Архив УНС — Листови странака

O delainosti CK Poljske radničke partije*

VLADISLAV GOMULKA (VJESLAV)

Po*!e drugog svetskog rata nastale eu u PolJskoJ duboke socijalno-ekonomske promene. Pokretačka snaga tlh promena bila Je radnička klasa sa Poljskom radničkom partijom na čelu. Od prvih dana posle oslobođenja zemlje od nemačkih osvajača naša partija zauzima komandne pozicije u najvažnijim oblastima života preporođene Poljske. Danas partija broji oko 800.000 članova. A kada smo počinjali izgradnju nove Poljske, imali smo svega oko 20.000 IJudi, koji su bili koncentrisani pretežno u partizanskim odredima ili su poticali iz njihovih redova.

Strukturne promene u državnom, političkom i ekonomskom uređenju Poljske izvršene su mirnim putem, to Jest putem beskrvne revolucije. To je bilo moguće usled toga što Je Sovjetska armija uz pomoć poljskih patriota, razbivši nemačke trupe, oslobodila poljski narod od fašističkog Jarma. Međutim, to ne znači da su se te promene dogodile bez borbi i ' žrtava. Mi smo prošli kroz period izvanredno oštre klasne borbe, koja se ispoljila u prvom redu u oružanoj diverziji fašističko-reakcionarnog podzemlja. U borbi protiv bandi, od metka fašističkih übica mi smo izgubili 14.876 IJudi, večinom članova naše partije. Mi smo sada uglavnom slomili oružanu diverziju reakcije, iako Još nismo iščupali sve njene korene.

Iz svega rečenog proističe da smo posle oslobođenja Poljske od strane Sovjetske armije u procesu demokratskih preobražaja u zemlji, praćenih oštrom klasnom borbom, pretrpeli teške žrtve. Poljski mirni put socijalnih preobražaja i poljska revolucija, koja je izvršena i. koja se vrši u zakonskim okvirima, ni u kakvoj meri ne znače neku klasnu idilu, već sadrže u sebi oštru 1 krvavu klasnu borbu.

Naša partija na putu ka državnoj vlasti nije morala obarati stari državni aparat, jer u to vreme takav aparat uopšte nije postojao. Pred nama je stajao samo zadatak izgradnje novog državnog aparata, jer je starl, predratni aparat bio razbijen i sahranjen u ruševinama nemačke okupacije, a okupacioni aparat likvidiran je istovremeno sa porazom nemačkih osvajača. Slična situacija u većoj ili manjoj meri bila je u svim zemljama oslobođenim od nemačke okupacije ili oslohni«nim od vladavine vlastitog fašizma. Ovaj period bio je u svim zemljama najvažniji i najpresudniji za stvaranje novog aparata državne vlasti. lako su u Poljskoj i u drugim zemljama koje je oslobodila Sovjetska armija revolucionarno-demokratske partije, imale, nesumnjivo, povoljnije uslove za organizovanje vlastitog dr-

žavnog aparata, nego radničke partije onih zemalja u koje su došle anglo-američke trupe, ipak su, kako nam se čini, i u ovim poslednjim postojale takođe ozbiljne mogućnosti za bitne izmene u državnom aparatu koJi se preporađao. Te mogućnosti bile su naročito povoljne u onlm zemljama u kojima su radničke partije organizovale široku nacionalno-oslobodilačku borbu i koje su raspolagale oružanim partizanskim odredima.

Suština političkih i ekonomskih promena koje su se dogodile u PolJskoj ne ograničavaju se samo na reforme koje su lišile materijalne baze srednje i krupne kapitaliste. Dubinu tih promena treba meriti promenama izvršenim u državnom uređenju, radikainom rekonstrukcijom ćitavog državnog aparata i njegovim prilagođavanjem za odbranu interesa radničke klase i svih radnih masa. Stari reakcionarni državni aparat ostavio nam Je, istina, neke svoje negativne crte, ali če postepeno i one nestati. Naša partija ima odlučujući uticaj na državni aparat, i to JoJ izvanredno olakšava zadatak usmeravanja razvitka društvenih odnosauPolJskoj. To Je možda najvažnije od onoga što se može reći o strukturnim promenama u našoj zemlji.

