Архив УНС — Листови странака

ДЕКЛАРАЦИЈА НАЧЕЛА РЕПУБЛИКАНСКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Објабљена 16 јануара 1920 године, ћао убод у Програм Југослобенсће републићансће странће

Републиканска Демократија, руководећи се захтевима разума и поукама историје, поставља као прво начело, које обухвата у себи сва остала политичка начела, републикански облик владавине. Не примајући никакву власт којој основа није у самом народу и чији циљ се не састоји у остварењу друштвене солидарности, Републиканска Демократија одбацује све прерогативе и привилегије појединаца, династија или каста. Она xofce друштво засновано на Сдободи и Једнакости, за њу нераздвојне једна од друге те доследно на место монархије, владавине једног, xofce Републику, владавину народа самим собом. Знајући да је сваки појединац склон да злоупотреби власт којом располаже Републиканска Демократија је против система неприкосновености и неодговорности и xofce да законом замени личност која долази на врх државне управе по праву наслеђа. За Републиканску Демократију, Република не само да поштује људско достојанство, свако туторство, него најбоље одговара људској природи јер се, као и сам човек, може непрестано и бескрајно развијати мирно и без потреса. У њој народ господари државом не стављајуКи никог изнад људи, али не стављајуКи никог ни испод људи: у сваком појединцу се поштује Човек и Грађанин. Република је облик владавине у коме човек престаје да буде средство, постајуКи циљ државне управе: њиме не управљају више, веЈн он сам собом управља. али, прест ‘уКи да буде средство у политичком погледу, >овек тјг престане то бити и у социалном погледу: lc.-pi-; -Vsi одвестч к'4 дпежра* 30а ле се кроз политичку слободу иде ка соци!НОЈ Уздигнут са низине поданика на висику задругара на политичком пољу, грађанин мора исто тако од најамника постати задругар и на еконоллском пољу. За остварење тог циља Републиканска Демократија види и предлаже три пута: слободно удружење, интервенцију државе, социализацију. Не чекајуК>и више спасење са неба, савремени човек исто тако не треба да му се нада једино од државе. Он треба да се удружи и удруженим снагама извојује своје економско ослобођење. У том погледу Републиканска Демократија нарочито полаже на кооперативна друштва за потрошњу, као први степен у стварању новог облика друштва. Али она је и сувише свесна сложености социалног питања да би могла веровати у проста и једноставна решења и универзални лек социалног зла. Она напротив сматра да се данашњи неправични друштвени поредак мора нападати са више страна и комбинованим средствима, ако се мисли поуздано доћи до победе. Стога она поред удружења потрошача тражи и удружења радника, јер fce се тим путем најсигурније појачати утицај на економску производњу оних који производе и оних за које се производи и доћи до друштва у коме fce бити искључена експлоатација човека човеком. Дотле Република, као кооперација свих чланова државе у управљању општом ствари, не може остати миран посматрач развијања социалне драме. Она мора да посредује између радника и послодавца и обезбеди радницима, путем заштитног радничког законодавства,

повољне материалне и моралне услове за живот и развијање. Данашњи друштвени поредак и сувише је индивидуалистички. Али супротно ономе што би се помислило по овом имену, он не уздиже индивидуу, него је експлоатише. Тако је увек кад се известан добар принцип отера у крајност; он противуречи тада сам себи. Потребно је ради тога унети ново социално схватање у друштво и водити политику социалне солидарности, како би се од социализације људи прешло затим на сациализацију ствари. Међутим овој социализацији треба одмах приступити, кад је реч о природном или фактичком монополу у корист појединаца, вршењу јавне службе или капиталистичкој експлоатацији радне снаге. Другим речима, треба социализовати све што је за социализовање. Према томе у питању сопствености Републиканска Демократија није ни за искључиву приватну својину, ни за искључиву колективну својину. Она оставља да социални интерес, од случаја до случаја, каже који облик својине треба претпоставити. У сваком случају она жели да једка и друга својина покажу на делу своје преимућство и шире се много више својом сопственом мођи него декретима државним. Међутим, данас приватна својина претераним нагомилавањем у мали број руку, постаје од гарантије слободе њен главни непријатељ. Неопходно је спречити ово и не допустити да злоупотреба својине од стране једних онемогући њену употребу од стране других. Ради тога треба ограничити приват ja богатства, за што постоји гз>ч, зултат слободе рада. Јер уј свакоМ добро уређеном пруштву све слободе су регућисане, па према томе и резултати ових слобода могу то бити исто тако. И политичка и социална начела Републиканске Демократије имају у виду највеђи развитак личности на највеђе добро друштва, јер, супротно распрострањеним заблудама, она не противставља личност друштву, ни друштво личности. Политички напредак и социална правда не захтевају да личност ишчезне у друштву, нити се савршенство личности састоји у прекидању друштвених веза. Њихов развитак је напротив условљен сагласношђу индивидуалних и социалних напора, јер као што друштво треба да усавршава личност, исто тако и личност треба да ради на усавршавању друштва. Републиканска Демократија, која хође да уведе право у све односе међу људима, хође да га уведе и у односе међу њиховим организацијама. На место самовоље и насиља, она хове да стави Право као основу социалног и међународног мира и као израз људске солидарности. А пространство примене идеје солидарности најбоље показује њену тачност. Само под таквим околностима развитак се врши стално и непрекидно, револуцију низом постепених и узастопних еволуција. Само под таквим околностима може живети друштво заиста републиканско, засновано на правим начелима Републиканске Демократије: на Слободи за све и Једнакости међу свима у општој Солидарности. Створити овакво друштво у нашој земљи, то је наш циљ, довољно идеалан да покрене на акцију и довољно реалан да га ова акција остварује прогресивно.

