Архив УНС — Листови странака

Говор Јаше Продановића на великом народном збору 4 новембра o.r

(у опширнијем изводу) „Грађани и грађанке, Говорим вим у име Републиканске странке и прва ми је дужност да одам дубоко поштован>е успомени оних јунака и Јунакиња који су дали своје животе за ослобођење Југославије као и оних који нису имали ту част да погину на боЈним пољима, али их је бездушна, злочиначка немачка управа мучки погубила. Али, нека је слава и онима који су пролили своју крв и који су јуначки прошли кроз борбе у којима, како кажу Црногорци, „мртве полијећу главе“, a на срећу народа и њихову остали живи. Пред Народним фронтом стоје данас три велика задатка. Један је задатак већ остварен, a остала два имају да се изврше. Први задатак је био потпуно ослободити земљу од непријатеља. Наша земља је ослобо ђена захвал>ујући Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима под вођством народног хероја маршала Тита. (Дуготрајно клицање: „Живео! Тито, Тито!“) Захваљујући непобедивој Црвеној армији („Живела*“ и дуготрајан аплауз), и нашим савезницима Енглеској и Америци. Али, не треба заборавити ни оне поглачене народе, који су, и ако потлачени, колико су могли и колнко су умели поиагали велику и тешку борбу против непријатеља човечанства. Ја сам рекао да је први задатак извршен. Ратнички мач ослободио је нашу земљу, али дипломатско перо још није ставило потврду на присаједињење оних наших крајева који су сдвојени од нас били под туђином. Ви знате који су то крајеви и о томе не треба да вам roворим. (Снажно једногласно клицање: „Живела Истра!“, аплауз и скандирање: „Истра је наша, Истра је наша!“) Други задатак Народног фронта је да Се ггоставе темел»и и основи уређења Југосдавије, онакi ве каква треба да буде. Ту се i Minoro учинило. Прва, најважнија ствар, наше важно начело $ то је уређење зе* мље. Ми, репубжканци, били омо двадесет и пет година за федерацију и за њу се борили. Ми смо били против централизма и онда кв!д смо остали сами да ое против њега боримо. Сада је то остварено. Сада више централизам неће давити народе и његов с,амртнички притисак нгће ломити кости државном организму. Централизам је савладан и увек ће остати федерација слободих народа. Даље начело у програму Народног фронта и наше Републиканске странке јеСте обезбеђење права гласа и женама и људима, О томе »е треба да вам говорим, јер су о признању права жене дале тако лепо објашњење, да на то више не треба трошити речи. Затим, у прогаму Народног фронта усвојено |е начело које је усвајала и наша Републиканска странка: национализација свих главних извора народног богатства. (Дуготрајно одобравање.) Томе је ударен темељ. Законом о аграрној реформи a извесним другим законима и уредбама онемогућава ое да мали број људи ужива, док се други пате и муче. Четврто начело, за које се бори Народни фронт a и наша Ре. публиканска стравка, јесте република. Она формално још није установљена, али је већ сада у срцима и у души огромие већине наших народа. Данас у нашој средини нема људи који би из користољубља били за моиархију, нема ни оних који би за н»у радили из страха, немара, јер су данас сви у покрету, у динамици, у тежњи да се ради што више и што боље. Данас ми видимо да се велика већина народа изјашњава за републику и из срца и из разума и да повратка монархији нема више никада. (Дуготрајно одобравање.) Говорник се осврће на добродушне и ваивне људе који верују да ће Краљ, зато што је МЛАД бити демократски расположен. Доказује примериlма из наше новије историје да су сви наши млади владаоци газили Устав и Законе и водили борбу против слободоумних људи. Завршава говор наводећи речи чувеног беседника владике француског Боси Је-а: „Бог држи у својој руци влада. лачка срца“ и одговор великог француоког песннка Ига; „То није истииа, jep f прво, Бог нема руке и Друго, владаоци немају срца.