U vezi s time ja bih hteo da istaknem da poznavanje stvarne situacije u tako važnom pitanju kao što je međusobni odnos snaga u ćitavom poljskom državnom uređenju, a ne šamo u rukovodečim vrhovima državnog aparata, daje pravilnu pretstavu o takozvanom poljskom putu ka socijalizmu. Njegova najvažnija crta jeste ovlađivanje osnovnim karikama državnog aparata od strane marksističke partije i drugih istinski demokratskih antiimperijalističkih partija od vrha do dna. Nema sumnje da radnička klasa i narodne mase mogu osvojiti i sačuvati vlast samo putem taorbe protiv reakcije, čak i u slučaju kad bi tu vlast zauzele na osnovu parlamentarnih izbora. Ako pretpostavimo da će u nekoj zemlji istinski demokratske partije dobiti većinu u parlamentu, ako na taj način bude stvorena vlada narodnih masa, onda je moguće unapred predvideti da će reakcija razviti odlučnu borbu za obaranje takve vlade. Državni aparat koji je odan mteresima гаапш masa i koji se nalazi na raspoloženju takVoj vladi imaće onda ogroman značaj za otpor protiv snaga reakcije i za njihovo razbijanje. Mi znamo da reakcija glavnu vatru uvck usmerava protiv komunista koji se nalaze u vladi. Poljsko iskustvo pokažalo je kako je moguče braniti se efikasno i prelaziti u ofanzivu protiv neprijatelja, kada se u rukama radničke klase i radnih masa nalazi najjače i najoštrije oružje —• državna vlast.

Karakteristiku strukture poljske ekonomike i pravac njenog razvitka dao je aprilski plenum Centralnog komiteta naše partije (1947 g.). Mi smo konstatovali da u savremenoj poljskoj ekonomici postoje sledeći privredni sistemi: 1. Sitnorobni, koji obuhvata većinu seljačkih gazdinstava i znatan deo zanatskih preduzeća i sitnih trgovaca. 2. Privatnokapitalistički: bogata seIjačka gazdinstva sa stalnom najamnom radnom snagom, privatna industriska preduzeća, jedan deo zanatskih preduzeća, krupni trgovci i znatan deo trgovaca na malo, kućevlasnici, špekulanti razne vrste itd. 3. Sistem sa značajnim socijalističkim elementima; državna industnja, trgovina, kredit, saobraćaj itd. Sto se tiče kooperacije, ona se danas u celini ne može übrojati ni u jedan od pobrojanih ekonomskih sistema, već treba u zavisnosti od faktičke uloge njenih pojedinih karika kvalifikovati i ocenjivati te karike. Plenum CK naše partije označio je naš državni sektor, a naročito našu industriju, kao sektor koji u sebi sadrži značajne socijalističke elernente, ali još nije dosiedno socijalistički, Mi smatramo da naša državua ekon ишka nije ekonomika kapitalističke, već demokratske naroaue države, i zato se ne može definisati kao državni ’.apitahzam. Međutim, ona se ne može smatrati ni kao dosledno socijalistička ekonomika, jer samo jedan deo viška proizvoda dobijenog u okvirima državne privrede ostaje u rukama države i raspoređuje se planski u skladu sa društvenim potrebama. Znatan pak deo tog viška dobijaju u svoje ruke tržišnokapitaiistički elementi. Plenum naše partlje podvukao je da državni sektor naše ekonomike može biti definisan kao dosiedno socijalistički tek onda kada jedan deo viška koji dolazi u ruke tržišnokapitalističkih elemenata budemo znatno ograničili, drugim rečima, kada kapitalistički eiementi budu obuzuani pomoću njihovog putčinjavanja državnoj kontroli i pretvoreni u držav-

*) Informacioni referat na savetovanju pretstavnika nekih komunističkih partija u Poljskoj krajem septembra 1947 g.

