Архив УНС — Листови странака

(Kraj. PoJetak na sedmoj strani) postojl. organizaciona razjedinjenost među omladinom. Sve to svedoči da reakcija ima još mogućnosti da sačuva svoj uticaj u jednom delu naroda radi organizovanja borbe protiv postoječe vlasti. Reakcija takođe iskorišćava privredne teškoće koje zemlja preživljuje. Ekonomska struktura narodnodemokratskog uređenja i njene poiitičke forme same po sebi ne iskijučuju u Poljskoj postojanje partija koje pretstavljaju interese imućnih, eksploatatorskih slojeva, Ali te partije neizbežno će postati opozicione i boriće se ne samo protiv narodne vlade. nego i protiv narodnog socijalnog uređenja. Тгеba imati u vidu da je svest narodnih masa još opterećena starom buržoaskom ideologijom, koja pretstavlja saveznika svake opozicione partije. Zabrana delatnosti starim reakcionarnim i fašističkim partijama vođi tome da se pristaiice tih partija koncentrišu u геdovima opozicione partije koja legalno radi. U predratnoj Poljskoj reakcionarne i fašističke partije imale su veliki uticaj. U narodnoj Poljskoj mi nismo dopustili da one postoje, usled čega se reakcionami eiementi u velikoi meri koncentrišu u opozicionoj PSL. Opozicione partije u zemlji narodne đemokratije ne žele da buđu opozicija u okvirima toga uređenja, one pokušavaju da razbiju te okvire. Slojevi krupnih vlasnika, lišeni političke vlasti, pređuzimaju ofanzivu, da bi povratili natrag socijalno-političke pozicije koje im je oduzeo novi sistem 1, boreći se protiv narodne demokratije, po pravilu prekoračuju granice zakona. To pokazuje razorna đeiatnost Mikolajčikove partije u Poljskoj O tome takode svedoči neprijateljska delatnost opozicionih partija u drugim zemljama narodne demokratije. Zajednička crta takve opozicije jeste njena veza sa međunarodnom reakcijom, u prvom redu sa reakcijom anglo-američkom. Opozicione partije, koje se srozavaju u blato nacionalne izdaje, krče put toj reakciji za njeno mešanje u unutrašnje poslove zemalja nove demokratije. Podrivanju baze opozicione Mikoiajčikove partije i slabljenju fašističkog podzemlja doprinela je činjenica otvorene veze poljske reakcije s reakcionarnim snagama Engleske i SAD. To je bio jedan ođ glavnih uzroka poraza Mikolajčikove partije za vreme izboга. latupanje anglosaksonskih reakcionarnih krugova protiv zapadnih granica Poljske 1 istovremeno odbrana tih granica ođ strane SSSR irnali su za posledicu to da su proengieske i proameričke simpotije brzo pnčele iščezavati. Istovremeno pojačale su se t rastu simpatije prema Sovjetskom Savezu. Јег poljski narod je izjednačavao i pri tome potpuno pravilno politiku poljske reakcije, politiku Mikoiajčikovu. sa politikom američke i engleske геakcije. Bez obzira na to koliko su štete naneii govor Cerčilov i govor Bernsov, u kojima su oni tražili reviziju granica Poljske u korist Nemačke, ti govori su bili sjajna propaganđa među poljskim narodom u korist vladine politike, politike PPR i Demokratskog bloka, u korist jačanja poljsko-sovjetskog saveza. Mi želimo i übuduće da zasnivamo viast na bloku demokratskih partija, na radničko-seljačkom savezu i na saradnji sa progresivnom sitnom buržoazijom. Sadašnja vlada oslanja se na koaliciju pet partija, tj. na Poljsku radničku partiju, Poljsku socijalističku partiju, Stronjictvo ijudove, Stronjictvo demokratične i Stronjictvo praci. Stronjictvo ijudove, kao partija radnog seljaštva, koje sačinjava večinu poijskog naroda. jeste najvažniji elemenat bloka. ' , Seljački pokret u Poljskoj ima stare i čvrste korene. U toku 50 godina svoga postojanja seljački pokret kolebao se između nacionalističko-konzervativ ne partije zvane »nacionalna demokratija«, sanacije, која je vladala u predratnoj Poljskoj (od maja 1926 do 1939 g.), i ondašnje PPS, Pre rata seljački pokret bio je pocepan na nekoiiko seljačkih partija, od kojih je Nezavisna seljačka oartija bila raspuštena zbog socijalnog radikolizma. Seljački pokret. potpuno otstranjen od vlasti, pokret koji se podvrgavao represalijama i cepan od sanacije. ujedinio se nekoliko godina pre rata u jednu seljačku partiju pod rukovodStvom konzervativnog lidera Vitosa. Ova partija dobila је naziv »Stronjictvo ijudove«. Za vreme rata t nemačke okupacije lideri partije »Stronjictvo ijudove«, kako u zemlji tako i u emigraciji, stvoriii su blok sa desnim partijama. Blok s desnima izazvao je udaljavanje grupe levih seijačkih poiitičara. koji su. ne prekidajuči zvanično vezu sa svojom partijom, stvorili 1943 godine vlastito rukovod-