За мобилизацију стваралачких снага

Завршни рачун наших народа, народа Југославије, иза овога светоког рата у збил>и је много мучнији од завршног рачуна ша прошлог европског рата. Згаришта сео-ских домова, поклана стока, уништени виногради и воћњаци, оголеле шуме и забрапи, неузоране њиве и запуштене ливаде то ва-м је била слика и прилика иашег села. РазрЈчиене болнице, школе и цр«ве, опљачкане занатоке и трговачке радње, уништене индустрије, оголели домови и, по:*рх овега, велики број до темеља порушених градова језива су слика мрппвих вароши. Али распеће наших народа није само у томе. Милиоиске жртве жена и људи, старих и младих, нејачи и одојчади, још су бол-нија опомена паклено умишљених HaiMepa наших вековних непријател>а у лицу германоких на)родности. И, најзад, пустош у душама, посувраћени морал и зачмала савест, оскудица сва«е свести за социјалном правдом и отупелост оваког смисла за друштвеном солидарношћу код великог броја наших интелектуалаца доследне су последице свих збивања за време окупације, и нагомиланих зала која корен вуку из старе Југославије за којом неки толико тугују. Ho, утврдити чињенице не значи и лечеље зла. . Кад народни, државни и друштвени организам оболи, ма у којој сврјој функцији, онда се већ самим тим намеће собом удруживање свих снага и свих вредности да се криза отклши и тело осттособи за нове иапоре, ттрегнућа и стремљења. Свако уздржавање од активне сарадње у овим случајевима, лишавање је ттрава на друштвену заједницу. Ова лица не могу очекивати ни пршрење ни дужпо поштовањс од односне заједнице. У друштвешш заједницама, звале се оне државе или народ, иема места оиима што гунђају по ћошковима и иза затворених врата. Још маи.е онима што скрштевих руку стоје по страни и гледају каш се догађаји одвијају и развијају у свегу и код нас, онима који се злурадо смешкају сваком нашем неуспеху и свакој случа:јно(ј грешци, која се сваком може да гготжраде. И на!пolСлетку оиима који су у служби, у активној служби a с®е чиие да се послови не обављ.ају на време и како треба, Ова врста људи има рђав често пута и кобан утицај на недовољно образоване и политички слабо потковане средине. A наша средина је у већини таква. Она није имала ни прилике ни могућно Оти да се правилно развије и довољно образ>у.је. Овакви људи рђаво делују чак и на оне, за које се не би могло рећи да не схватају шта је здрав смисао политике, и какво је њено дејство на пространом плану народног и државног изграђивања. Многи у истини честити људи, погрешно схватајући оданост својој странци, и под утицајем акције оних којима је лични или страначки интерес изнад и испред интереса народа и државе, повлаче се из стваралачке активности и не сарађују у животном делу свога народа, у изграђивању социјалних, хуманих, привредних и политичких творевина народних и државних. Они губе из вида да се таквим њиховним пасивним држањем одузимају снаге и потпора силама које пожртвовано раде на уобличавању бољег, вишег, племенитијег друштва. Они не виде, да тиме и таквим својим поступцима ојачавају снаге утварима из прошлости које свим силама и свим сретствима раде на поновно оживљавање преживелих форми и друштвених неправди, на вампирењу старих зала. Нико не може правдати своју уздржљивост делимичном несагласношћу или што им се извесне методе не допадају. Да се неко зло отклони треба активно радити да се оно обузда, савлада, a не само приговоре чинити; те не ваља ово, те не ваља оно, те трбало је овако учинити, a не онако и т. д. Ми живимо у добу историјске прекретнице. У великом историјском ходу народа ситне и мале грешке, па ни веће озледе не смеју бити сметњом окупљању свих стваралачких снага. Неће много проћи па he се и те грешке и њихове исттравке поСтавити на дневни ред. Можда много брже него што појединци и мисле и очекују. Али, данас се ради о основним питањима нашег народног и државног живота. Данас се ради, ово треба знати, о постављању здравих и чврстих темеља наше заједничке будућности, коју више никакви друштвени и политички потреси не би могли ни уздрмати, ни расклимати, ни државну зграду

разрушити. Ово треба да знају сви колебљивци и сви неодлучни, јер се неће моћи правдати да нису знали о чему се ради и да нису били довољно упућени у историјска збивања садашњице. Није тачно да време пролази, пролазимо ми, и кад нам се већ указује прилика да идемо са временом, са духом времена и саобразно интересима наших ближњих и широким народним масама, онда би са наше стране био злочин да то не схватимо и да према томе поступамо. Што се тиче широких народних маса оне ће знати да нађу себе и да изграде своју народну државу. Али то није све; то није довољно. Народу су потребни честити радници на пољу привреде, социјалне и културне изградње, људи који се живо занимају за научне тековине у свету и код нас, за земљорадничке, радничке и грађанске организације које високо носе заставу живота. Народу су потребне поштене новине за опште и стручно образовање и васпитање, са здравом' и неусиљеном критиком, која би била отворена и која би се оснивала на неумитно( истини. Народу су потребни поштени политичари и исправни јавни радници, који неће жалити ни труда ни времена, како би што корисније послужили народу и народним интересима. Народу су потребни људи који су вољни не само да буду заштитници своје сиромашне браће, nero и њихови васпитачи, учитељи, па ако треба да буду и првоборци за остварење права на живот свих кћери и синова ове земље. Народу су потребни идеалисте, поштене идеалисте, теоријски писци, научници, проповедници,

