ГОДИНА IX

НОВИ САД, ДЕЦЕМБАР 1975.

БРОЈ 20