stvo i počeli izdavati ilegalni organ pod imenom »Voija naroda«. Na čelu te grupe stajali su levl seljački politlčari, u većini iz stare Nezavisne seIjačke partije. Pretstavnici levog krila seljačke partije. kao i pretstavnici levog krila socijalističke partije. ušli su u sastav iiegalnog Poijskog nacionalnog veća. Posle oslobođenja Poljske rukovodstvo grupe »Volja narođa« staviio se na Celo partije »Stronjictvo Ijudove«, izvan čijih su redova ostali desni seljački političari. Posle stvaranja vlade nacionalnog iedinstva u skladu sa odlukama Krimske konferendje Mikolajčik je po povratku u Poljsku stvorio vlastitu partiju Poliske stronjictvo ijudove. U ovoj partiji koncentrisali su se svi reakcionarni rukovođioci seljačkog pokreta, a isto tako jedan deo umerenih lidera. Tamo su prodrli i sanaciom" i endekovski elementi, koji nisu imali svojih partija. i zato su masovno stupali u redove PSL. PSL ie počela da se bori za dominantnu ulogu, nazivajući sebe opštenarodnom partijom. Ustvari PSL pretvarala se u partiju gradske buržoazije i seoskih bogataša, u angloameričku agenturu u Poljskoj. Mikolajčik i njegova partija u borbi protiv narodne demokratije upotrebili su lukavu taktiku Na izgled, Mikolajčik se siagao sa izvršenim socijalnim геformama, na primer, s otuđivanjem velikoposedničkih imanja i nacionalizacijom osnovnih privrednih objekata. On se formalno složio i sa izmenama istočne granice Poljske. ali obaranje narodne viade i uklanjanje PPR sa vlasti Mikolajčik smatra svojim glavnim ciljem. Na taj način. on je hteo da prokrči put za restauraciju starih, iako možda nešto izmenjenih, socijalnih ođnosa u Poljskoj. Usled odlučne ofanzive koju je !z-vršila u prvom redu naša partija, usled poraza na izborima, a isto tako usled unutrašnje krize, koja se ispoijila u odiaženju jedne grupe istaknutih političara, demokratski’e raspoloženih, i u vezi sa stvaranjem levice u PSL, uticaj Mikolajčikove PSL veoma je oslabio, njena baza kako na selu tako i u gradu znatno se smanjila. Ali ipak ova partija još i danas pretstavlja ozbiljan centar antidemokratskih snaga. Posle poraza PSL radikaini seljački pokret, organizovan kroz partiju Stronjictvo ijudove. znatno se pojačao, uvlačeći u krug svoga uticaja ne samo siromašno seljaštvo, nego i srednjake. Mi na terenu sazivamo zajedničke sastanke srednjeg aktiva PPR i SL, ponekađ čak zajedno sa PPS. Ti skupovi daju dobre političke rezultate, formiraju seljački pokret, usmeravajući ga ka sarađnji sa radničkim pokretom i ocrtavaju iđejno lice partije »Stronjlctvo ijudove« Kao što je već rečeno ozbiljan nedostatak narodne đemokratije u Poljskoj jeste rascepkanost omladinskih organizacija. Mi imamo nekoliko omladinskih organizacija, i svaka od njih povezana je sa odgovarajućom političkom partijom ili političkom strujora koja postoji u narodu.

