Архив УНС — Листови странака
„Не треба да се руководимо увредама за оно што је било него интересима чувања мира“
(Наставак са прве стране)
момента када је руски народ, заједно с другим народима Совјетског Савеза, на Стаљинов позив преустројио „све за рат“, и када су они, најзад, сломили кичму немачкој армији, острвљени хитлеровци нису се ни пред чим заустављали у спровођењу својих неЧовечних ' циљева на територијама које су оии освојили. Заборавити то био би злочин ирема успомени милиона невнно погинулих људи, према ,њиховим осиротелим породицама, према целом народу. Не може се заборавити ни то какву су нам огромну материјалну штету нанели немачки освајачи и њихови савезници, који су вршили разоојништва на совјетској територији у току многих месеци. За сне ово морају одговарати, пре свега, главни ратни злочинци." Износећи затим податке о материјално] штети коју је Совјетски Савез претрпео од Немачке, комесар Молотов је даље рекао: „Али, међу нама нема присталица подитике освете према побеђеним народима. Друг Стаљин је више пута истицао да су осећања освете, као и осећања одмазде за увреде, лоши саветодавци у политици и у односима међу народима. У односу према побеђеним’ народима не треба да се руководимо осећањима освете, него тежњом да спречимо понављање агресије и да евентуалног новог агресора ставимо у положај највеће изолације међу народима. Не' треба да се руководимо увредаиа за оно што јс било него интересима чувања мира и безбедности народа у послератном- перио Ј\’.“ , Несспорно је да интереси обезбеђења чврстог мира захтевају да мкрољубиви народи располажу потребним оружаним снагама. Ово се у хваком случају односи на оне Земл>е, које сносе главну одговорност за обезбеђење мира. Али, интереси чувања мира немају ничега заједничког са политиком утркивања у наоружању великих сила, како то у иностранству проповедају, нарачито жустре иристалице империјалистичке политике. У вези са тим тре-6а поменути проналазак атомске екергије и атомске бомбе, чија је нримена у рату против Јапана показала њену огромну рушилачку снагу. Али атомска ■енергија још »шје испитана у циљу спречавања агресије или одржања мира, С друге стране, данас не могу посто]ати такве техничке тајне великих размера, које би могле постати свбјина једне једине земље или неке уске груџе земаља. Стога процалазак атомске енергије не треба да потстиче жељу да се тај проналазак искоришћава у спољномолитичкој игри сила, нити без(уршљогл Џ.OЛЛА.ВД мирољубивих народа. Много се буке прави и око стварања блокова и груписања држава као средства за чување извесних сгшљњих интереса. Совјетски Савез иикада није учествовао у грунисању сила које је уперено прот;из других мирољубивих дрлова. На Западу, као што је познато, покушаји такве врсте чињени су више пута, Антисовјетски карактер ннза таквих групација у прошлости такође је добро познат. У сва10м случају историја блокова и груписања западних држава сведочи о томе да је оно служило не гголико обуздавању агресора, ко'дико распиривању агресије, и пре свега од стране Немачке. Ето зашго будност Совјетског Савеза и лругих мирољубивих држава не сме у том иогледу да слаби.“ , Мора се приметити да је рл и у табору савезничких земаља довео до великих промена. Као
правило, овде су реакционарне снаге у знатној мери потиснуте[ са раннјих позицнја, паправивши | место за старе и нове демократске партије. у низу европских земаља сироведене су радикалне социјалне реформе, као шго је ликвидација ирЈЖивеле великопоседничке својиие над земљом предајом земље неимућним сељацима, што поткопава ранији ослонац реакционарно - фашистичких снага и потстиче пораст демократског и социјалистичког покрета у тим земљама. У неким земљама сада су стављене на дневни ред такве важне екокомске реформе, као што је национализација крупне индустрије, осмочасовни радни дан и друге, што уноси нов дух и уверење у растуће редове демократског иокрета у Европи и ван Европе. Извесни органи реакционарне штамне чине покушаЈе да припишу спровођење баих емелих демократских реформи у првом реду поЈачаном утицају Совјетскбг Савеза. Неодрживост таквих аргумената је очевидна зато што Је свима познато да су се проолеми те врсте у напредним земљама Европе решавали са успехом већ и раније.