Архив УНС — Листови странака

верситету националних мањина запада; у комунистичком университета источних раденика и у кинеском институту, као и у многобројним школама за пропаганду у свима земљама, где треба створити револуцију. Користећи изузетни положај Немачке и остатке ратне психозе, СССР успела је да закључи у Рапалу савез са овом земљом у очигледном циљу да храбри Немачку у нападима на Пољску, која би се на тај начин нашла између две ватре. Немачка је ипак имала разума да избегне ову авантуру коју је захтевала ССРР, али њен савез са совјетима скратио је јој многе многе симпатије. Кредити одобрени Немачкој ради финансирања њеног ивоза у Русију, одиграли су велику улогу у њеним садашњим тешкоћама. Поред тога, немачка комунистичка странка постала је после савеза са Совјетима, права опасност за саму Немачку. Ипак овај савез, опасан по светски мир, досада је само разочарао обадве уговорне стране, али он ипак и даље ради чак и на конференцијама Друштва народа. Тајни војнички разлози натерали су СССР да направи споразум са Турском: да има савезника иза леђа Ђурђије, која се стално диже против насилника, и нада, да ће моћи постићи затварање мореуза свакој флоти, која би хтела да заштити њену сусетку на Црном мору у случају да ће СССР користити своју надмоћност на Црном мору. Совјети су поред тога сматрали да he споразум са Турском задржати улазак Турске у Друштво народа. Услед ових споразума, Берлин и Цариград морали су да послуже као два средишта комунистичке пропаганде на штету суседних земаља. Какав је став СССР према Друштву народа? Он оваплоћава дволичност. СССР xohe да искористи овај светски форум ради пропаганде комунистичких идеја путем пажљивог камуфлирања својих разорних циљева, који су скроз противни циљевима Друштва народа. Литвинов је на пр. више пута уверавао, да његова влада осуђује рат као оружје националне политике. Али он се уздржава да изјави да његова влада жели рат као оружје револуционарно. И ту лежи језгро лицемерства совјета: ако буржоаске земље ратују чак и у циљу одбране, то је националан рат, који се осуђује. Али ако совјети ратују и чак нападају, то је сталешки рат, дакле легитиман, Ове дефиниције правдају у њиховим схватањима и најезду у Пољску, и у Ђурђију, и у Манџурију исто, као што совјети унапред одобравају нарушење споразума о ненападању, који би буржоаске државе имале наивности да са њима потпишу. У осталом нарушење обећања изгледа совјетима, који одбацују сваки хришћански морал, потпуно легитимно, као