Архив УНС — Листови странака

Солидност предузећа услов пословања

Нови паописи о трговинсно! депатности

ТРГОВИНСКО ПРЕДУЗЕЋЕ - ЈЕДИНСТВЕНА ЦЕЛИНА

Трговшгско предузеће, је она трговх-шска организадија која има развг 'ну увутрашњу организацпју и п отпупу поделу рада- Ако је трговинско предузеће. раније, имало своја продајна претставништва на разним пословни-м местима, она су се организовала као радае у саставу предузећа са посебаим органима управљања и књиговодством. Измењена Уредба уопште не познаје тај појам. Трговинско предузеће је једЈгаствена оргашгзација са становишта прописа. Оно може имати продавнице на територији целе земље; ггродавница може имати и одређена права према предузећу, али је то ствар искљуниво предузећа. Са становишта друштвеног обрачуна предузеће је једииствено, оагм у случајевима одређеним проплсом. Радње су оне мање трговииске организације без којих се пе може замислити свестраније снабдевање потрошача, које уносе разноврсност, добру услугу и укус у погледу продаје ро6е. Оне су често покретач .шобре утакмице” у тргоаин.и. С друге стране, друштвена контрола код Iвих може бити отежана. Искуство ј е показало да се она тешко сггроводЛ'l, нешто због природе саме ствари, а непгго (не мало) због недовољне и слабе контроле инспекције тржишта. Слабост инспекцнје, међутим не може бити разлог за укидање таквих организација, па Уредба не само да озакоњује постојање радњи, већ утврђује и две категорије које се не могу укидати, осј-ш под условиМа који су утврђени Уредбом. Радње са редовним и паушалним обрачуном Радње са редовним обрачуном су оне трговгшске једннице које немају развијену унутрашњу организацију, али имају потпуну поделу рада по основним радшгм местима. Књиговодственом и другом евиденцијом оне морају обезбедити основу за обрачун својих прихода и вршење друштвене контроле. Савет за привреду народног одбс ла општине може донети решење о њиховом у, кидању само ако ови услоне би били исггуњени, а Л(оже одлучити и о припа-■'У такве радње друтом ' редузећу или радњи ’нли о њеном претварању у раддву са паушалним обрачуном. Уредба на тај начин, задржавајућн радње каб покретача међусобног таккичења у трговЈши. ггружа оргачизационе услове за елиминисање привредног кризшнала. укОлико то зависи од оргашгзације и кон троле. Радње са редовким обрачуном претпостављају унутрашњу контролу поред, разуме се, спољне, дрдржавне и друштвене. Ако тог услова не.ма, онда је то радња са паушалшгм обра-

чуном. Ако се таквој радњи правилно одмери висина обавеза према друштвеној заједкици и ако се радн>а придржава својих правила, онда је искључена могућност одређене врсте привредног кримипала. јер ои радни колектив могао само себе да обмане. С друге сгране, релативно већа зарада, као резултат зећег залагања или иницијативе, само би говорила у прилог ове оргааизационе форме. Радње са паухпалним обрачуном бавиће се само продајом робе дневне потрошње. Њих као форму организације коју је Уредба прихватила, треба оснивати. Због тога је неоправдано што неки народни одбори сматрају политичктгм гтитањем одобравање поеловања таквих радњи, па на своме подручју начелно неће да дозволе такав ортанизациони облик у трговини. Савети потрошача Другу важну новину у Уредби претстављају савети потрошача, коЈи могу да се образују за једно предузеће, односно радњу, или за више ших заједно. Савет потрошача није само саветодавно тело, већ облиЕ друштввне контроле, чак и врста државнодруштвеног органа народног одбора опппт-ше и ггредузећа, односно радње. Сазети потрошача, у вршењу те функције, дају сагласност на закључке предузећа (радше) о употраби резервног фонда, о располагању основнкм средствима, о утрошку средстава за инвестиције, о тражењу инвестиционог кредита и о изменама правила предузећа (радње). Савете потрошача треба оснивати без обзира на добар или слаб рад трговинске организације. јер они нису израз неповереша пре ма радницима у трговини или радном колективу код кога се оснивају. Наше радничко управљање као систем, укључује у себи разне врсте контроле и надзора од стране друштвене заједкице а у трговини та контрола, разумљиво је. долази до већег изражаја. Учешће потрошача у добити Трећа важна новг-ша у Уредби је учешће потрошача у добити. Тргов.инска

организацмја може правилима предвидети учешће потрошача у д-обити, усло,ве под којима се оно остварује, део добнти који ће се делити, и начин поделе и обазештавања. Уредба оставља пуну слоооду трговкнској ортанизацпји у питашу увођења овог начина привлачења муштерија јер само истиче ту могућност. Значајно је да нова Уредба не предвиђа никакву општу реорганизацију трговинске мреже, већ њено постепено развијање, 'саглаено проггисима. Општа реорганизација могла би имати лоше пооледице на промет роое, док је прилагођавање Уредби задатак редовног проверавања да ли трговинска организација олгозара условима утврђеним Уредбом. Ако сна не одтовара овим условима, наступају последице т»з Уредбе. То је довољно и за стабилност трговинских ор ганизација и даје довољно права (а и дужностк) народном одбору да примени потребне санкције против оних трговггнских организација које »гли не испуњавају услове из прописа или незаконито послу ју. Тиме ће се истовремено обезбедити мрежа трговиноких организацттја. проткана узајамннм такмичењем између солидких. пословно способних предузећа и рад њи, што је управо Уредоом и хтело да се постигне. Др Никола БАЛОГ

