Архив УНС — Листови основних школа

ОБНAВЉА СЕ ТВРЂДВА У TИTOBOM УЖИЦУ

Не зна се тачно када је подигнут „Стари град“ на обали Ђетиње

Beh трећу годкну стручн>аци Завода за заштиту споменика културе из Крал>ева и Народног музеја у Титовом Ужицу истра жују и конзервишу ужичку твр ђаву, стару неколико векова. Тврђава се налази на високом и неприступачном гребену са западне стране Титовог Ужица и са две стране је опасује река Ђетиља.

Тренутно се главни радови из воде на шестостраној кули, ислод које треба да се налазе два лагума за пролаз. У простору највише куле откопан је бунар који је служио за свакодневно снабдевање водом. Партизани су користили један лагум на тврђа ви као склониште за оружје и муницију.

Када је стара тврђава подиг тачно се не зна. Први си гуран помен у историји везан је за 1374. годину, када је овај дре вни град припадао жупану Ни коли Алтомановићу. Поуздане вести о посади у старом граду датирају, међутим, из 1516 године. Најтачнији подаци о тврђави нађени су у Бечком ратном архиву. Реч је о скици тврђаве коју је 1737. године направио ie дан аустријски официр.

Тврђаса је данас прилично оронула. Остали су зидови висо ки неколико метара, али није сачувана у целини ниједна од бројних кула. „Стари град” како га данас Ужичани зову је великим делом разрушен, invo отежава утврђиваше иекадапнвег изгледа пре рушења у XIX веку.

Цртеж Ужичке тврђаве из 1737. године.

СЕЛO БЕОГРАД УСРЕД ТУРСКЕ

Турци су заузели Београд, 29. августа 1521. године. Одмах по уласку у град они су један део православног становништва протерали и насе лили у близини Цариграда. Тако је никла Билиграднахија између- Златних n Сливрских врата. Београдски досељеници основали су село Београд. Они су са собом по нели мошти свете Петке и још неке црквене реликвије. У новој средини бавили су се уобичајеним пословима. а имали су и дужност да обез беђују пијаћу воду за варош и околна насеља. Због тога су били ослобођени пореза.

Београд је родно место готово. свих значајнијих српских к Шижевних критичара; у Београду су рођени многи значајни песници наше кгвижевности; за чудо за разлику од Загреба, где су се родили безмало сви знаткији хрватски драмски пи сци Београд нашој савременој Јавижевности није дао мно го писаца који су се посветили драмском стварању. А сам град, ипак, има. доста-дугу и бо гату позоришну традицију. Али, ако није дао много драм ских писаца (у Београду је рођен аутор популарне комедијо „Ђидо“ Драгомир Брзак који је то дело написао заједно Јанком Веселиновићем затим Милутин Бојић, који је оставио драме „Краљева јесен“ и „Урошева жеиидба“, и, од најмлађих, Велимир Лукић), Београд је родно место једног од најве ћих срнских комедиографа, Бра нислава Нушића. Нушић је у правом смислу комедиограф Србије и, посебно Београда у иериоду који обухва та пола века. његову прву ко%ш дију, „Нарсдни посланик“, на писану 1883, деле од последње недовршене „Власти“ писане 1937, пуне педесет и четири ro дине. Beh сама чињеница да је популарни комедиограф пола века пратио, као нека врста ху мористичког хроничара, збивања у малограђанском свету Ср бије и Београд од осамдесетих година прошлог века до четрдесегих озог довољно указује на виталност тога писца. У његовом делу, неједнаком по вредное ти и снази, увек се кад вер није, кад површније огледа слика нарави и обичаја, ћуди и друштва. Нушић, наравно, ни је обухватио све појаве и све друштвене слојеве Србије свог времена. Он је пре свега писац у чијем се делу огледа српско малограђанство. Нушић слика среске начелнике, њихове же не и децу, кад остварују своје признате или непризнате амбиције па мењају ћуд (или, тачније, почињу да показују своју праву ћуд). У најбољим својим делима, у ..Сумњизом лицу“, „Народном „Госпођи министао ки“, „Ожалошћеној породици 1 ' „11окојнику“, Нушић слика ма не и изопачености малограђанског друштва, с много сатириЦ них елемената у приказивањУ газда Јеврема или капетана Је ротија, министарке Живке или „ожалошћеног рођака“ Агатона. Полицијски режим Обре новића и Карађорђевића, пала

JUGOSLAVIJA U REČI I SLICI