наставници који he му помоћи да се створи атмосфера одушевљења, да би се довинуо најплеменитијих идеала и највећих духовних и моралних вредности. Народу су потребни у јавном животу и за јавни живот не само људи који су кадри и вољни да раде у странкама и кроз странке него и као појединци, независно од странака; људи искрени и разборити, који he сваком појединцу и свакој странци реhn шта је здраво и шта [е право, потребни су људи који спајају искреност са здравим разумом. Најзад народу и нашој државној заједници потребни су стручњаци свих MoryhHocrn који би здружени са радним народом села и вароши оживотворили у практичне успехе све научне тековине у свету и код нас. Да, и тако /е, нама свима, нашем народу и нашој држави потребни су, пре свега, људи којима је љубав према ближњима главно правило живота, ред основа друштвеног развитка, a напредак циљ живота. Овима се ми и са овим написом обраћамо позивајући их у заједницу рада. Да ли ће нас они правилно схватити и разумети, да је овај позив упућен од срца срцу, то више не зависи од нас, то је ствар њиховог мудрог разбора и довољне снаге да се бтму испод власти старих оптерећења. Наоружани потребним знањима и поучени искуством прошлости не би се смели ни могли оглушити на позив њихове Отаџбине, јер нека не забораве, да им није Отаџбине били би коров украј туђег пута, као што су били за време непријатељске окупације! Алекса Н. ТОМИЋ

Поданик или грађанин

Никада нико није успео да дохака народу. Народ живи стотинама векова. Појединац не доживи ни једно столеће. Отуда су се сви покушаји, сићушних, кратковечних тзв. великих појединаца, вазда завршавали њиховим поразом кадгод би се хватали у коштац са народом дуговечним горостасом... Народ кадшто j дозволи да га зауларе и зајашу. 1 Али када му дојади он тако лушманоки збаци с грбаче јахача о\ ледину д а М у „више лека не Tpeoaje... Увидејз је. народ: да је краљев двор састављен од удворица, кли ка привилегованих „његових" ђенерала, дворских маршала, двороких министара сејмена и окутоноша; од камариле „његових" сенатора и саветодаваца улизица и чанколиза; да су све то натурени властодршци, грабљивци и пљачкаши народне замуке и имовине Увидео је; да је поданик онај који се подаје, подјармљује безусловно вољи „неприкосновеног“ владара; да је поданик обесправљени човек, извргнут читавој булументи крвопија, „дворских људи“ заклоњених неодговорношћу краљевом. Увидео је да краљ помоћу њих влада a не по милости божијој a још мање по вољи народној! Осведочио се народ да је краљ тај који злоупотребљава своју сувереност уз помоћ „својих“ власти и „своје" војске... Али је народ увидео и то: да народна сувереност значи право да сам собом управља, да сам себи суверено бира своју народну власт и то од корена до врха; да је, по својој вољи, ако не буде радила како народ тражи, у свако доба смењуј& да Народна војска мора бити наоружани на*

род, бранилац народних слобода и грађанских права, као и да његови офицкри и ђенерали не смеју бити нека привилегована и одроћена клика већ његови, ваљани и вољени синови у заједнички, споразумно изграђеној слободној и напредној кући. Осведочио се народ како је у бивгиој краљевој Југославији гломазџа и надмена бирократија уображавала да због ње постоји народ; да су држава они, узурпатори власти... Зато је народ и одбацио фашистичко схватање: како је Држава нешто неприкосновено, нешто назад и мимо народа, чему цео народ има да аргатује па је коначно усвојио демократско схватање: да је народ тај због кога се и организује Држава како би целим својим апаратом служила народу. С тога народ неће допустити више никада успостављање тоталитарног владања над собом од стране ма ког „неприкосновеног“ појединца већ ће одсада, сам собом владати. Више се не сме поновити да народ скине рђу a доведе грђу... Расписани избори за Уставотворну скупштину извршиће се слободним, тајним, непосредним и општим гласањем 11 новембра. Ha тим изборима ће се афирмирати тековине народноослободилачке борбе; на њима ће свака жена и сваки човек збратимљених народа демократске федеративне Југославије положити испит своје политичке зрелости и свако ће слободно и свесно одлучити: хоће ли да постане опет поробљени поданик или ће остати слободни грађанин.

