Архив УНС — Листови странака

Које су то слабости и недостаци? Које су то нездраве појаве? 1. Већина партијских организација је уско схватила писмо ЦК-а од 14 XII 1941 г. тако да се то, и поред указивања ЦК-а на тај недостатак, дуго осећало. То уско схватање писма се одражавало у неразумевању оних ставова писма ЦК-а који говоре о издајничком нападу Драже Михаиловића и удруживању великосрпске реакције око Недића и о потреби да пролетаријат и сиромашно сељаштво имају руководећу улогу у народноослободилачкој борби против окупатора и свих издајника, то, с једне стране, а с другц неразумевање начина остварења јединства народноослободилачког фронта кроз диференцирано прилажење појединим колебљивим групама, диференцирано прилажење по основном питању активне оружане борбе против окупатора и његових слугу. Последице тога 'се осећају у недовољним резултатима активизирања поштених људи из редова четничких, којима се секташким ставом наших другова онемогућило да се на делу увере у издајство ослободилачке борбе од стране Драже Михаиловића. 2. Наше партијске организације углавном нису наседале намерама окупатора и његових слугу који хоће да скрену народноослободилачку борбу на пут грађанског рата, већ је већина партијских организација спроводила линију Партије народноослободилачку борбу. Али у појединим партијским организацијама, нарочито у појединим партизанским одредима, као што је В. одред, неки од руководећих другова. својим „револуционарним" фразама спречавали су да партизани ti народ тога краја правилно схвате и усвоје линију Партије, што је имало за последицу сужавање оквирз народноослободилачке борбе, унакажавање линије Партије, што се нарочито тешко светило у тешким моментима борбе када су се поколебале и делом деморалисале народне масе мислећи да је

готово са народноослободилачком борбом, да је „револуција" угушена и да тада наступа период „реакције" која је угушила „револуцију". Такво унакажење линије Партије управо је на линији окупатора и његових слугу који читаву народноослободилачку борбу скрећу на пут грађанског рата што је нанело тешких удараца нашој Партији и народноослободилачкој борби. Није довољно да само поједини руководиоци или чак и сви чланови Партије једне партијске организације схвате линију ПартиЈе, већ Је неопходно таЈ став пренети на наЈшире слоЈеве народа коЈи су наЈдубље повезали своју судбину за борбу против окупатора и његових слугу као Једини спас. 3. Није довољно само схватити да Је данас наЈреволуционарниЈа од свих револуционарних задаћа пролетарлЈата баш борба против окупатора и његових слугу, борба за нациопално ослобођење нашег народа народноослободилачка борба, већ треба знати спроводити народноослободилачку борбу на револуционаран начин. То нису увек схватиле и спроводиле наше партиЈске и скојевске организациЈе. Док Је „лева фразеологија“ унакажавала линиЈу ПартиЈе и била супротна њоЈ, дотле је „десни опортунизам" одвлачио народноослободилачку бор-6у са пута њеног револуционарног спровођења. (Револуционарно спроводити народиоослободилачку борбу значи бити доследан принципима пролетерског интернационализма у борби за национално ослобођење, принципима братства међу народима, али борбе са националним пзробљивачима). Тако се десило да Је приликом уласка Бугара у Топлицу нашим партијским организациЈама овладало расположење колебљивих и недоследних елемената у народноослободилачкоЈ борби, да Је била извршена „реорганизациЈа" партизанских одреда и отворен слободан пут бугарској окупаторскоЈ воЈсци, дозволило се да расположење колебљиваца и недоследних према окупатору