Архив УНС — Листови основних школа

КЊИЖЕВНА ГЕОГРАФИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

БЕОГРАД (I)

начке политичке обичаје вл а ст у Србији свог време на Нушић је подвргавао оштрој критици и неумољивој сатири. Али, њему је било стало и до тога да насмеје и засмеје, чес то је, поготово у слабијим радо вихма, пре свега циљао на изазиваше смеха у дворани а од тога је трпело само његово дело Писац који је умео да нађе ја ке сатиричне тонове у сликању тадашњег друштва знао је, руковођен жељом да забавља, да се упусти у лак водвиљ. праве ћи на сцени заплет за заплетЦм забуну за забуном а запостављз јући друштвену и историјску

верност. а тиме и вредност свог дела. Мајстор у вођењу заплета, у конструисању комичних ситу ација, у оцртавању своЈих них јунака, у прављењу живих верних дијалога који као да су узети нелосредно из живота, Ну шић je годинама, деценијама су верено владао нашом позорницом. Ни.lе се могло десити да Нушићева комедија пропадне готово да није било случаја да се лик из његове комедије не „осамостали“, не почне да живи као да је постојао у ра зговорима, као одређен, јасно дефинисан тип из друштва. Чак и кад је Нушићева комедијз слабије замишљена, недовољно верна, оптерећена компромиси ма које овај писац није умео увек да избегне комад je „пролазио“ јер је Нушић писао за своју публику, јер је ту пуб лику добро познавао, као што je добро знао свој занат писца, Понешто од његовог богатог дела неће дуго потрајати прв свега они комади у којима су избијала нс површину његова коизервативнија схватања, шш дела у којима је- поводећи се за сиољним ефектом, заборављао праву суштину и смисао сзоје комедије. Али, нема сумње, добар део његовог комедио графског рада одржаће се још дуго на позорницама, и нашим, па и у свету (где ie често и уе пешно лриказиван).

HEROJ IZ LIKE

»Tačan datum rođenja ni sam pamtio, kao što nisam pamtio ni tabli Cu množenja, radi čega sam uvijek bio bati nan... Prvi susret u zoru mog djetinjstva bio je susret sa

mojim vjemim drugom koji me je slalno pratio, ali bolje, ganjao kroz čitav život: g 1 a d«.

Tako je žuljevitim rukama pisao svoju »Autobiografiju« proleter Marko Orešković čiji su ži vot i đelo tesnć vezam za borbu radničke klase. Među prvim borcima koji su ustali protiv neprijatelja bio je Krntija kako su ga drUgovi nazvali na robiji. Po nalogu Par tije Krntija je sa nekoliko drugova u Liku da organizuje oružani otpor protiv okupatora. Svakog dana prilazi mu sve više narodnih boraca. On i njegovi »krntijaši« zadavali su velike muke italijanskom okupatoru. Udarao je iznenada, snažno, osvetnički... Nešto toplo obuzimalo je Ijuđe kad bi pričali o njemu, članu komiteta KP Нгvatske, 6 Marku koji je uvek bio spreman i da se našali. Zato je narod i pevao: »Da nam ne bi Orešković Marka Mnoff fei još zakukala majka. Ц. Marko hrvatskoga roda p.ihajka srpskog naroda...« •‘„jrcr- zađatku Partije put ga je u Bosansku Krajinu i Drvar' radi uspostavljanja veze sa partjzanskim odredima. Zanoćio je t i selu Očijevo na granici Bosne i Hrvatske. Neko ga je izdao četnicima. Opkoljen sa svih strana Orešković je savladan. Sutradan, 20. oktobra 1941. godine četnici su ga übili i bacili u jamu OVSj žločin videla je samo jeđna đĆVojČiča koja je to javila partiž6nima... Za narodnog heroja Marko Orešković proglašen je 26. VII 1945.

JUGOSLAVIJA U REČI I SLICI