“ „То не значи да су снаге (Јјјшизма коначно ликвидиране и ,> /е са њима не мора више рачунати. Ви сте сви читали Кримску декларацију трију великих сила о ослобођеној Европи, где се каже: „У-спостављање реда у Евроди и преуређење националног економског живота мора бити постигнуто на начин који ће дозволити ослобођеним народима да униште последње трагове нацизма и фашизма и да створе демократске установе по свом сопственом избору“. „Ссвјетски Савез Је увек био веран политици учвршћивања нормалних односа између свих мирољубивих држава. У годииама рата Совјетски Савез је успоставио пријатељске односе са Великом Брнтанијом и Сједињеним Америчким Државама, са Француском и Кином, са Пољском, Чехословачком и Лугославијом, и скоро са свима овим земљама има сада дугогодишње уговорс о еазезу и узајамнај помоћи против евентуалне нове агресије од стране оних држава, које су биле главни агресори у последњем светском рату. С нашг стране чини се све да би се нормализовали и успоставили добри олноси и са другим земљама, које су прекинуле с политиком непријатељства и неповерења према Совјетском Савезу. Томе служи и развитак трговинско-економских односа наше земље са све већим кругом страних држава. Јачају се и културн-е везе с њима.“ Коментаришући овај говор В. М. Молотова, сва светска штампа га ,'е топло поздравила као добар знак за разбистравање међународне си'ГјЛГцАУс, 'Ј ЛД 'пТјУил Ди Г 1 а'ђаја који су у току у вези са разговорима и личним порукама којс су измењене ових дана између америчког претседиика Трумана и геиералисимуса Стаљина. Многи коментари сматрају да је постигнут споразум између генералисимуса Стаљина и претседника Трумана по свима питањима како у Југоисточној Европи, тако и на Далеком Истоку.
Саветодавна комисија за Далеки Исток
Саветодавна ко.мисија за Далеки Исток, како јавља радио Њујорк, отпочела је одржавање својих седнида 6 новембра у Вашингтону у Министарству спољних послова. Раду Саветодавне комисије присуствује и делегат Совјетског савеза. Саветодавна комисија једногласно је изабрала америчког генерала Мак Која за претседника. Секретар комисије генерал Нелсон Џонстон, објаОнио је значај заседања ове комисије. Саветодавна комисија наsтавља са својим радом.
Ми морамо да производимо, много да производимо - и то ускоро
ПРЕТСЕДНИК ТРУМАН НА КОНФЕРЕНЦИЈИ РАДНИКА И ПОСЛОДАВАЦА
Целом свету су сада потреби и пронзеоди наших млииова и наших фабрина, а сзе то стоји спремно и одређено за велину буду&ност.
Радио Њујорк: На позив Нретседника Трумана сазвана Је конференција радника и послодаваца којз има за задатак да реши сва снорна питања између радника и намештеника. На конфсренцији учествују но 18 преставника са Једне и друге стране. Нрилнком отварања те конференције Труман је рекао између осталог следеће; '„Уверен сам, ако се радници и п-слодавцн оуду зближили са разумевањем да имзју заједнички цшв и са одлуком да међусобне разлике изгладе у свом сопственрм ингересу, онда ћемо ускоро пребродити индустријску свађу. Радаик је најооља муштерија коју послодавац има, а послодавац јс извор средстава за раднички живот. (Јни иогНјНО зависе Један од другога, а цела земља зависи од њих.“ „Дошло је време да радници и послодавци садш одлучују у традиционалном, америчком, демокрагском духу. Ја се надам да ћу моћн ускоро да напустим претседиичка ратна овлаштења, тако да ће радници и послодавци оиет носити иуну и недељену одтоворност за снабдевање са нроизводнма који су неоиходни за наше домаће потребе и за нашу водећу улогу у међународним односима.“ „бво је могућност да покажете да ви можете да постигнете споразум без политичке или владине прехије.“ „Озде има миого да се разматра. Пре свега постоји не само право него и дужност да се договори врше колективно. Ни меслим да се то чини само речима и абсурактним принципима. Ја подразумевзм добру вољу на обим странама да с« том договору приступа искрено и са чврстом одлуком да се нађе ноштен споразум.“ „Ми морамо да методе не само за мирно ђклапање радничких уговора, него/такође и за оашураље инду&тр! ’ дј.6г мира за време трајања тих 'уГовора. Једанпут склопљени угов|ор мора да се држи и може да се; мења само о| бостраном приволож ААко жели? мо да верујемо у поМигнуте споI разуме, онда мора да ; буде одго-
