Архив УНС — Листови странака
АКТУЕЛНОСТ
СЕЛО БЕЗ ДЕЦЕ —СЕЛО БЕЗ ШКОЛЕ
Школска година је почела још пре месец дана. Оживела су школска дворишта и учионице. Оживела су и села. Дечје игре и песме, њихов врисак и трк причиљавају сваком радост и задоволзство. Чини ми се као да ради те деце сви ми постојимо и живимо због њих радимо, стварамо, бринемо. Смисао и суштина живота, то су наша деца. Она су наш понос, наша радост и наше сузе... И друг из Црвења, који је крајем септембра дошао у Савет за просвету и културу Народног одбора Среза, није био без разлога када је са уздахом рекао: —Какво је то село које нема учитеља? То је село без живота, мртвило, умирање. Ми бисмо сами платили учитеља, само да га имамо у селу. Некада је у Црвењу било осамдесет и деведесет ђака, па су имали и два учитеља. А сада —имају само 17 ђака и наравно, немају права ни на школу, ии на учитеља. Дивна школска зграда, са две учионице и два стана, остала је без живота. Али то није случај само у Црвењу. То је и у Горњем Зуничу, Потркању, Булиновцу, Каличини, Радичевцу, Дреновцу и у још десетак села. А идуће школске године затвориће се и школе у Штипини, Балановцу и Влашком Пољу. Сва ова села имала су по неколико десетина ђака. А сада —ни 20. У многима од њих број ђака је и испод десет. А школских зграда има у сваком селу. У Каличини и Горњем Зуничу права је жалост видети ове зграде. Зјапе празне; са разбијеним прозорима, скинутим бравама и јадним остацима инвентара, Има и таквих села у којима су школе пред затварањем. То су села у којима је број ђака негде између двадесет пет. Пример: Јелашница, Доње Зуниче, Мањинац, Шуман Топла, Папратна и друга. Овим проблемом треба се озбиљио позабавити. Он је карактеристичан за читави наш срез. Узроци се морају проналазити и отклањати. Неки као што је последица рата, већ и отпадају, али има и других који још увек живе, па чак се и развијају; монденство, богаћење, „комотан" живот без деце. Решавање овог питања не може се одлагати. Борба за лепши и бољи живот не састоји се само у зидању кућа и еликтрификацији. Бољи живот је на првом месту борба за људе, како нам куће и електрификација не би остале пусте. Наша деца, подмладак —то је бољи и срећни]и живот, то су и школе и домови.
Н. МИЦИЋ
Почетнице
Камион, који нас вози, полако се пење стрмим серпентинама Јаблана, остављајући за собом облаке прашине. Испод пута, доле дубоко, међу стенама тихо жуборећи пробија се брзи, златоносни Тимок. Књажевац и још неколико села ушорена поред пута већ давно смо оставили. У камиону, без икаквог реда, набацане су најважније ствари: два кревета, две бале постељине, неколико куфера. У левом углу, до кабине, седе две младе девојке; тек што су завршиле школу. Лица су им весела, уста развучена у осмех. Весели их лепота овога краја, у који први пут долазе. О Буџаку су имале сасвим другојачију претставу. О њему су им много причали пред полазак све лоше ствари. Међутим, ево, саме увићају да све то није баш тако. Тековине науке, и просвета и културе продрле су и у Буџак. Просвета и култура овде је дошла као смена мраку и незнању. А све ово, у највећем броју случајева, дело је народних учитеља. Њима свакако и припада највећа захвалност за културни преображај овога краја. Наше сапутнице су врло радознале. За све питају све их интересује. Живот овдашњег