Mi nastojimo da ujedinlmo omladinski front. Razrađujemo planove stvaranja jedinstvenog rukovodstva za sve omiadinske organizacije. U isto vreme, iskorišćavajući iskustvo Jugoslavije i Bugarske, mi nameravamo da iduće gođine organizujemo omladinske radničke bataljone. sastavljene od omladine koja je prispela za vojsku i koja bi biia oslobođena vojne službe. a isto tako od dobrovoljnih odreda organizovane omlađine. Radnički bataljoni pružili bi privređnu pomoć i pretvorili bi se u školu vaspitanja omladine u duhu narodne đemnkratije. Omladina viših škola ostala je dosad u znatnoj meri pod uticajem reakcije, što se objašnjava socijalnim sastavom učenika, koji mi postepeno menjamo, primajući u škole novu omladinu. U tu svrhu mi smo stvorili specijalne studentske pripremne kurseve za radničku i seljačku omladinu. U našem političkom sisterhu narodne demokratije ima još slabih mesta. Glavna naša teškoća sastoji se danas u kadrovima, u nedostatku Ijudi koji su nam potrebni. To je najslabije mesto u našoj partiji. Od prvih dana posle oslobođenja Poljske postoji i radi naša centralna partiska škola, koja je pripremila na svojim tromesečnim i polugodišnjim kursevima oko 3000 drugova. Mi imamo i obiasne kratkoročne partiske Skole, kroz koje je ргоšlo 10.600 đrugova. Nezavisno od partiskih škola, mi imamo škole Saveza borbe mladih. Sindikalne škole takođe su spremile mnoge naše drugove. Međutim, za vaspitanje političkih kadrova potrebne su mnoge godine. Posleđnji plenum Centralnog komiteta partije postavio je kao izvanredno važan zadatak podizanje ideološkog nivoa članova partije. Mi smo svesno dozvolili masovnl prijem u partiju, jer je u našim uslovima lakše raditi, ako imamo masovne organizacije. Kadrovska partija neče zameniti masovnu partiju, tim pre što mi imamo malo partiskih aktivista sa visokim političkim nivoom. Mi često moramo upućivati desetine hiljada članova partije u različite đruštvene kampanje, na primer za borbu prđtiv špekuiacije i skupoće, ili ranije u kampanju za übiranje poreza u naturi itd. Za vreme izbora skoro svi članovi partije bili su uvučeni u izbornu kampanju. To mi ne bismo mogli učiniti bez masovne partije. Aprilski plenum Centralnog komiteta obustavio je kampanju za masovno vrbovanje u partiju i đanas u vezi sa izdavanjem stalnih partiskih knjižica mi udaljujemo iz partije tuđe i nepotrebne nam Ijude. Mi pretpostavljamo da će iz partije biti očiščeno oko s°/o njenog sastava. Ako nam se postavi pitanje šta je u današnjem momentu glavni uslov za približavanje Poljske socijalizmu, mi bismo odgovorili da je to u prvom redu broj i kvalitet naših partiskih kadrova, ideološki nivo čitave naše partije. U našem informacionom referatu ne možemo a da ne pomenemo spoljnu politiku. Svoju borbu u zemlji za socijalnu, privrednu i poiitičku геkonstrukciju, za potpunu obnovu zemlje posle ratnih razaranja mi ne možemo odvojiti od borbe za državni suverenitet, za bezbednost granica, ne možemo je odvojiti od naše spoljne politike. Granitni temelj naše spoljne politike jeste savez sa SSSR. Mi nastojimo da objasnimo narodu životnu potrebu za stalnim učvršćivanjem toga saveza. da mu ohiasnimo njegovu pravilnost s tačke olodišta interesa polj«ke drzave M’ nastoiirno đa slomimo i razbiiemc sve antisovjetske centre, da iskoren'mo zastarela, ant.iruska raspoloženja, koja su postojala ođ XVIII i XIX veka, da iskorenimo antisovjetske predrasude, koiima је reakcija trovala javno mnenje Poljske od prvog dana Velike oktobarske revolucije. Shvatajući da potpuna likvidacija t.og štetnog nasleđa zahteva naporan rad kroz dug niz godina, mi moženio knnstatovati da smo već sada postigh veliki prelom u ovoj oblasti. Kao što smo već pominjali, glavna poluga u ovom pitanju jeste problem naših zapadnih zemalia I svest o tome da je SSSR pomogao Poljskoj da obnovi granice na Odri i Nisi. Kao što je poznato, Poliska radnička partija prva je od ostalih poljskih partija istakla za vreme rata zahtev đa se Poijskoi vrate zapadhe teritorije. Teritorije koje su nam oduzeii Nemci jesu istoriske poljske zemlje, iako je usleđ germanizacije u toku vekova

