Архив УНС — Листови странака

ФЕБРУАР 1943 НА НЕРЕТВИ

Борбе трају већ два дана, Јаки делови гарнизона Јабланице бране се из старе аустријске касарне која доминира насељем. Ту су остаци свих гарнизона :оји су са упоришта и железничких лостаја од Раме до Мостара успели да се провуку кроз наше линије. Дугачке олоне заробљених Италијана раскопавају друм Рама-Мостар и руше у Јеретву железничку пругу, прагове и сва железничка постројења на том сектору. Друга пролетерска и Друга далматинска оријентисане су према Мостару. На овом правцу дејствује Четврта. Сва је Јабланица у знаку борбе. Рушевине већ уништених бункера зјапе на сунцу. По камењару, по баштама, у јарковима крај пута, око савладаног, скоро порушеног хотела, крај узнемирене Неретве леже још непокопани Италијани, т шинци и пешаци, брда чаура од испаоених метака, одбачени шлемови, разбацана војничка спрема, парчад распрснутих топовских граната, делови авионских бомби. Наши митраљези будно одговарају на сваки покрет на пушкарницама касарне. Бацачи прецизно бацају мине. Изнад наших положаја цео дан круже бомбардери и засипају нас кишом бомби „за живе циљеве“, Девет „Дорние“-а, који су нас синоћ бомбардовали, више нема, али нас италијански бомбардери туку непрекидно, Потпуно смо обухватили касарну митраљезима и минобацачима. На 200, на 100, на 80 метара од касарне, у тек пробуђеној трави леже наши борци и осматрају све отворе на касарни. Топови Италијана, хаубице и брђани, налазе се на ничијој земљи, између нас и касарне, Још им не можемо прићи али наши су! То гозоре лица бораца, то говоре наши митраљези који бришу простор око њих, то говори наша одлучност да скршимо и ово упориште италијанских бандита. „ ... Немојте нам слати смену, Заклели смо се да не напустимо положај све док не падне касарна, Смрт фашизму! поручује трећа чета I батаљона штабу батаљона, а иста пркосна воља зрачи из лица свих бораца на домак жуте, старе зградурине утврђене дебелим зидовима и бункерима, из којих кадкада око нас звижде немоћно метци, Друмом, на неколико стотина метара од касарне, пролазе дугачке колоне заробљеника из хотела. Групице грађана и сељака, дечака и девојчица, измешаних са нашим борцима, радознало

посматра)у наше положа)е, разоружаће Италијане побелеле од креча са хотелских зидова и рушевина произведених нашим топовима. Непосредно пред наилазак наших патрола-претходница све становништво Јабланице, и старци и деца, били су постројени пред италијанским митраљезима на оклопном возу. Ватра наших патрола, почетак борбе принудили су Италијане да заузму положаје и народу омогућили да се разбегне, Бацачи раде, Експлозије одјекују, одбијају се о стрме, стеновите обале Неретве, пребацују се далеко, с брда ка брдо, Долина Неретве јечи. Сунчано је, топло, Чекамо наше тенкове, чекамо хаубице касарна мора пасти. Прилази нам стари, седи Муслиман, измршавелог лица, живих очију: Друже, знам место где им се може прекинути водовод,,, Да, али би тада и град остао без воде, а ми то нећемо! Изненадно, одјекује страховита експлозија, Западни крај касарне лети у ваздух, нестаје у диму и прашини, Ово је трећа, и најјача експлозија, која долази после експлозије једне наше мале мине. Цела варошица затутњи. Осматрамо касарну, утонулу у густ облак дима и прашине. Многобројним борцима отима се усклик: Предаја! Предаја! Бела застава! Из рушевина, из дима бели се крца касарка је пала, италијански гарнизон, последњи окупаторски гарнизон од Мостара до Коњица сломљен је, Подне је, Избезумљених очију од страха, подигнутих руку, куљају Италијани, у густој колони, заједно са својим многобројним официрима и колонелом, гушају се да што пре изиђу из пакла у који се претворила касарна, И у пустоши за увек разорене аустријске касарне која је деценијама шиљбочила изнад Јабланице, изнад поробљеног народа Неретве, поред живих затрпаних Италијана, поред неколико десетина искрвављених, мртвих афричких мазги изгинулих у дворишту касарне око два стуба, поред обезглављених и изнакажених Италијана од наших бацача и последње експлозије магацина са муницијом, још једном, ко зна који пут, падају на ум пророчанске речи: Као чопор преплашених звери бежаће они кроз опустошене земље,"

Ч, Миндеровић

НАШИ ХЕРОЈИ

Сава Ковачевић

Вељко Лукић - „Курјак"

Бошко Каралић

Милан Жежељ,