Архив УНС — Листови странака

новости из науке и технике

Атоми у служби пољопривреде

Нуклеарна енергија налази широку примену и у пољопривредним наукахма и пракси Да ли се човечанство налази пред једном од највећих револуција у пољопривредн

Најраспространију и најразноврснију облаег практичпе иримене нуклеарне енергије ~иие радноактмвнн изотопи или радноизотопн. Под оаии назнвом подразумевају се поједини елементи којн су вештачкн, у нЈТКлеаршхм уређајпма, прегворетх у радиоак. тивие услед чега зраче, за раз лику од оннд који су таквн по својој нриродн као што су радијуи, торијум н још читав и«з других. Примена радиоизотопа у пољопривреди У наукама се радмоизотопи користе коа мегод у циљу зучавања појединих појава. У биолошкмм наукама ее користе нарочито да се . испига вромет материје у жншјм биКнма. У тон правцу радноизотопи су незаменљиво средство. њмхова примена се за-• с§Ф»ша на нстоветнбстн поназиања нзотопа као и обичцмх елемепата. Тако* например, ла ко се може иратит« шта ее дедиава са ' радиоактивник фосфором у биљкама или зем .ч.)Ш7јг хад а сс којжстм као минерално Кубрнло. - А кадд се зна како се попапга радиофоефор, знаћг се понашаље м обичног фосфора. Јер међу њима нема разлЕике по њиховој хемиској прнроди. Према томе, цримен* радиоизотопа у наукама за енива се на н.мховнм особннаиа да зраче (отхривајући тпме своје присуство) м да се нонзшају исто као оончнл нерадиоактивми истороднн елемевги, Радионзотопи се пајВ4*шо прилењуЗу: у циљу изучлвања оеобина земљишта к на ниа искоришћаваша поједниих иатерија или мннирал«ит ђубрива унесених у зсмљмште, затим за изучавање нсхоацо Онл>а и животиња, инсеката, паразитннх Iљчвмца и внруса, начипа ствлрања оргапске материје у тгроцесу Оилшв фотосиитезе (хлорофилне асимиладије) н-д, Велкки значај придаје се нарочнто изучаван>у ф о т о см и т е з е која се однграва у зеленом лишћу биљака. То је процес од огромног значајл за цео наш живот, за опстаиак жнвотињског света и човека на нашој план-етн. Наука Је одавно разјаснила бигие моменте овог процеса коЈи Је, колико значајан, толико и чудноват. познато је да ге поередством сунчапс светлосне енергије у зелении лнстовима или, тачније речепо, у зсленим хлоропластама у лишћу, неорганске материје, вода и угљендиоксид, преобраћају у најразноврсније оргаиске иатерије. Биљнн л-ист је, п:*ема томе, она савршена и чудновата малеиа лабораторија у којој се стварају најразноврсније органске тиатерије шећерп, скроб, целулоза, ул*а, беланчевиме, боЈ е не матеРнЈСу миришл.аве материје, витаммнн, лековите материје.

отровххе материје и велича број других. Неограничене количине хране Овако створене матернЈе су пеопходна хркна за цео животињски свет и човека. Јасно је да Је, због толике важцости, оваЈ процес интересовао научнике кроз векове. Много Је већ расветљено. Алн остаје још много више да се испита у овом правцу. Када се фотосиндеза свестрапо расветли и открије тајна ства рања органске материје од не органске, тада ће се сигурио моћи и да утиче на тај процес, да се подешавају услосн з« стварање већих кодачил.г органске материје па истим њивама, или да св доби>аЈу цроизводн бољег квалитета. И Једно и друго им » велнког зпачаја за праксу. Научлнци нду тако далеко да верују да ће се, кад се оојасни таЈна саме суштЈШв овог процеса, он моћм н да дешава под вештачкам условима, шт 0 зиа'ш да би се органска материјд под утндајрн »ештачкв _ светлостн могла стмрагл у _ и ® кој врсти фабрика, без ризика од временских непогода, болестн, штсточииа мтд, којн и лри данашњем стању I«агке и техпике отежавају вољопрнвредну производњу. То бн претстављало иову и, можда, највећу револуцију упољопривреди. Досада је човек са локоћом могао да гајм неке биљке без земље (поврћа, салате, патлиџане, бораније, краставацд итд.) у виду која садржи све потребне матернје, као у фабрици. Али стварање органске материје н без земље и без биљака претевављало би заиета нешгв фаитастично необично. Можда ће, ако се и овако смела предвиђања научника обнстпне, пуклеарпа еиертија у опоЈ области пружити човечансгву далеко веће користи него у иекнм другим областима. Хран.ен.е биљака преко лишћа Паука ц земљишту добила је у радиопзотопима Једпо од