СИМУРДЕН

AКPO-СТИХ

Кукавице страшно мрзи за правду се боре A кад брани убеђења и своја начела Радије ће као свећа цео да изгоре Али неће посрнути уздигнута чела. Како год му подишао код њега не пали Туђе неће своје неда ни по коју цену Енергично све препоне успева да свали Ради часно, неуморно и не тражи смену. Жо.

Ревизорима

Први број „Републике" послали смо по вероватно+ни, па молимо све ревизоре да нас одмах известе колико им стварно треба слати бројева листа почевши од 2 броја. Лист fce излазити једанпут недељно на 4—6 страка. Цека 2 дин. број. Адреса: Уреднмштво „Републике" поштански фах 378. Чековни рачун 63.360 Београд. Обрачун fce се вршити од 1 до 10 у сваком месецу за примљене бројевв у протеклом месецу. Администрација

ИЗ ТАМНЕ ПРОШЛОСТИ

КАДА ЈЕ ЈУГОСЛАВИЈА ДАЛА ПРВИ ПУТ СВОЈ ГЛАС ЗА СССР

Месеца септембра 1924 године одржавао се међународни конrpec студената у Варшави. Ha томе конгресу били су заступљени студенти из 28 разних држава, међу којима и из Југославије. Када је позив међународног савеза студената за учествовање на конгрес нашим студентима стигао „Побратимству“, на одржаноЈ седници управе „Побратимства“ једногласно је одлучено да се позив прихвати и да приликом састава наше делегације, политичке групације буду заступљене у сразмери према броју чланова колико имају истих у управи „Побратимства". Како је требало изабрати 4 делегата, то је у смислу постигнутог споразума одлучено: да радикали буду заступљени са 2 делегата, демократи са једним, a републиканци и комунисти са једним заједничким делегатом. Па су радикали од своје стране изабрали и одредили за делегате; Илију Живанчевића и Мику Радовића; демократе Добривоје Мајданца; a ја сам од стране републиканаца и комуниста био изабран и одређен за заједничког делегата. Претседник наше делегације био је Илија Живанчевић. Конгрес је заседавао у пленуму и секцијама. Сви смо ми били распоређени по разним секцијама- У секцији за верификацију мандата, Југославији је при пало једно место, и ми смо за нашег претставника одредили Илију Живанчевића. У току заседања, пошто је кон грес већ у велико започео са радом, јавила се организација студената руских емиграната, т. зв. „белих", a чије је седиште тада било у Прагу, са тражењем да буду укључени у међународни савез студената као ванредни члан. Ради решавања поменутог тражења, била је сазвата седница верификационе секције. Наша делегација имала је претходно да одреди свој став по истакнутом тражењу. Морам признати, за част мојих другова из делегације, да смо сви једногласно и без обзира на партијску подвојеност, и што су они били претставници монархистичких партија, које су биле одлучни противници за успостављање односа између наше државе и СССР, да смо једногласно заузели јединствен и одлучан став: да се успротивимо тражењу организације студената руских емиграната да буде укључена у међународни савез студената, као ванредни члан. Пошто је нашем претставнику у верификационој секцији другу Илији Живанчевићу из монархистичкох обзира према политичком курсу, који је тада заступао наш режим према СССР, било незгодно да брани једногласан донет став наше делегације то сам ја као републиканац био одређен да у верификационој секцији изнесем став наше делегације по истакнутом питању. Ha седници верификационе сек ције, a no истакнутом питању, претставници студената свију заступљених нација редом су по азбучном реду, образложавали свој став и давали свој глас. Сви су до једнога заступали мишљење: да се организација студената руских емиграната има примити за ванредног члана међународног савеза студената и у томе смислу дали су своје Macose. A све њихове изјаве биле су поздрављене пљескањем. Када је дошао на крају ред и на Јутославију, наступио је тајац када сам ја у име делегције студената Југославије кратко изјавио: да ми немамо ништа против наших колега студената руских емиграната, али да је наше становиште, да уколико се исти налазе на студијама по разним државама, да су они заступљени у међународном савезу студената делегацијом односне државе где се налазе на студијама; док да руске студенте могу претстављати легитимно само студенти делегирани од стране савеза студената СССР. Стојећи на томе становишту ја сам у име наше делегације изразио жељу; да у међународни савез студената видимо укључен као редовни члан савез студената СССР; те сам са горе изнетих разлога у име наше делегације гласао противу пријема организације студената руских емиграната за ванредног члана међународног савеза студената. И тако од 28 заступљених нација Југославија је једино дала свој глас против пријема организације студената руских емигра* ната за ванредног члана међународног савеза студената. То је било први пут, на једном међународном скупу, да је Југославија дала индиректно свој глас за своју браћу из СССР. Најзад када је Немачка 22 јуна 1941 г. напала СССР, на позив Централног комитета комунистичке партије Југославије, народи Југославије поново без обзира на своју партијску и верску