ворност и интегритет на обим странама за њихово извршење“. „Ако би ова конференција усиела да да одговор Јавности, која тражи један форум установу (машинерију) за спречавање индустријских свађа, онда је учнњен велики корак према ‘ индустријском миру. Онда ће она да полаже темељ за једну еру просперигета и безбедности. Целом свету су сада потребни производи наших млиаова и иаших фабрика, а све стоји сиремно и одређено за велику будућност. Али прилике и околности могу брзо да се мењају. Наша невиђена прилика може ускоро нестати. Ми морамо да производимо, мвого да производимо и то ускоро. Људи, сакупљени у вој сали, управљају са амерцчком индустријом и воде америчке раднике свих убеђења. Ви ћете само онда успети, ако ће радништво и шндустријз као целина буду примили ваше одлуке. Амерички народ зна колико је огроман ваш задагак, Али и ваши циљеви су огромни. Ако народ неће наћи одговор овде, тражиће га другде, јер одговор се мора наћн. Цео систем приватних предузећа и индивидуалне могућности зависе о томе. Ако би индустријска свађа нашла широко
поље, онда губимо ми сви оно што нам треба; плате, којесу пшребне радништву, добит и днвидендс пословних људи и улагача, продукте који су потребни потрошачима. После тога сенатор Харл-еј М. Килгоре изјавио је да многа зачуђавајућа открића у технолошком развитку дугу Јемо рату и њима ће се уркоро моћи да користи јавносг. Миога од тих открића примениће се ускоро за лакше вођење домаћинстава и рада у пољопривре* ди, отклониће индустријским радницима многе опасности од болести и смањиће трошкове живота. Сенатор Килгоре каже да су за време рата учињена око 2300 открића за таква побољшања и да она показуЈу сасвим нове путеве мирнодобској индустрији. Градиће се нови домови који ће покззати добиг техничких побољшања у погледу осветљења, прозори ће се снабдети стаклом које неће дозволити губитак топлоте, загревање кућа бићг много јевтиније. Промене у одећи су актуелне. Постоје услови за дооијање одела, чарапа итд., који се неће брзо руинирати и који ће Сити трајни. Многа модерна оруђа олакшаће у велике радове на пољнма. Разговори између г. Бернса и лорда Халифакса у Вашингтону У вези престојеће конференције између америчког претседника 'I9УЛЦЈ.НД., фЈ|џта.но,ког Атлија и канадског иретседника владе г. Макензи Кинга, на којој ће се расправљати о атомској енергији и другим важним међународним проблемима, британски амбасадор у Вашингтону лорд Халифакс посетио Је смеричкот министра спољних послова г. Бернса, и са њим одржао конференцију о којој није дат никакав званични коминике за штампу.
ГРУПА БРИТАНСКИХ ПАРЛАМЕНТАРАЦА У БЕОГРАДУ
Група енглеских народних посланика и претставника неколико великих енглескнх листова стигла је у уторак у Београд. На земунском аеродрому британске госте дочекали су потпретседник Привремене Народне скупштине Моша Пијаде, помоћник министра спољиих послова генерал Велебит, иомоћник министра информација Вељко Кораћ, начелник Политичког одељења Министарства спољних послова Брилеј, директор агендије „Танјуга“ Всјвода, секретар Минисlарсгва спољних послова Нешић и претставииди домаће штампе. Били су такође присутни: саветник британске амбасаде Дикинс и аташе за штампу Клисолд. Енглески иарла.ментарци и новинари дошли су да посете Југославију, где ће се задржати краће времена. Групу енглеских парламентараца сачињавају; иослаиици лабурдсгичке иартије г.г. Порман додс, лестер Качинсон, Е. В. Ђ. Луис,
г-ђа Ли Манинг, Ђ. Платс-Милс, Ернст Паплевел, Стаs .еј Тифони, К. Золиакус и В. X. Олдфилд; посланик лиоералне партије г. Емри Робертс и послаиик' надио- аl- партије Неил Макферзон. Групу претставника британске штампе сачињавају: пуковинк Давидсон за „Тзјмс", г. Кингслеј Мартин за „Њу Стеитсмен", мзјор Џон Еналдс за „Дејли Хералд“ и г-ца А. X. Меклург претстазник британског радија, Истим авионом допутовали су такође г-ђа Маргарета Лојд, секретар Комитета за помоа Југославији, и Лео Матес, југослозенски аташе за штампу у Лондону. Поводом ове посете лондонски радио јавља да она нема никакав званичан карактер и да се разликује од сличне посете лабуристичкик посланика у Грчкој. хЈосета британских парламентараца Београду има чисто приватаи карактер и дошла јс на позив Маршала Тита.