QUO VADIS ECLESIA CATHOLICA?

Поводом Пастирског Писма југословекског епископата

Проблем односа југословенске Католичке Цркве против државе, Југославије, поставио је на дневни ред сам њен епископат, у три маха, за последње четири и по године. Први пут било је то одмах после слома ЈугославиЈе, априла 1941, као и јуна исте године на свом првом заседању у Павелићевој Н. Д. X., кад је цео епископат посетио и поклонио се издајнику и организатору бројних убистава Анти Павелићу, а у Словенији бискуп Рожман „у име клера и својих дијецеза" умолио Дучеа „да прими изразе њихове сигурне лојалности и сарадње, молећи Бога да благослови његово дело, читав велики италијански народ, као и словенски народ који ће у крилу римског империја моћи жИвети и надредовати“. Други пут је хрватски епископат изразио свој став према народу односно против народа и Југославије, која је васкрсавала, марта ове године, а трећи пут, септембра, са својим Пастирским Писмом, сада читав југословенски епископат у ослобођеној Југославији означивши њиме свој непријатељски став према држави и народним властима. Сва та три акта, уз које стоје и дела, несумњиво претстављају издају према државној целини, као и њеним деловима, Федералној Хрватској као и Федералној Словенији. За ову тврдњу оставили су и црквени великодостојници једну огромну документацију која се као црвена нит провлачи кроз све ове страховите године окупације као једна страшна крвава ж;етва и њиховог сејања током четврт века прве Југославије.

У дискусијама о огромног броја свештеника, нижег, вишег и највишег ранга постављало се питање или о одговорности појединаца, ма и великог броја, или читавог колектива, без обзира на онај део честитог клера, који није учествовао у том издајству, или га је осуђивао, или је био резервисан према народно-ослободилачком покрету, или је и једним незнатним делом у њему учествовао. Проучавајући ово питање у целини, у историској анализи, ово издајство постаје само израз једног језивог резултата борбе Цркве против државе Југославије, без обзира да ли је она краљевина или република. Заиста, многи неупућени домаћи родољуб, тешко ће поверовати овако тешкој оптужби, а још ће се теже наћи странац, без обзира да лк је катодик или не,

који би се у потпуности сагласио са таквим тврђењем. Оно ће битИ само онда приступачно и убедљиво када се буде објавило дело које ће у генетичној линији показати сву узрочну повезаност чињеница и стварности, које кроз тридесет година воде стално једном те истом циљу, а теку из једног те истог непресушног врела. Усташки клерофашизам имао је Цркви да да оно, за чиме је она узалудно тежила у првој Југославији. И усташки фашизам се нераздвојно повезао са Црквом, како се то тврдило у званичним католичким листовима, једнако 1941, као и 1945, још у усташком „поретку“. То тврди и орган надбискупа Степинца, у уводном чланку, са сликом поглавника преко читаве странице (Наставак на 4-тој счрани)