mesno poljsko stanovnlštvo u momentu vračanja tih zemalja sačinjavalo oko 15% celokupnog broja stanovnika. Nemci, koji su u toku vekova težili osvajanju slovenskih zemalja 1 koje su u poslednjem ratu slovenskl narodi razbili, pretstavljaju najpodesnije oružje u rukama anglosaksonskih imperijalističkih potpaljlvača 1 organizatora novog rata, kojl računaju na organizovanje novog pohoda protiv Sovjetskog Saveza, a isto tako 1 protiv slovenskih zemalja. Oni žele da te narode ponovo pretvore u robove kapitalizma. Granica Poljske па Odri l Nisi nije samo Istoriski opravdana teritorijalna granica poljske države, nego isto tako najistaknutija prema zapadu granica narodnog đemokratskog socijainog uređenja u Evropi. Radnička klasa drugih zemalja, njihove komunističke partije i sve progresivno-revolucionarne demokratske snage, koje se bore protiv imperijalizma, takođe su zainteresovane da se zapadna granica Poljske učvrsti na Odri i Nisi, u istoj meri kao I poljska radnička klasa i ceo poljski narod. Druga osnova naše spoijne politike jeste slovenska solidarnost, koja pretstavlja ne samo jedan od motiva naših saveza sa SSSR, Jugoslavijom, Cehoslovačkom, a u budućnosti i sa Bugarskom, nego i izvor privređnog I kulturnog prijateljskog zbliženja Poljske sa drugim slovenskim narodima. Međutim, potrebno je istaći da če slovenska solidarnost, uprkos izvesnoj razlici tradicija, kao na primer između Bugarske i Cehoslovačke, osvajati sve čvršći teren u Poljskoj, ukoliko

ođnos! sa bratskim slovenskim narodima buđu čvršći i tešnji. Veliki uspeh u ovom pravcu jeste pakt o prijateljstvu između Poljske i Cehoslovačke, a isto tako svi privredni, saobraćajni i kulturni ugovori koji učvršćuju snage demokratije u našim zemljama. Realizacija tih ugovora uništiće antagonizam koji je reakcija nakalemila i podržavala decenijama u interesu Nemačke. Treća osnova naše spoljne politike jeste borba za učvršćenje mira, zasnovanog na principima Potsdama, borba za potpuno uništenje svih žarišta fašizma i рге svega za denacifikaciju, đemilitarizaciju i demokratizaciju Nemačke, protiv svake mogućnosti nove nemačke agresije uz pomoć njenih sadašnjih zaštitnika, protiv ugrožavanja suvereniteta evropsk'h naroda od strane američkog imperijalizma, protiv zapadnog bloka 1 svih pokušaja stvaranja imperijaiističke, antinarodne koalicije pod vođstvom SAD, Ovim principima mi se rukovodimo, braneći Organizaciju ujedinjenih nacija od svih pokušaja da se ta Organizacija pretvori u pasivno oružje imperijalističke politike Sjedinjenih Država i država koje od njih zavise. Mi branimo prlncip jednoglasnosti velikih država. Ovim principima mi smo se rukovodili, ističući pred Organizacijom ujedinjenih nacija špansko pitanje, braneći grčki narod od intervencije stranih intervencionističkih sila, od ugušivanja narodnog radničkog pokreta, branećl Indoneziju od