nokapitalističke elemente, koji postoje u uslovima države narodne demokratije. Jasno je da se taj rezultat može postići samo na bazi stalnog razvijanja državnog sektora i porasta njegovog značaja u nacionainoj ekonomici. Menjanje državnog sektora u našoj ekonomici u dosledno socijaiistički sektor i pretvaranje privatnokapitalističkih eiemenata u državnokapitalističke eiemente stvoriće bazu za daije kretanje napred, ka socijalizmu. Ostvarenje tih ciljeva moguće je samo u uslovima oštre klasne borbe protiv kapitalističkih elemenata. Kapitallstički element) nastoje da se otrgnu ispod državne kontrole, da bi tržisna stihija postaia uununantna u našoj ekonomici. Oni nastoje da dograbe maksimalni deo produkcije proizvedene u državnom sektoru, nastoje da faktički pretvore tu privredu u instituciju koja bi pod državnom lirmom služiia kaphalističkim klasama. Jasno je da bi ostvarenje tih težnji značilo u krajnjem rezultatu vracanje od narodne demokratije kapitalističkom sistemu sa svim političkim i ekonomskim posledicama koje iz toga proističu. Na taj način, linija naše partije u svojoj najopštijoj formulaciji svodi se na kurs ka obuzdavanju kapitalističkih eiemanata, ka njihovom potčinjavanju državnoj kontroli i pretvaranju u specifične državnokapitalističke elemente u uslovima države narodne demokratije. Nizak nivo naše poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje industnske robe za masovnu potrošnju čini nerzbežnim, a u izvesnorn smrsru сак i poželjnim, razvitak u određemm usiovima i granicama bogatih gazdinstava na selu, zanatskih i privatnih industriskih preduzeća u gradu. Mi takođe ne postavljamo sebi zadatke likvidacije privatne trgovine na malo. Međutim, razumljivo je da se kapitalistlčki elementi moraju regulisati tako da osnovna crta našeg razvitka bude sve veća prevaga državne privrede. Iskustvo je pokazalo da je u usiovima države narodne demokratije, kada mi imamo u rukama političku vlast i komandne pozicije u privredi,

zađatak potčinjavanja kapitalističkih elemenata politici narodne države, iako težak, ipak moguć i realan. Potčinjavanje kapitalističkih elemenata državnoj kontroli mora se izvršiti sledećim putevima i sredstvima; 1. Obezbeđenje državi i kooperaciji odlučujuće uloge u trgovini na veliko. U ovoj oblasti u poslednje vreme postignuti su ozbiljni rezultati, naročito u trgovini žitom. 2. Učvršćenje pozicija države i kooperacije u trgovini na malo, naročito u velikim industriskim centrima. Bez takvog učvršćenja potčiniti kapitalističke elemente u trgovini državnoj kontroli nije moguće. Mi ostvarujemo ovaj zadatak, stvarajući državne univerzalne magazine * proširujući mrežu kooperacije, naročito »zatvorenih« l ) prođavnica u krupnim inđustriskim centrima. 3. Siroki razvitak seoske kooperacije u oblasti snabdevanja i prodaje. Sa ostvarenjem toga zadatka mi smo očigledno zakasnili. 4. Sirok razvitak kontrahovanja poljoprivrednih proizvoda. Kontrahovanje se uspešno razvija u oblasti tehničkih kultura (cvekla, duvan, lan, konoplja, biljna ulja, cikorija). Zadatak se sastoji u u tome da se postepeno proširi sistem kontrahovanja i na druge zemljoradnićke 1 stoćarske proizvode. U vezi s odgovarajućom politikom cena to će dozvolitl u Izvesnom stepenu da se poljoprivreaa razvija u pravcu požeijnom za državu. 5. Stvaranje poljoprivrednih društava

za društveno korišćenje mašina. Tempo organizovanja tih društava zavisiće od tempa razvitka državne industrije poljoprivrednih mašina i

traktora, a isto tako i od uvoza iz inostranstva.

