Архив УНС — Листови странака

одредима и на сваки отпор нашег народа. Разлика је и у томе што је окупатор захваљујући у првом реду издајничком раду Драже Михаиловића и његовој политици изазивања братоубилачког рата успео да привремено пригуши отворено-устанички карактер ослободилачке народне борбе и ликвидира ослобођену територију западне и централне Србије. Оружана борба српских родољуба сведена је тако за сада у оквир чисто партизанског (герилског) ратовања. Међутим, треба имати на уму да је баш тај партизански облик борбе и основни облик из којег је у јесен 1941 г. израстао народни устанак у Србији и да ће и овог пута, чим сазру потребни услови, партизански рат српских родољуба, који и сада наносе тешке ударце окупатору, јсш моћније прерасти у свенародни ослободилачки рат и победоносни устанак. У томе и јесте огроман значај партизанских акција у Србији. Тога су свесни окупатори и њихове слуге. Зато они у Србији улажу огромне напоре и проливају потоке невине крви да онемогуће народноослободилачки покрет, стварање нових и јачање постојећих партизанских одреда у Србији, стварање јединства српског народа за заједничку борбу против њих. На тај начин пред српским народом отвара се перспектива нових и одлучних борби за национално ослобођење. До нарастања новог таласа тих борби неминовно ће довести развитак догађаја у свету и у нашој земљи. Поред већ горе реченог слабљење немачких окупатора, које he бити све осетније, уздрмаће, само на око чврсти, режим насиља и пљачке који је данас наметнут српском народу, а који се у ствари држи само на бајонетима окупатора. Друго, учвршћење и продубљење совјетско-енглеских односа и фронта слободољубивих народа уопште, херојска борба Црвене армије, постојање и успеси Народноослободилач-

ке партизанске војске у земљама Југославије, све то омогућиће прилазак ослободилачкој народној борби и оним елементима који су до сада из разних разлога етајали по страни и колебали се, иако су против окупатора. Такав развитак међународних односа и самог тока рата онемогућиће даљу дволичну игру Дражи Михаиловићу и њему сличним „присталицама Енглеске“ јер ће морати постати јасно да се не може бити „присталица Енглеске“, а у исто време сарадњом с окупатором и Недићем против народноослободилачког покрета уствари радити противно онштој линији ратне политике савезника. Треће, са даљим и коначним демаскирањем не само отворених слугу окупатора Недића, Пећанца, Љотића већ и лажног „родољуба“ Драже Михаиловића, који је постао њихов помагач и савезник на делу, биће остварена могућност за још шире и потпуније уједињавање српског народа, а тиме и предуслови за нов полет његове ослободилачке борбе. 3. Многи ће се упитати зашто Дража Михаиловић спроводи тај издајнички рад, да ли сн то спроводи сам, као шпијун окупатора или он спроводи само наређења југословенске владе, чи;и је мннистар, владе која је приступила Атланској повељи и налази се у реду савезничких влада у Лондону. У сваком од тих случајева Михаиловић спроводи тај свој рад као члан југословенске владе у Лондсну, за чији рад она сноси одговорност. Чињеница је да Дража Михаиловић склапа споразуме и савезе са окупатором и његовим слугама усташама, Недићем, Љотићем и Пећанцем (случајеви издајника Ста.нишића у Црној Гори, Бирчанина и Јевђевића у Далмацији и Херцеговини, случај Бошка Тодоровића у Херцеговини, случај савеза са усташама Дражиних војвода Дреновића, Божића и других у централној Босни и Босанској Крајини, случај Дангића, Калабића, Kopaha, Вучка Игњатовића, Нешка Недића, Свете Поповића и других у