agresije holandskih kolonizatora, iza kojih stoje američki imperijalisti. Podvlačeći svoju dobru volju u podržavanju prijateljskih ođnosa s anglosaksonskim državama, mi smo ipak odlučno ustali protiv njihovih upomih pokušaja političkog prodiranja, ргоtiv njihove težnje da stvore političku bazu u Poljskoj, oslanjajući se na PSL 1 fašističko podzemlje. Polazeći ođ gore izloženih postavki, mi smo zauzeli negativan stav u pitanju takozvanog »Maršalova plana«. Nikako ne odbijajući mogućnost korišćenja američkih kredita, mi ni u kom slučaju ne gleđamo na Maršalovu formu tzv. američke pomoći kao na »pojas spasavanja« ili kao na »spas Evrope«; naprotiv, mi na nju gledamo kao na formu ekspanzije, koja ugrožava suverenitet evropskih država od SAD, koje se oslanjaju na zapadnonemački bastion, koji onl obnavljaju. Američki imperijalisti nastoje da usmere ekonomski razvitak evropskih zemalja u njlma potrebnom pravcu, đa stave zemlje Evrope u položaj američke polukolonije. Ovaj svoj stav mi branimo đosledno. Koncepciji vazalizacije Evrope mi suprotstavljamo koncepciju solidarnosti evropskih naroda, njihovu saradnju u oblasti ekonomike i politike na osnovu odbrane njihovog suvereniteta. Mi ćemo pretvoriti Poljsku u Cvrstu kariku opšteg lanca demokratskih, antiimperijalističkih, miroljubivih zemalja. Angloamerički imperijalistl pokušavaju da nas stave za gvozdenu zavesu, pomoću koje bi onl hteli đa odvoje radničku klasu i radne mase zemlje socijalizma 1 zemalja narođne demokratije od radničke klase i rađnih masa kapitalističkog sveta. Ali mi nismo sami. S nama je moćni Sovjetski Savez, s nama su svi slovenskl narođi, s nama je čitav svetski demokratski i nacionalno-oslobodilački pokret. Mi vidimo da kapitallstičke države, uprkos unutrašnjim protivrečnostima koje ih razđiru dolaze do sporazuma na antisovjetskoj i antidemokratskoj platformi i nastoje da organizuju novi rat. Američki imperijalizam na primeru Grčke najjasnije otkriva svoju nameru da silom nametne i drugim narodima reakcionarno-fašistički sistem. Mislim da smo dosad suvlše slabo demaskirali imperijalizam SAD. Grčko pitanje treba da postane znamenje borbe svih komunističkih partija i svih demokratskih snaga protiv američkog imperijalizma i protiv politike vlastite reakcije, koja prodaje američkim imperijalistlma suverenitet svoje zemlje. Klasna borba koja se vodi u svakoj zemlji, izuzimajući Sovjetski Savez, savršeno jasno prerasta u borbu dvaju svetova, u borbu imperijalističkog tabora protiv tabora antiimperijalističkog. To je naša tačka gledišta. A ako je to tako, onda je još neophodnija razmena iskustava marksističkih radničkih partija pojedinih zemalja, upoređivanje uzajamnih misli radi toga da bi se primenili najbolji metodi i najpravilnija taktika, da bi se pobedila reakcija u vlastitoj zemlji i da bi se paralizovale namere svetskog imperijalizma.