народа нарочито. Успут је шофер натоварио још неколико „ Буџаклија“. -Својим -досеткамгги хумором уносили су расположење у наше иначе весело друштво. —Овај народ је врло приступачан и пријатан вели једна од ових девојака, осме! хнувши се при том. Кроз смех, шалу и жагор лагано смо се приближавали циљу. Далеко пред нама уздиже се Миџор, горд и поносан као да пркоси бугарским инфорбировцима. Одмах до њега је и Бабин Зуб, чије се оштре и голе косе зракасто пружају. У њиховим дубо ким долинама скривене су разбацане куће села Ћуштице. Скрећемо са главног друма и идемо сеоским путем. Пут је изрован, излокан. Кола нас дрмусају, али не мари; шала и смех скрећу нам пажњу. За сваку непријатност доброћудни „Буџаклија" има већ спремљени виц. Камион се заустави пред лепо уређеном и ограђеном зградом. То је школа. Мало даље је скоро довршени задружни дом. Пред њим је ста-
јало неколико сељака. Прилазе и поздрављају се са нама. —Учитељице!? питао је један од њих. - —Да, гласио је одговор. За неколико минути окупи се читава група људи. Дошли су да виде нове учитељице —васпитачице своје деце и сараднике у извршавању задатака. Ушли смо у школу. Осећа се свеж задах креча. Празне учионице остављају мучан утисак тишине. Но, све то није збунило ове почетнице. Одмах су приступиле уређењу учионица. Кроз неколико дана учионице ће бити испуњене децом. Школа ће се проламати од жагора веселих малишана. Док смо разговарали са преставницима власти, у соби су била намештена два девојачка кревета, сто са чаршавом и вазном са цвећем, ствари су биле размештене. На зиду је већ била Титова слика. —Добро ће нам бити овде, рече једна, онако више за себе. —Надам се. Први утисци о томе говоре —додаје друга. —Хтеле бисмо да нам дате нека упутства за рад —обратише ми се после мале паузе ћутања. Дуго смо разговарали о учителзском позиву, њиховим задацима, о њиховој улози у акцији општег просвећивања народних маса,'о методи и начину рада са децом. Моја излагања саслушале су са великом пажњом. Свако искуство трудиле су се да запамте. Дан је већ био на измаку. Спремали смо се за повратак. —Долазите нам чешће. Ваша помоћ увек ће нам добро доћи. Искуства старијих радо примамо —добациле су када сам се опраштао од њих. Уз звуке мотора камион се спуштао стрмином Ћуштичке Реке. Свеж вечерњи ваздух заменио је дневну запару. Камион је полако одмицао, док су његови фарови шарали по странама пута, осветљавајући разне серпентине. Размишљам о овим девојкама. До недавно ђаци, садаваспитачице будућег човека. Колико воље и радног елана треба за тај позив. А оне све то имају.
Влада ПЕШИЋ
МАЛЕ ВЕСТИ ИЗ СРЕЗА
<o> Фронтовци села Репушнице отпочели су са радовима на копању бунара, пошто селу прети опасност да остане без воде. Досада се село снабдевало водом св чесме, која се налазила на средини села. Међутим како је извор ове воде испод штале и клозета, то јеСанитарна инспек ција, која је ових дана боравила у овом селу забранила употребу воде са ове чесме<
ф ро нтовци села Петруше отпочели с « са радовима на подизању моста преко реке Клисуре. Мост се гради углавном из сопствених средС тава. 1 Према извесном прораЧуНу изградња моста ког Ј . Ј пгг , ААА шта^е око 750.000 динара. л Земљорадничка задруга у Ошљану купила је млин са мохорним погоном и тиме бар донекле решила проблем мељаве у сел у.