6. Proširenje obuhvatanja zanatskih preduzeća kooperacijom, u prvom redu obuhvatanja sitnih zanatskih preduzeća i seoskih zanatlija radi njihovog snabdevanja sirovinama i radi prodaje gotovih proizvoda. Iskustvo u ovoj oblasti opravdava nade u njen dalji uspešni razvitak. 7. Ekonomska kontrola privatne industrije putem regulisanja liferacije sirovina, električne energije, goriva. Sklapanje ugovora o liferaciji državi robe određenog asortimana u odgovarajućoj količini. Mi već imamo pozitivno iskustvo sa privatnom tekstilnom industrijom. 8. Sistematsko iskorenjivanje ilegalne privatne trgovine, špekulisanja valutom, ilegalnih pogodaba između državnog i kooperativnog aparata, s jedne strane, i privatnog sektora, s druge strane, borba protiv zloupotreba itd. 9. Kontrola cena privatne trgovine na veliko i na malo na osnovu polaznih cena i normi profita koje utvrđuje država. Ova kontrola već se sprovodi u širokim razmerama uglavnom s uspešnim rezultatima. 10. Regulisanje privatne trgovine, kome je cilj smanjenje broja nepotrebnih karika u trgovini i uklanjanje iz nje očigledno špekulantskih elemenata. 11. Odgovarajuća poreska politika u odnosu prema privatnokapitalističkim elementima, koja пз potkopava mogućnosti njihovog daljeg razv tka, već ima za cilj ograničavanje njihovih prekomernih prihoda. Na ovom sektoru postignuti su u poslednje vreme ozbiljni uspesi, što se ogleda u podvostručenju budžetskih prihoda ođ privatnog sektora za poslednje polugođe. Ja se neću zadržavati na detaljnom izlasanju osnovnih postavki našeg trogodišnjeg plana privredne obnove. Pian je objavijen, i on vam je, drugovi, verovatno poznat. Realizacija ovoge plana, čiji je cilj đosta značajno povećanje predratnog nivoa potrošnje putem potpune obnove i rekonstmkcije industrije. obrade neza- i sejanih površina i znatno povečanje prinosa uz istovremenu industrijaliza- 1 ciju zemlje i porast teške industnje, ј zahteva velike napore. Prvo polugođe 1947 g. pokazuje da se izvršenje plana sprovodi uopšte | uzev uspešno, iako će nerodica, izazvana ove godine sušom, biti za nas ozbiljan uzrok daljih privrednih teškoća. Mi ističemo sledeće osnovne uslove izvršenja trogodišnjeg plana: 1. Siroko iskorišćavanje svih rezervl koje postoje u našoj privredi putem sistematskog sprovođenja režima štednje. 2. Znatno povečanje produktivnosti rada, putem primene racionalizacije i

*) Magazini koji prodaju samo članovima kooperative.

široke podrške masovnog pokreta takmičenja trudbenika, koji se stihiski razvio u nekim granarna naše industrije u početku 1947 g. 3. Korišćenje za izvršenje plana onog dela stanovništva koje podleže regrutovanju za vojnu službu, putem organizovanja radne armije od tog stanovništva. 4. Dalje proširenje zdrave finansiske baze za izvršenje privrednog plana bez inflacionih potresa, putem odgovarajuće poreske politike. 5. Znatno proširenje našeg izvoza, računajući tu i poljoprivredne proizvode, radi povećanja uvoza neophodnih uređaja i sirovina. Spoljna trgovina Poljske razvija se dosta uspešno i verovatno popeće se u tekućoj godini u oblasti izvoza na 300 miliona dolara. Ova suma odgo-

vara približno, uzimajući u obzir pad vrednosti dolara, srednjoj godišnjoj sumi poljskog izvoza u 1936, 1937 i 1938 godini. Poljska održava trgovačke odnose sa Sovjetskim Savezom i zemljama narodne demokratije, a isto takb u sve većoj meri i sa kapitaliatiokiin zemljama. Koristeći se izvozom uglja, naša zemlja uspela je da dobije dosta značajne kredite u robi od niza evropskih država. U postednje vreme, pored običnih trgovinsknh ugovora, Poljska je sklopila sa Sovjetskim Savezom i sa nizom zemalja narodne đemokratije mnogobrojne ugovore šireg karaktera, koji obuhvataju uzajamnu razmenu tehničkog iskustva, zajedničku obnovu i rekonstrukciju privrednih objekata, široko uzajamno korišćenje tranzita itd.