Odjeci odluka koje su usvojili pretstavnici devet kompartija na savetovanja u Poljskoj

Deklaracija 1 rezolucija Informativnog savetovanja devet komunističkih partija izazvale su široki odjek i vatreno odobravanje komunista I drugih pristalica mira i demokratije u raznim zemljama. U ovom broju objavljujemo jedan deo tih odjeka koji su pristigli redakciji. Francuska U rezoluciji plenuma Centralnog komiteta Kompartije Francuske, donesenoj na osnovu referata Morisa Toreza, kaže se: „Centralni komitet Komunističke partije Francuske jednodušno odobrava odluku nedavno održanog savetovanja devet evropskih kompartija kao i ocenu međunarodnog položaja koju je to savetovanje donelo”. U svojoj rezoluciji plenum CK oštro kritikuje delatnost rukovodstva Socijalističke stranke i vlade Ramadjea. U rezoluciji se’ukazuje da se usled izdajničke politike Socijalističke stranke i vlade, kojoj ona stoji na čelu, Francuska našla u naručju američkog imperijalizma, a demokratske slobode francuskog naroda ugrožava fašistički pokret degolista koga su se okupile sve reakcipname snage zemIje. Plenum Centralnog komiteta konstatuje da situacija koja je nastala u zemlji pretstavlja veliku opasnost. Određujući zadatke partije u borbi za očuvanje nacionalne nezavisnosti i obezbeđenje republikanskih slobođa, Centralni komitet „poziva komuniste da stanu na čelo svih Francuza kojima je draga nezavisnost svoje zemIje.” Italija Cerečralni komitet Kompartije Italije objavljuje sledeći kominike: »Ovih dana održano je zasedanje rukovodstva Komunističke partije na kome su prodiskutovani rezultati savetovanja pretstavnika nekih komunističkih partija, koje je nedavno održano u Poljskoj. Referate o radu savetovanja dali su Luiđi Longo 1 Euđenijo Reale. Njihove referate kao i njihovu aktivnost na savetovanju rukovodstvo je odobrilo jednoglasno i bez ikakve izmene. Rukovodstvo Italijanske Komunlstičke partije kaže se dalje u kominikeu odobrava rezoluciju savetovanja kompartija 1 prlstaje na odluku o stvaranju Informacionog biroa radi izmene iskustava i radi omogućavanja koordinacije delatnost* partija na osnovu uzajamne saglasnosti«, Bugafska Prošireni plenum Bugarske radničke partije (komunista) prodiskutovao je rešenja savetovanja. »Prošireni plenum BRP(k) kaže se u rezoluciji plenuma izražava svoju punu saglasnost , s đeklaracijom koja je doneta na savetovanju i odlukom o stvaranju Informacionog biroa radi izmene iskustava i koordinaeije delatnosti devet komunističkih partija.« Nacionalni komitet Otečestvenog fronta, rukovodstvo partija u vladi i masovnih organizacija na zajedničkom savetovanju razmotrili su međunarodni i unutrašnji položaj Bu-, garske i zadatke koji stoje pred Frontom. U deklaracijl koju je savetovanje donelo raskrinkavaju se spletke imperijalističkog tabora na Balkanu 1 određuju konkretni zadad za dalji demokratski razvitak Bugarske i obezbeđenje njenog državnog suvereniteta. Skup naučnih radnika 1 umetnika u Sofiji saslušao je s velikim interesovanjem referat druga Cervenkova 0 međunarodnom položaju i odlukama savetovanja devet kompartija. Skup se obratio plamenim pozivom svima kulturnim i umetničkim radnicima da »čvrsto i odlučno stanu u prve redove svenarodne borbe ргоtiv ugrožavanja mira, demokratije 1 nacionalne nezavisnosti.« SSSR U gradovima i reonskim centrima SSSR održavaju se partiski skupovl na kojima komunisti veoma aktivno razmatraju deklaraciju i odluke Informativnog savetovanja. Obilato posećeni skupovi partiskog aktiva održani su u Moskvi, Lenjingrađu, Ivanovu, Sverdlovsku, Rigi, Talinu, Lavovu, Uljanovsku, Alma-Atl, Orelu Kazanu i mnogim đrugim građovima. Vatreno odobravajući đeklaraciju i odluke savetovanja, komunisti u svojim govorima na skupovima partiskog aktiva postavljaju pred svoje organizacije konkretne zadatke za dalje jačanje moći socijalističke države. Skupovi aktiva u svojim odlukama obavezuju partiske organizacije da što šire razviju među trudbenicima razjašnjavanje pitanja međunarodne politlke, da svakodnevno raskrinkavaju istinske ciljeve i podmukle metođe potpaljivača rata, usmerene na uspostavljanje svetske vlađavlne američkog imperijalizma, i da ukazuju na plemenite i progresivne ciIjeve koji stoje pred snagama demokratije. Poljska Plenum Centralnog komiteta Poljske radničke partije (PPR) razmotrio je rešenja Informativnog savetovanja 1 jeđnoglasno doneo sledeću rezoluciju: »CK PPR. primajući na znanje i odobravajući izveštaj o savetovanju