Отпочела је рад Француска народна скупштина
У историској бурбонској палати отпочела је своје заседање француска Народна скупцлина, изабрана на овогодишњим изборима. Генерал де Гол, шеф провизорне француске владе, поднео француској скупштини остазку Ца свој положај и, по вестима које стижу из Париза, сматрл се да ће у суббту фраицуска Парбдна скупштина изаорати новог претс\дника француске владе. Тиме ће бити завршен један ванпарламентарни и неуставни период у историји француске републике. Сви политички кругови у ФранцускоЈ сматрају да ће нови претседник владе бити генерал де Гол, за кога се сматра да ће добити гласове социјалистичких народних посланика, републиканских и комунистичких. Очекује се, затим, према писању париске штампе, образовање нсве владе коју ће у главноме сачињавати чланови комунистичке странке, социјалисти и репуоликанци. Тако ће 586 посланика францу-IснУНШУМЛ 'уЗ&фАТА
прве темеље четвртој републици, која ће означавати и преставља* тн све позитивне особине француске демократије.
Јучерашња дебата у доњем дому у Енглеској
Јучерању дебату у Доњем дому о спољној политици енглеске отворио је шеф опозициЈе Винстон Черчил. У лрвом делу свога говора Черчил изражава своје велико поштовање према генералисимусу Стаљину, кога назива истинским великим човеком. Изражава велику благодарност британског народд нрема совјетским народима и њиховим жртвама у рату. Одобрава Труманову изјаву која је садржана у познатих 12 тачака и тражи да се прсдуби нарочито пријатељство и сарадња између британсхе заједнице и Америке, коЈе уперено ни против кога. Гсворећи о атомској бомби, Черчил тражи да и британија прсизводи атомску бомбу. Противи се томе да о атомској оомби одлучују цаучници који су Је проиашли, већ тражи да о томе одлучују парламенти и одговорне владе. После Черчила говорило је неколико посланика, па је на крају говорио Бевин који Је одобрио 12 тачака Труманове полнтике и тражи да велике силе ноложе отворено карте на сто и та ;о да играју Разговори у Анкари
Како јавлз ра.хло Ј% з«дс«, тур* ски микистар трговипе, у пра.ши британског амбасадора у Анкари посетио је претседника турске републике у вези трговинских р. говора који се ових дана воде из међу Велике Британије и Турске
еикстон ЧЕРЧИЛ ПОСЕТИЋЕ ПАРИЗ 11 НОВЕМБРА
Како добро ооавештени офугови британске престонице из;ав< љују, пише париски „Ле Мо.:д“, бивши британски премијер Бин* стон Черчил посетиће Париз 1Ј новембра ове године. Они додају. такође, да ова сета нема званични карактер. Г Черчи.т ће после Париза посетити Ђрисел,
ОКО РЕВИЗИЈЕ СПОРАЗУМА У МОНТРЕ-У
Како пише амерички лист „Њујорк тајмс", амерички министар спољних послова грсподин Бернс, упутио је Турској влади ноту у којој обавештава да америчка влада сматра да контрола Дарданела трсба да .остане у рукама Турске.
Коментар лондонског „Тајмса“ о изборимо у Мађарској
Коментаришући изборе у Мађарској, лондонски Тајмс пише да су ови избори извршени у нуној слободи и да су показали шта мађарски народ данас желн и хоће. Они су исто тако погврдили да марарски народ жели да живи по демократскц м ирииципима, Мађарски слободни ијбори олакшаћс међународни положај Мађарскс, тиме .чио ћс бити омогућено брзо силниаше мира са свима сакезпицлма. као и екоиомеке иомоћи зн обиову земље.
Очекује <г да ће по сазизу мађарског ннрлнмента бити образована пова конценграцио• на влада, саегавд,ено чд мчлопоседника, соци јал-демокра: ч и комунпста.
2
иовостм
БРОЈ I