ЗАКОН О

СТИПЕНДИЈАМА

У(OВOР РЕГУЛИШЕ ОБАВЕЗЕ ОТИПЕНДИСТЕ

Досадашњи начин пружања помоћи за школовање путем слободног стипендирања и дечјих додатака имао Је гшз слаоости. Оне су се изражазале у тенденцнји сталног пораста просечче стипендије и негативном деловању на редовно завршавање школовања, Због тога ]е нови Закон о стипендијама израђен у циљу закокског регулисања услова под којима се стиче право на стипендију. .Сиотем стипендирања је тако подешен да онемогућује многе рђаве стране досадашње праксе. Између осталих, нарочкто су значајна згконска решења о конкурсу, фондовима и евиденцији и уговору. При републичком извршном већу, среским и општикским народним одборима и привредним органкзацијама образоваће се фондови за стшгендије, из различггтих. одговарајућих извора. Стипендије ће се давати само на основу јавног конкурса, а избор ће вршити комисије. Свтт учесници у конкурсу конкуришу на основу једнаких услова. Предност ће имати они који имају бољи успех у школи, односно. којима је ггрема имовном стању стипендија потребгогја. Првенство имају деца жртава из Народноослободилачког рата. Према Закону, установиће се евиденција стипендиста и њиховог успеха, и то како у одборима тако и на универзитету и у републичком савету за просвету и културу. Евиденција може

лрестати уколико студент, односно ученик, не извршује своје школске обавезе. Нарочито су одредоз о уговору Пре свега, уговор је обавезан, и садржаће све основне обавезе стипендисте: врсту студија, обавезе за време и после завршетка студија, итд. Уговором може оити предвиђено време које ће студент, стипендиста, по сле завршетка студија провести у одређеном месту, установи или предузећу. Уговором може бити предвиђено и да стипендист, уколико ову одредбу не буде поштовао, мора.вратити читаву суму коју је у облику стипендије примио за време студија. Такође се предвиђају казне и за она лица и управне органе који приме у службу стипендисту који није извршио обавезе из утовора према свом даваоцу. На бвај начин биће сведене на најмању меру појаве неполагања испита и продужавања студија, као и дооро познати случајеви неодговорног презлачења стручњака на оенову већих награда, при чему су често државне установе и« ггривредне организације, које су давале стипендије, трпеле штету. Закон се односи и на ученике средњих стручних школа и Бигтгих разреда гимназије. М. М.

СВА ДОБИТ ОСТАЈЕ ПРЕДУЗЕЋУ

ПРОБНА ПРOИЗBОДЊА ТРАЈЕ ШЕСТ МЕСЕЦИ

Из разговора са претставником Фабрике каблова у Светозареву, сазнали смо да је Одлука о пробној производњи од стране ггривредних органпзација примљена повољно. ~Пре доношења ове Одлуке истакао је претставник фабрике увек смо морали да се обраћамо Секретаријату за привреду Савезног извршпог већа да би добили рокове пробне произвбдње. П'лтање расподеле добити урпште није бсгло регулисано.“ Одлука о пробиој производњи привредних орга-

низацгца регулисала је ова питања на тај начин што је дужина пробне производње ггривредне организације. предузећа, погона или одељења одређена на шест мосеци (а погвопривредне оргакчзације на три године), Сва добит која се оствари у пробној производ њн ослобођена је опорезивања и учешћа среза односно општине. тако да у пуном износу остаје привредној организацији код које је остварена. У Фабрици каблова у Светозареву. која има већи број погона у пробној производњи, истичу, да Одлука стимулира ггредузеће на бољу оргашгзацтгју производње. Одлуком је регулисано ч питање инвестиционих кре дита којн се дају заједно са кредитима за стална обртна средства из» истих кзвора. Тиме је омогућено да инвестггторгг н привредне органчзацпје у пробној производњи благовремено обезбеде потребна средства, што ће допринетп да пнвестирање буде ефикасшгје а одноои унутар привредае ортанизације јасшг;и. Одабирање приплодних грла

У циљу побољшања квалитетног састава сточног фонда, који из године у годину Пележи зватан бројни пораст, недавно је донето низ прописа којн утврђују мере у области даљег развоја нашег сточарства. Одлука о обавезном лиценцирашу (одабирању) му шких приплодних грла предвиђа да се за прнплод у говедарствЈ- и кољарству могу употребити само ода-

брана грла, Одабираљс ће оОављати среске комисије, које ће власницима одабраних грла издати потврде, са важношћу од годнне дана. Сва грла која не буДУ одабрана подврћи ће се кастрираљу. Уколико на терпторијн извееног среза не буде довољно квалитетних приплодпих грла, њихова пабавка ће се фипапсирати из средстава среског фонда за унапређен.-е пољопривредс. Буџети и планови народних одбора остали су на снази

РЕОРГАНИЗАЦИЈА НАРОДНИХ ОДБОРА

Уредба о примегБкзању друштвених планова и оупета срезова и општина у 1955 години утврдила је начела и детаље примешивања планова и буџета од реорганизације народних одбора до краја годоше. Економски инструменти’ који се односе на привредне оргаиџзације могу се мењаттг, према овој Уредби, само од страће оне територијалне једошице која нх је донела и то уз сагласност републичког извршног већа. Сви економски анструменти остају, према томе, и даље стабилни. Поред тога. обезбеђују се сзим ' установама издаџи који су им раније утврђенн и на тај начин се новл буџети углавном односе на Јгздатке ужег апарата народног одбора и на сам народни одбор. Регулисање планова и буџета значи, уствари, обезбеђење носметаног рада привредних организација и установа и поред реоргапизације народних одбора, а за народне одборе правне норме којима се осигурава финансиски ред пооловања а тиме у великој мери ред у југословенском буџетском финансирању. 12

* „НАША ЗАЈЕДНИЦА“, Недеља 25 септембар 1955 године