devet partlja, Izjavljuje đa obrazovanje Informaclonog blroa u Beogradu 1 deklaracija savetovanja znače jedini pravilan put u borbi za mlr i suverenost naroda protiv imperijalističke agresije. CK PPR izjavljuje đa su sve partiske organizacije, imajučl u vidu zadatke koji stoje pred partijom, dužne da se rukovode direktivama koje se nalaze u referatu druga Gomulke, podnesenom na plenumu CK, i da pojačaju borbu protiv reakcije, za okupljanje demokratskih snaga radi razvitka i učvršćenja bezbednosti narodne Poljske.« Mađarska Politbiro Kompartije Mađarske razmotrio je i potpuno odobrio deklaraciju i rešenja Informativnog savetovanja, a isto tako i stav koji su na tom savetovanju zauzeli pretstavnici partije, drugovi Revaj i Farkaš. Istupajući na skupu partiskog aktiva grada Budimpešte, drug Rakoši pozvao je sve demokratske snage na čelu s Kompartijom, da pređu u kontraofanzivu protiv ostataka fašizma u zemlji, protiv spletaka međunarodne i unutrašnje reakcije i njenog uporišta Pfajferove stranke. Učesnici gradskog partiskog skupa u Budimpešti oduševljeno su prihvatili referate drugova Revaja i Farkaša o rešenjima Informativnog savetovanja. Razmatranje odluka tog savetovanja na partiskim skupovima pratili su s velikim poletom. Sva mađarska štampa obimno Je prokomentarisala odluke savetovanja. Vođa Socijaldemokratske stranke Sakašić podvukao je u svojoj izjavi odgovornost američkog imperijalizma za zaoštravanje međunarodnog položaja. Cehoslovačka Govorečl u gradu Jablonec, ministar informacija Kopecki rekao je između ostalog i ovo: „Potpisi pretstavnika Kompartlje Cehoslovačke ispod zajedničke deklaracije devet največih kompartija Evrope označavaju da je narod nove Cehoslovačke pun rešenosti da se rame uz rame sa Sovjetskim Savezom i drugim đemokratskim zemljama borl protiv novog Minhena”. Jugoslavija Centralni organ Kompartije Jugoslavije list „Borba” objavio je uvodnik posvećen Informativnom savetovanju pretstavnika nekih kompartija. Podviičeći velikl istoriski značaj savetovanja za razvitak radničkog i opštedemokratsko? pokreta u svetu 1 za borbu naroda za svoju nacionalnu nezavisnost, list ističe vodeću ulogu komunističkih partija u borbi protiv fašizma. »Narođi Jugoslavije kaže se u članku samo mogu biti ponosni što je njihova prestonica postala mjesto u kome će, u budučnosti, komunističke partije vršiti svoja savjetovanja, sporazumijevajući se o borbi protiv potpaljivača novih ratova i njihovlh pomagača. Narodi Jugoslavije samo mogu blti ponosni što će njihova zemlja 1 na taj način pomoći aktivmst najnaprednijih snaga savremenog društva na dobro radnog miroljubivog čovječanstva I naroda koji se bore za oslobođenje ispod imperijalističkog jarma.« Rumunija Centralni organ Kompartije Rumunije list »Skanteja« u uvodniku »Pokvarimo, razrušimo planove imperijalista« piše; »Nije ovo prvi put da komunistl upozoravaju čovečanstvo na opasnosti koje mu prete. Da Je рге otpočinjanja drugog svetskog rata bio prihvaćen apel komunista da se ujedine sve demokratske snage, Hltlerov plan bi propao«. »Narodi koji cene svoju čast, slobodu i nezavlsnost dužni su da zbiju svoje redove I, energično odbacivšl dolarsku ucenu, razrade svoju sopstvenu taktiku borbe protiv svih koji teže za svetskim gospodstvom, protlv američkog Imperijalizma 1 njegovih saveznika u Engleskoj i Francuskoj«. Engieska Izvršnl komitet Komunističke partije Engleske objavio je izjavu o savetovanju devet komunističkih partija, u kojoj je izrazio »svoju punu saglasnost sa apelom za jačanje snaga mira 1 demokratije u borbl protiv planova američkog imperijalizma koji iđe za tim da političkl i ekonomskl porobi Evropu.« »Izvršni komitet smatra kaže se u izjavi da će učvršćenje jedinstva, koje će postići demokratske snage Evrope na osnovu rešenja konferencije devet partija, u ogromnoj meri pomoći borbu engleskog naroda za konstruktivno rešenje ozblljnih problema, koji sada stoje pred njim, i pojačati njegov otpor pokušajlma da se snizi životni standard naroda i Engleska dovede u političku 1 ekonomsku zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država.« Poslanik engleskog parlamenta laburista Zilijakus, osvrćući se na геšenja savetovanja devet kompartija, izjavio je inostranim dopisnicima da su ove odluke pozitivan faktor i da je laburistička partija u interesu rađničkog pokreta dužna da revidira svoju liniju.

Ponedeljak, 10 novembar 1947 g., broj 1

0 delatnosti CK Poljske radničke partije

Llst »Za trajan mir, га narodnu demokratiju!« izlazi dvaput mesečno —1 l 15. Adresa redakcije; Beograđ, ulica Jovana Ristića, 21. Telefon 28-424. Izdaje za Jugoslaviju Novinsko preduzeće B Dečanska 31. Tel. 24-001. Tekući ra 5 U n kod Narodne banke FNRJ 1—47 60,11

VLADISLAV GOMULKA (VJESLAV)

ZA TRAJAN MIK, ZA NAKODNTJ DEMOKEATIJU!

8