Da bi se ocenila narodna privreda u 1945 —1947 g. i nivo koji je ona postigla do danas, potrebno je zadržati se makar ukratko na ogromnim razaranjima koja je prouzrokovao rat. Ratna šteta koja je pričinjena Poljskoj, uzimajući u obzir njene sadašnje granice, u pogledu industrije iznosi 40°/o, rogate stoke 67°/o, konja 55°/o, sitne stoke 83%, poljoprivrednih zgrada 20%. Tome treba đođati ogromne gubitke usled iscrpljenja zemlje, rušenja suvozemnog, pomorskog i rečnog saobraćaja, veze, stanbenog fonda u gradovima, kulturnih ustanova itd. I pored brzog progresa u toku tri protekle godine, poljska poljoprivredu još je daleko od toga da može nadoknaditi ratne gubitke. Smanjenje žetvenog prinosa izazvano je u prvom redu velikom oskudicom đubriva, naročito prlrođnog, i nedostatkom tegleće stoke. Sve u svemu, poljoprivredna produkcija, kako u pogledu zemljoradnje tako i u pogledu stočarstva, ostaje i dalje sa oštrim deficitom. Na primer, ukupna produkcija raži i pšenice čini ove godine u centralnoj Poljskoj jedva 60—70°/o predratne prolzvodnje na čoveka. Industriska proizvodnja Poljske u njenim sadašnjim državnim granicama (prema glavnim oblicima proizvodnje) premašila je predratnu proizvodnju Poljske u njenim ondašnjim državnim granicama. Ali taj porast vršio se neravnomerno. Uz porast teške industrije u odnosu prema predratnom periodu za 28,2% i proizvodnje električne energije za 52%, mi smo jedva dostigli 80% predratne proizvodnje lake industrije, pri čemu je za niz važnih proizvoda potrošnje taj nivo još niži (na primer, proizvodnja kože za đonove čini 23,9% predratne proizvodnje). Ovaj nedovoljni razvitak lake industrije objašnjava se u prvom redu slabljenjem poljoprivredne sirovinske baze i ograničenim mogućnostirria uvoza sirovina. Otuda velika glad za industriskom robom masovne potrošnje. Ova glad za robom još se povećava usled očiglednog pada sitne industrije i zanata u odnosu prema predratnom periodu, iako se broj registrovanih zanatskih preduzeća povećao od 88,7 hiljada na đan 31 decembra 1945 godine na 135,9 hiljada na dan 1 aprila 1947. Međutim, broj navedenih preduzeća daleko još nije

dostigao predratni nlvo (onda je bilo 250 hiljada preduzeća). Opšti indeks cena na slobodnom tržištu u avgustu 1947 iznosio je 148 u odnosu ргеша 100 u aprilu 1945. Ako uzmemo realnu platu u početku 1946 godine za 100, onda će u julu 1947 indeks realne plate za službenike državnog sektora iznositi od 134 do 141. Realna plata radnika u srednjoj i krupnoj industriji, uzimajući u obzir promene u zakonodavstvu za osiguranje i uvođenje plaćenih otsustava, u poređenju sa predratnom realnom platom čini 80%. Uprkos još niskom nivou proizvodnje poljopnvredne robe i robe široke potrošnje, dostignuti nivo realne plate u isto vreme svedoči o značajnoj promeni u raspodeli nacionalnog dohotka u korist radničke klase. Porast realne plate znatno prevazila?i porast produktivnosti rada, koja je usled niza uzroka (dotrajalost mašinskog parka, zastoji Jzazvani nedostatkom sirovina, velikl broj novih | nedovoljno kvalifikovanih radnika, j nedovoljna organizacija i disciplina | rada itd.) jedva dostiže đve trećine | predratne produktivnosti. Usled sprovođenja agrarne reforme i naseljavanja zapadnih zemalja količina korisne površine na jedno seIjačko gazdinstvo u centralnoj Poljskoj übrzo će dostići 7,7 hektara ume- ( ; sto 5,5 hektara pre rata. Na taj način, količina korisne površine na jedno se- I i

) osko gazdlnstvo penje se za 40%. М1 jož nemamo tačnih podataka o novoj agrarnoj strukturi zemlje, ali se može j konstatovati da je likvidacija veleposednika i krupne zemljišne svojine dovela do znatnog porasta udela srednjačkog gazđinstva u poljskom selu. Usied nacionalizacije industrije sva | krupna i srednja industrija nalazi se j u rukama države. Udeo sitne, privatne | industrije i zanata u opšteindustriskoj I proizvodnji nije veći od 15%. Potpu( no se nalazi u rukama države bani kovni sistem. , I Istovremeno državni i kooperativni i sektor sve više zauzimaju komandrie j pozicije u trgovini na veliko. U sadašnjem momentu učešće drža! ve u trgovinskom prometu na veliko j čini 50%, učešće kooperativnog sekj tora 26%, privatnog sektora 24%. I Međutim, treba istaći da usled neorj ganizovanosti tržišta znatan deo poIjoprivredne proizvodnje ide neposredno od proizvođača u trgovinu na malo, zaobilazeći trgovinu na veliko. Kooperativnu pak trgovinu na veliko pri današnjem stanju kooperacije nije moguće smatrati kao trgovinu koja u celini funkcioniše u okviru planske privrede. Pozicije države i kooperativnog sektora u trgovinl na malo još su slabe. U ovom trenutku učešće države u prometu trgovine na malo čini 2%, učešće kooperativnog sektora 11%, privatnog sektora 87%. Uopšte uzev, u rukama đržave, koja raspolaže krupnom i sređnjom industrijom, bankovnim sistemom i trgovinom na veliko, usredsređene su čvorne pozicije narodne privrede.