ПОСТИГНУТИ СУ КРУПНИ РЕЗУЛТАТИ
НАРОДНА ТНХНИКА
КЛУБ НАРОДНЕ ТЕХНИКЕ НА РУДНИКУ „ПОДВИС" ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈБОЉИХ ОРГАНИЗАЦИЈА
Књажевац, октобра Организација Народне технике у нашем срезу је једна од масовнијих и активнијих друштвених организација. За сада постоји ауто-мото друштво, фото и кино, радио аматерски и аеро клуб, бродарско друштво и шест клубова Народне технике на терену, од којих два на рудницима. Али, с обзиром да у срезу влада велико интересовање за народну технику, то је број досада формираних организација у сваком случају мали. Ово тим пре што је Народна техника масовна и патриотска организација, организација која сваком нашем радном човеку омогућава да се упозна са техником и њеним достигнућима и да му омогући да је примењује у практичном животу. Ова организација кроз своје школе и течајеве, вежбе и такмичења ствара кадар потребан нашој привреди и Армији. Досадашњи резултати рада кроз постојеће организације нису мали. Они се огледају како у омасовљењу друштава и клубова и подизању кадрова, тако и на савлађивању неких техничких проблема. Најбоље резултате пости гло је ауто-мото друштво. Ово друштво има око 200 актив них чланова и дало је нашој привреди и Армији 185 обучених шофера и мотоциклиста. Фото и кино аматерски клуб кроз разне течајеве обучио је 96 фото аматера, већином другарица. Кроз радио клуб такође је оспособљено више аматера, који већ сами праве аматерске радио апарате и детекторе. Бродарско друштво и аеро клуб, као млађе организације, мало су учиниле на обуци кадрова, више се радило на окупљању чланства и стварању материјалних услова. Посебно треба истаћи успех Клуба Народне технике на руднику „Подвис", који
важи за једну од најбољих организација ове врсте на терену. Залагањем претседника клуба Милорада Станојевића који је уједно и предавач, обучено је преко 30 шофера и 15 мотоциклиста, 25 фото аматера и тако редом. Такође је добре резултате постигао и Клуб технике на руднику „Добра Срећа“: дао је 15 обучених шофера и 10 фото аматера. Ово су најбоље организације. Међутим, и остале, према постигнутим резултатима не заостају много за њима, У свом даљем раду Народна техника настојаће да своје организације још више омасови и радиће на даљем обучавању кадрова, Приступиће се и формираљу нових организација на селу, нарочито при сељачким радним задругама. Чланови ових организација умногоме бидопринели бржој реконструкцији наше пољопривреде.
М. Милићевић
Земљорадничке задруге набављају тракторе
Књажевац, октобра Земљорадничке задруге у нашем срезу у последње време све више набављају пољопривредне справе и машине. Ова заинтересованост нарочито је порасла после овогодишње суше, када је радна способност стоке, услед несташице сточне хране почела да опада. Задруге у Књажевцу, Мимићеву, Кожељу, Бучју и Валевцу купиле су ових дана од ,Победе“ из Новог Сада пет троплужна трактора са приколицама. Трактори су купљени на дугорочне кредите, које су ове задруге добиле. СПОРТСКЕ ВЕСТИ
Градски одбор Народног фронта установио је прелазни пехар за победнике у кошарци
Књажевац, октобра Градски одбор Народног фпоита у Књажевцу установио је прелазни пехар за победнике у такмичењу у кошарци, које ће се ти почетком сваке школске голине међу средњошколском У такмичењу ће учествовати екипе
Пријатељски футбалски сусрет, који је одиг ан у недељу на „Металца“ између војних тимова „Граеичара" и „Пролетера" завршио се високом победом „Граничара" од 5:1 Као што је позиато прву утакмицу добио је ,Пролетер„ са резултатом од 1:0.
свих разреда Више гимназије. Ово ће свакако још више допрвети развоју кошарке за којом и иначе влада велико интересоввње међу средњошколцима. В.П
Прошле мед љ(* у њажевцу су гост вали ученици ги из Пирота и том приликом одиграли две утакмице са ученипима Више гимназије. У живој и интересантној кошарк шкој Vтакмици победила је дпмаћа екипа са 47:46а другој, ф тбалској, која је одиггана на стадаову „Металца , екипа гимазије из Пирота са резултатом од 3:2. В.П.
4 октобар 1952
ТИМОЧКЕ НОВИНЕ
5