подвојеност, дигли су се на у* станак противу окупатора, да манифустују своју приврженост према СССР и олакшају му тежак положај у коме се налазио, осећајући да у спасу и снази СССР лежи и спас и ослобођење народа Југославије. Тако и данас, када је у својој јазбини дотучен спољни непријатељ, дужност је омладине a и свију осталих добронамерних грађана, без обзира на партијску и верску подвојеност, да сврстани у Народни фронт, потпомогнемо исти да уништи последње изданке фашизма у нашој држави, с којим радне масе наших народа, сем мрске прошлости, немају ничег заједничког. A то ћемо постићи међу осталим, и тиме ако сви 11 новембра ов. год. изађемо на изборе и дамо наш глас за кандидате Народног фронта.

Павле В. ПАВЛИЋЕВИЋ

МЕДИЦИНА

Кинин из угља

За употребу кинина су знали пре открића Америке перуански Индијанци. Љуштили су кору кининског дрвета, туцали кували је и пили па се успешно лечили од грознице и маларије. Европљани су из Америке пренели расаде кининског дрвета и ство-* рили највеће плантаже у Холандској Индији, тако да је до заузимања Холандске Индије од стране Јапанаца 95% продукције кининске коре давала свету Холандска Индија. Створене резерве кинина су се и у Америци и у Евротш до прошле године, услед ратних потреба, скоро ио црпиле. Постојала је бојазан да he се остати сасвим без тог дра* гоценог и неопходног лека.. У л мају 1944 год. два америчка хемичара Деринг и Удуард постигли су потпуно решење фабрикације синтетичног кинина, који се дотле добијао само из коре кининског дрвета. Сировива од које се полази је катраи каменог угља , па се може у неограниченим количинама производити. Ha тај начин је човечанство обезбеђено кинином независно од план тажа кининског дрвета a то је још једна велика тековина уке. П-ер

Р епубликанске атомске бомбе

Намењено емигрантима —, Република„ је светлост и сунчев зрак, Монархија је трулеж и вечни мрак, Народни свуда чује се глас: „Ко љуби светлост тај је уз нас“. * Срећа је тамо где и нада, Обе заједно где народ влада. Где народ гради судбину своју, Права се срећа рађа у зноју. Треба да знају то и „Лондонци" Јер срећа није покрађени новци. * Пропадоше реакционари, И њихови другови жандари. Сада код нас други ветар дува, Народ ради и слободу чува. * Чујте добро полтрони бегунци: Јунаци се познају на муци, He кукају, не просе по свету, Нити шчу на оудбину клету. * Из Лондона грде нас и псују И без стида Отаџбину пљују. У њиховој срдитој немоћи He може им баш нико помоћи.

САНИТЕТСКА СЛУЖБА

Стзница за хитну помоћ: Кнегиње Персиде 69, телефон 23.456. Општа државна болница: телефоа 23-80!; nocete болесницима уторником, четврт* ком и недељом од 14—16. Главна болница Ј. A.: Пастерова, телефон 20-403, 20-404, 20-405 и 27-769, nocete болесницима уторником и недељом од 14—16. Градска болница: Светог Николе 172; гелефон 40-554. Железничка болница: Дедиње, гелефоа 30-440 Ценгрални хигијенски завод: Булевар ЈА, гелефон 22-239 (Дечја клиника te. лефон 24-677). Градска поликлиника: Средачка 2, гелефон 41-131. Градско породилишде: Csetor Николе 170, teлeфoa 24-688. Антигуберкулозни диспанзер: Булевар Црвене армије 237, телефон 41-206. Отсек за чистоћу; Адмирала Пикоа 4; телефоа 25-562. Народно купатило; Мишарска в, телефон 24-342. Топло купагило 1 ': Душанова 45, телефо« 29.909. Градски погребни завод: Гробљадска, телефон 20-407.

8

Власник и издавач у име Југрсл овенске републиканске демократске странке Влад. Св. Симић. Одговорни уредник Радомир Зл атичанин, Проте Матеје 39, Београд^ Штампа Штампарско предузеће Народног фронта СрбиЈе, Влајковићева улица бррј 8, Београд,

РЕПУБЛИКА

Уторак, б ловембра 1945