Najkarakterističnija crta -političkih odnosa u Poljskoj jeste vodeća uloga radničke klase u političkom životu naroda i istaknuta uloga Poljske radničke partije u bloku demokratskih partija. Mi smo to postigli putem organizovanja jedinstvenog fronta radničke klase i saradnje s Poljskom socijallstičkom partijom. Jedinstveni front radnika i saradnja PPR i PPS to su osnovne pokretačke snage razvitka Poljske na putu ka socijalizmu. Sva politička i privredna dostignuća, svi naši uspesi i pobede imaju za svoju osnovu jedin- ) stvenl front radničke klase i saradnju obeju radničkih partija.

Poljski radnički pokret veoma teško pritiskuju tradicije socijal-demokratizma. U prošlostl Poljska socijalistička partija držala se otvoreno neprijateljski prema pređašnioj komunističkoj partiji Poljske. Komunistička рагtija Poljske, opterećena tradicijama luksemburgijanstva, učinila je u prošlosti mnogo grešaka, naročito u nacionalnom pitanju. Tek za vreme đrugog svetskog rata i nemačke okupacije Poljska radnieka partija, u čijj su sastav ušli kako članovi pređašnje komunističke partije Poljske, raspuštene 1938 g., tako i drugi istinski demokrati, koji su stajali na pozicijama borbe za nacionalno i socijalno oslobođenje, stavila se na čelo pokreta, kao partija koja se bori za nezavisnost Poljske. Ta okolnost olakšala nam je u velikoj meri proširivanje političke baze partije u radničkoj klasi i u drugim slojevima naroda.

Još u periodu nemačke okupacije i u ono vreme kada se stvarala nova Poljska, naša partlja je dobro shvataia da će bez saradnje sa Poljskom socijalističkom partijom biti vrlo teško organizovati jedinstvo redova radničke klase. Samo je to jedinstvo i moglo obezbeđiti rukovodeću ulogu u narodu. S druge strane, za nas je jasno da će bez iskorenjivanja štetnih tradicija socijal-demokratizma i pilsudštine u redovima PPS biti nemoguće stvoriti narođnu vlast i odvesti preporođenu Poljsku na put socijalističkog razvitka. Žato je naša saradnja sa PPS od prvog trenutka posle oslobođenja Poljske bila najtešnje povezana sa težnjom da se stvori ideološko jedinstvo na marksističkoj osnovi. Za vreme okupacije PPS se pocepala na dve grupe: jedna od njih, koja je istupala pod imenom »Sloboda, jednakost i nezavisnost« (VRN), pretstavIjala je staru ideologiju PPS, disala je mržnjom prema Poljskoj radničkoj partiji i Sovjetskom Savezu. Druga, koja je u početku nosila ime »Poljski socijalisti« a kasnije »Radnička parti]a poljskih socijalista«, činila je levu socijalističku partiju. S tom levom partijom mi smo počeli sarađivati još za vreme okupacije. Ona je bila zametak sadašnje frontovske PPS, u koju se, međutim, neorganizovano uključila skoro čitava VRN, izuzev desetak najreakcionarnijih vođa. Jedan deo njih nalazi se sada u inostranstvu i nastavlja svoju razornu delatnost.

PPS danas zauzima krajnje levo krilo među socijal-demokratskim рагtijama Evrope. Ona daje sebi računa o tome da se protiv PPR ili čak bez PPR ne može upravljati zemljom. Ali bilo bi nepravilno praviti otuda zaključak da PPS sarađuje s nama samo zato što ona uzima u obzir snagu naše partije. PPS sarađuje s nama i zato što svesno želi tu saradnju. Istorisko iskustvo i naročito iskustvo iz poslednjeg rata izvršili su veliki uticaj na politiku Poljske socijalističke partije. U njenim redovima vrši se proces savlađivanja štetnih uticaja antisovjetizma, pilsudštine i socijaldemokratizma. Tome jako doprinose opšti uspesi u političkoj i ekonomskoj oblasti života Poljske, koji pretstavljaju neposredni rezultat postojanja jedinstvenog fronta i saradnje obeju partija.

