Архив УНС — Листови основних школа

protstavio nemačkoj sili od koje drhti Evropa... Mumin kao da ga nije čuo. Ničim nije pokazivao da zveket pušaka znači smrt. Jednostavno je shvatio da je i to bolje nego da bude kukavica i izdajnik. Nemojte Ijudi, nevina čoveka! Nije on ništa skrivio. Ako ne ko treba da gine za moje sinove evo mene! zapomaga Petar i ispreči se pred Mumina. Zapovednik strogo odmeri star ca. Slušaj stari, ako se sva tvoja tri sina sutra do podne ne jave u komandu, spalićemo i tebe i sve živo u ovoj kući. Zapamti, do su tra u podne!

Usledi naredenje za pokret i kolona neprijateijskih vojnika na pusti selo. Otparajte rub desne nogavice ... Sve ćete saznati mogao je snage Mumin da kaže ,i skljokao se na zemlju. Tog dana je Muho Lović odradio najtežu nadnicu i napravio najveai korak. Laknulo mu je ka da je zajedno sa Petrovim sinovima, ugovorenom vezom, stigao među partizane na Kozari. Petar Borković, iako nije verovao da će neprijateljske pretnje biti ostvarene nije se bojao; sasečen je na kućnom pragu samo zato što je svoje sinove naučio da vole Ijude i da se bore za slobodno Lijevče. D„S«

рије, на једиом уху је слабо чуо ано што се гавори у друго ухо. Само, Рајс мије задовољан, Увиђа да пријемник и одашиљач морају бигги различито кон струисани. Због тога се одриче облика уха, буши стару славину за бачву и преко ње затеже животињски мехур као мем брану. Први микрофон је рођен. Годину дана касније, 26. септембра 1861. године, учитељ Фцг лип Рајс усудир се да на скупу научника франкфуртоког Удру жења физичара одржи предавање, праћено екопериментима, о теми „телефонија помоћу гал ванске струје". Рајс је кратко и јаоно формулисао принципе телефомије које је открио. „Сваки тон и овака скупина тонова проузрокује у нашем уху титраје бубне опне који се могу приказати одређеном кривуљом... Редослед тих титраја једини је повод који у нама иза зива осећај тона и свака измена у карактеру титраја, мора променити и наше властито при хватање тона...“ товорио је Рајс присутнима на окупу и постав-

љајући c oje апарате, наставио; „Успело ми је да оаградим апарат помоћу кога се могу репродуковати тонови различитих инструмената, а У одређеном степену и људски глас. Овом инструменту оам дао име телефон" објашшавао је гл.ла ди учитељ. „Сад ћете, господо, кроз Овај апарат чути мелодије које повају људи У кући удал>еној стстину метара, иза затво рених арата и прозора...“ Физичари су из кутије зачули л.удски глас. Игла за плете н.е титрала је у истим кривуљама као и тон који се чуо што је доказквало Рајсову теорију да се наше ухо може затварати механичким инструментима за репродукцију и да комадић метала I;сто тако може узбудити све осећаје мозга и срца, као и људски глас. Учена господа гладе браде, климају главама и сажаљиво се смешкају учитељу. Наука га нијо прихватила. Слава да је пронашао телефон припашће Алекеандру Грахаму Белу. У „Аналима физикалног друштва" Рајсов толефон седокоси физичари тог гремена назвали су „играчком којом се могу итрати спрстни дечаци“.

ПЕТИЦА ЗА ТАТУ

Друже разредни, молим те da ми одговориш да ли је правилно да ја из цртања добијам само четворке, док моји другови, којима родитељи раде цртеже код куће, добијају рвдовно петице. Ја не тврдим да знам за „пет“, али мислим да није праведно да будем 3a самосталан рад оцењиван од несамосталних другова. Матеја Ж. Ђурђевић, УП разред, Апатин

Твоја четворка је, љероватно, права слика твог знања и залагања у ликовном образовању и у праву си што не захтеваш већу оцену. Међутим, ја се не бих много бринуо због твојих другова којима родитељи раде цртеже. Кад тад изићи ће исти на на видело, што твојим друговима неће бит ипријатно.

ТЕНИСКИ КЛУБОВИ

Друже разредни старешино, желела бих да паучим да играм тенис, али не зпам где и како се учи.та лепа игра. Моја љубимица је наша млада тенисерка Мима Јаушовец и врло бих волела кад бих имала бар мало од њеног знања. Борка Смиљански. VI разред, Београд

Псццто живиш у Београду, ми слим да неће бити тешко да оствариш своју жељу. Постоје два тениска клуба који имају школу за почетнике: „Црвена звезда“, са четири „Партизан" са дванаест игралишта. Учење тениса није нп'мало лако, а овај лепи спорт је вебма напоран. Ипак, ако мислиш да бар мало достигнеш Миму Јаушевец, мораћеш много да тренираш. 17