На великој прекретници

Ево понова наше „Републике", гоњене у старој Југославији, забрањиване, угушене. Ускрсла је, као легендарни феникс, окрепљена, оснажена, прекаљена у борби; с истим правилним погледима и корисним начелима; са старим борцима и новим приврженицима из млађих покољења. Остварују се идеје за које смо се четврт века залагали, ради којих смо коначно и неповратно прекинули све везе са бившом Југославијом, због којих смо вређани, клеветани, проглашавани за непријатеље земље, проклињани, гоњени. Нисмо ни за часак клонули у борби, ни изгубили веру у оправданост и ваљаност наших начела, ни напустили наду на њихову победу ма и у даљој будућности. Нисмо никад били опортунисти, нити смо ступали у споразум с ма којом монархистичком странком, нити очекивали да се монархија поправи и побољша. Нисмо се плашили кад је претила, ни дали се обманути кад је обећавала, Све су друге странке уздизал«->рнархију и динагтијуј ‘ r * v е i ромким усклицима, "неке ласкавим похвалама, неке на пола уста и кроз зубе, неке с лукавом притворношћу. Само комунисти и ми остали смо њени отворени и непомирљиви противници и одани браниоци републиканског уређења наше државе. И другој нашој главној идеји, федерациЈи остали смо верни до краја. Друге странке или су је одбациле или су је се одрекле. Она је данас остварена и нема силе која ће је разбити или уништити у корист централизма. Оно што је раније био сан мањег броја политичких бораца данас је чврста, поуздана, благотворна творевина свега народа. Остварује се и треће битно начело нашег социјалног програма: ограничавање приватне својине и национализација главних извора народног богатства. Плутократија, најопаснији непријатељ благостања народних маса преживљује своје последње дане. Неће више бити у нашој земљи ни богаташа огрезлих у огромном богаству ни сиромаха придављених тешком немаштином. У преображају наше земље не иде све глатко, без потреса, без погрешака и заблуда, без недопуштеног притиска одоздо, без штетних заноса и претераности. Још здрав разум не стиже да у маси ублажи распаљене страсти; још се овде-онде испољава жеља за осветом; још страда понеки праведник а сили се кривац који се лукавством увукао у редове идеалних бораца. Тако бива при свима великим преокретима, после свих ослободилачких ратова, иза грађанских борби и револуција. Муке, патње, страдања и смрт најдражих бораца изазивају надражење нерава, уносе у срце горчину, порађају мржњу и гнев, засењавају политички вид, ослабљавају

моћ трезвеног размишљања, потстичу неодољиву тежњу победилаца за неограниченим, бескомпромисним господарењем. Крв наседа на очи; песнице се стежу за ударац; уста се отварају за тешке увреде. Све је усталасано, у врењу; високо изнад нормалне температуре... То превирање не може, не сме да траје дуго, ако се жели добра земљи и народу. Ваља да се стишају набујале страсти, упитоме нарави, ублажи раздраженост, да се не ради из ината и севапа, него по правди и закону; да се не буде ни мед ни јед. Треба да се угасе неоправдане претње ида нестане оправданог страха. Потребно је и корисно да нова Југославија обезбеди свима исправним грађанима спокојан живот, права, слободу и имовину неопходну за живљење. Томе се надају и у то верују слободоумни борци, несебични јавни радници а нарочито народ који је трпео насиља, био жртва корупције и видСр своја npas'a погажена и своју слободу' ,|У т-пр.бс биг" нестрцљив и разДражљив. t / -е it "у-бити вера у поуздан, посту-1 пан и ако можда нешто гпор напредак и бољитак. Рђава прошлост затровала је добру будућност, Лакше је променити установе и чињенице него преваспитати људе. Старе, опаке заразне клице увлаче се и у ново друштво. Не може бити брвих а потпуних преокрета, ни наглих промена људске природе, ни тренутних а поузданих преображаја духа и душе. Нема чаробних палица које муњевитом брзином преобраћају пакао у рајОчекујмо, надајмо се, верујмо и радимо, као и досад, да се исправљају и нехотичне и намерне погрешке, да се стишавају унутрашњи сукоби, да се ублажава партиски егоизам и политичка искључивост. И нада на успех и вера у боље и срећније дане ззповедно нам налажу да останемо у Народном фронту и припомогнемо његовој победи.

Јаша М. ПРОДАНОВИЋ

Изборни поклич

ГласаЈте браћо, храбро и свесно Куглице ваше нек‘ буду гром, Душмани дрски нек‘ од вас стрепе Да дочекају пораз и слом. Гласајте браћо Јер само тако Освануће нам жел>ени дан, Оствариће се све наше наде Постаће Јава негдашњи сан. К‘о бурног мора таласи моћни Гласови ваши нек‘ продру свуд, Нек‘ собом носе веру и наду И жарку љубав где влада студ. Са срећом нек‘ Је гласање ваше Оно долази у прави час, Обнова земље у питању Је И она сада зависи од вас. ГледаЈте само, зора се злати Свиће нам свима сунчан дан, Тешко ономе ко изневери ТаЈ ће у свету остат* сам. Напред синови Отаџбине ! Нека се ваша покаже моћ, Носите увек лучу слободе Разбите таму и црну ноћ.

Фантом Ђуре Јакшића

BPOI f БЕОГРЛД, УТОРАК 6 НОВЕМБРА 194f ГОДИНА XII ОРГАН ЈУГОСЛАВЕНСКЕ РЕПУБЛИКАНСКЕ ДЕМОНРАТСКЕ СТРАНКЕ Власник за Југ. републ. дем. странку Излази једанпут недељно Уредник; ВЛАД. СВ. СИМИЋ Поштански фах број 378 БРОЈ 2 ДИНАРА с МИЛИЈАНОВИЋ

Поштарина ппа-кена у готову Поновно излажење „Републике" после двадесет година у ново) ЈугославиЈи последица |е пожртвоване и неустрашиве борбе наше витешке народно-ослободилачке војске и партизанскик одреда, под вођством врсног вође Маршала Јосипа Броза-Тита, као и иесебичне сарадње славне непобедиве братске Црвене армиЈе и наших моћних савезника.