Trogodišnje iskustvo saradnje PPHI PPS, usled koje je ponlkao jedinstveni front radničke Mase, dalo je dobre rezultate. Mi možemo s punim übeđenjem konstatovati da smo samo zahvaljujući tome spasli Poljsku od raznih političkih i ekonomskih potresa i učvrstili osnove novog uređenja narodne Poljske. Saradnja PPR i PPS,

kao svaka politička pojava, potčinjena je određenim zakonima razvitka i ne može stajati u mestu. Mi želimo da se ta saradnja razvije i dalje u pravcu organskog jedinstva obeju partija. Jedinstvenl front ozbiljno je učvrstio radničku klasu Poljske, doveo Je na čelo naroda. Ali dokle god interese te klase pretstavljaju dve partije, dokle god u njenim ređovlma postoje razne iđeološke struje, dotle se snaga radničke klase ne može manifestovati u potpunost 1 .

Između radničkih partija koje sarađuju pojavljuju se trenje i zaoštrenost na bazi ličnog šuparništva, nepravilno shvaćenog partiskog patriotizma, na bazi drugih pitanja koje ističe svakodnevni život. Postoječe iskustvo iz saradnje srednjih i nižlh partiskih karika pokazalo je da su uglavnom takva pitanja izazivala zaoštrenost l da su iskorišćavana za ometanje saradnje. U masi članova PPR i PPS. kojih ima skoro milion i po i koji su stupili u te partije za poslednje tri godine, teško je uhvatiti ideološke razlike između obe partije, utoliko pre što one sarađuju, i po osnovnim pitanjima đržavne politike zauzimaju istovetnu poziciju.

U odgovor na naš poziv na organsko jeđinstvo Centralni izvršni komitet PPS doneo je rezoluciju koja snažno podvlači potrebu jačanja jedinstvenog fronta i učvrščivanja saradnje sa Poljskom radničkom partijom. Za poslednja tri meseca održano je oko 1500 zajedničkih sastanaka i konferencija uz učešće 300.000 članova obeju partija. Pre izvesnog vremena održano je savetovanje Centralnog aktiva obeju partija. Cilj tih sastanaka jeste popularizacija ideje jedinstvenog fronta radničke klase i saradnje obeju partija. Mi ćemo i übuduće nastaviti kampanju zajedničkih sastanaka, mi hoćemo đa tom kampanjom obuhvatimo sve Clanove PPR i PPS i da uvedemo zajedničke partiske sastanke kao stalnu formu saradnje. Ovu kampanju iz poslednja tri meseca mi razmatramo kao jedan od najvećih uspeha jedinstvenog fronta. Bilo bi nerazumno tvrditi da narodnoj vlasti više ne preti nikakva unutrašnja opasnost, da u zemlji nema vlše uslova koji bi Poljsku mogli bacitl natrag. Reakcija ima još izvesne mogučnosti za protivakciju. Ona je još sačuvala u zemlji ozbiljne pozicije, posebno reakcija ima još Cvrstu ekonomsku bazu. U reakcionarnim raspoloženjima još živi znatan deo poljske inteligencije. U višim i srednjim školama mi nismo mogli postići ozbiljne izmene ni u kadrovima nestavnika ni u nastavnim programima. Mi tek počinjemo da radimo ponešto u tom pravcu. Na naučnom frontu mi osečamo velikd nedostatak kvalifikovanih i odanih nam kadrova. Stara, neprijateljska ideoiogija i stare, konzervativne navike još pritiskuju svest nekih slojeva stanovništva. U drugim partijama koje ulaze u sastav Demokratskog bloka postoje pukotine, kroz koje pokušava naš klasni neprijatelj da se provuće. Aoš

(Nastavak na osmej stfanl)

Pon eđeljak, 19 потетђаг 1947 g. broj 1

ZA TRAJAN MIR, ZA NARODNC DEMOKRATIJC!

7