изаанредно добрих средстава изучавања. Погребно Је свестрано позагавати понашање основних елемената којима с© биљке хране да би се правилно прнменило ђубреље минералним ђубривима. Радиоактивни фосфор се показао као одлнчзсо средство за вање да ли у одређеним земљиштима треба применити ђубреље фосфорним ђубривима и у којоЈ мери. Већ су стечена зиања која у неким земља ма уштеђују мидионе и милионе дшгара, јер се на оваЈ пачин, ђубрење правилниЈе примењује, према особинама земљишта и карактеристикама биљака. Ист 0 тако, значајна су открића учињена у изучааању н а ч ина коришћења изшесннх елемената од стране биља к а. Вековима се ђубрење минералнкн н органским ђубривима примењуЈе лреко - земљншта. Уместо да се хране биљке хрдјПи св земљнште. Миого пута сс ове хране даЈе вишв него што је биљкама потребно, а каткад м мање. Вековима се и у науцн п у кракс« сматрало да се друкчкјв не може поступити, јер Је поетојало убеђењо да биљке преко корена користе све минералне материје, а преко лншћа само воду и угљендиоксид, односно сазло угљеник и кисеоник. Међутим, помоћу радиоизото* па јв утврђено да је лишћв биљака способно да непосредно упија из раствора и неке минЈгралве елементе којм су рапије даванн само преко зем љишта. Такав Је нарочнто слу чај са фосфором који се бнљ* кама мора додаватн у виду ђубрива, Јер га у земљишту оби I гно нема у довољним количмпама и у облику у коме га биљке могу користити. Овај елемепат, пак, и жа особину да се задржава у земљншту онде где св стави, што Је отежавало правндно ђубрење, наро»штч> виноне лозе и воћака, чијн се корен иалази »а доста велихој дубини, на коЈу се тешко фосфор може унеги. Данас се прихрањивање биљака може успешио врпшти и преко лигаћа и то ие само фосфором него и разним

елементммл .. (калмјумом, гвожђем, магнезијумом итд.). За пракеу је нарочнто значајмо што се сада ђубрење може прлменжти и у комбивадкји са прскањезг биљака, у циљу заштите од паразитних гљмвида или штето чина, једноставно на та| начин што ће се са средствима за прс кање помешати и одговарајућа потребна ђубрива. Помоћ радиоизотопа с© такође може лратити кахо се развнјају коренн воћака н вмиове жхзе, у сточарству наука Је основа успешног неговања домаћмх животиња. Нарочито треба много знати да бн св примекила најуспешниЈа исхрана стоке, која ће омогућитн највећв успехе у разнмм правднма за добивање што више млека, меса, масти, вуне, перја. И ту радиоизотопи пружају велику помоћ. Већ је утврђено да се стоцн могу давати непосредно као храна и кеке МЈшералне материЈе, поред обичне соли, налример, молибден, кобалт и сумбор. Молнбден и кобалт су неопходни за нормалаи развнтак животиња, али у врло малим количЈшама. Радионзотопи су одлнчпо средство за изучавање живота штотпих инсеката, а норочито за Псучаваље (праваца н брзине њиховог кретања) што је предуслов за њнхово сузбијање. Довољно је прек o инсе* катске хране само ..обележити“ поједине инсекте. учЈгаии! да постапу радиоактивне, па их посл е у читавим ооластимд испитивати у том правцу. Гдегод се открију радпоактивни инсекти биће јасно њихово по* рекло. Нарочнто велики значај ! нмл изучавањ е кретан,а маларичних комараца. Није од ма- 1

њег значаја изучаваље парл* зитних гљивица н неких бактериЈа, којс изазивају опаене болестн гајених биљака. Пшеница која не полеже У раду на промемнн биљака и жавотин>а користе се зетога средства; радиоизотопи су најновије и можда најуспешније. То се може закључцти по првим резултатима. Кад се биљке подвргавају радиоактнвном зрачењу у њима се нужно двшавају разне на-следне промене, мења се њихова природа, Мног е промене могу бити кориенв. Ево шта Је у тој области створено; овас отпоран према опасној болести, рђн коју изазива Једиа паразитна гљивица, против које се не мо же успешно борнти ннкаквим другим средствима; пшенжда која не полеже, 'псме св миото корнстн лракса; нове еорт© кикирикија од велнке привредне вредностж. Ови резултатж су постжгнути за кратко време. С тим у везн ннгерссднтна су предвжђања. научника о томе како ће изгледати бмљшз н жлвотињски калко ћв жзгледати и сам човек када буду изложени масовном радноакТКВИОМ зрдчењу у »рслс шнр« прнмеие нуклеарн е енергејв у # индустриЈи, саобраћају па н пољопрнвредк (у виду радноактнзних ђубрива). Бнће немзбежне х миогобројне наеледне промене. Јављаће се нове врсте, нови облицн живих бића. Можда ће бнтн негде џанова, а негде патуљакд, Поред прнмене у пољопржвредннм наукама и селекциЈи, радноизотопн ће, према многим паговештајнма, игратн с»е важ_ахју улогу и у праксн. Нарочито се очмхује да ће се помоћу радиоактивннх минералних ђубрнва повећдти прнноеи гајених биљака. Поред тога помоћу њих св могу најуспешније конзервисати многе жмвотне памирнице месо, млеко, воће, поврће. Снгурнн УСпеси су већ постнтнути са конзервисањем кромпира и лукв, којм ост.ају месецима потпуио евежн н непромењеног квалнтета, прк чему »е клија Јун т® чак и иа рпи на обнчној «>бноЈ променљивој температурн, на којој ови производи Јако клиЈаЈу и тиме изгубе много од свога квалитета. Ово се постнже, углавном, помоћу зрачења намирннца радиоакобалтом, који отпушта гама-зраке. У сточарству, као и у медицинн, радноизотопи су корисни и као средства за откривањ е извесних болести, а нарочито за открнвање места на којнма се налазе тумори, затим као средство за лечење. Али, сточарство може да очекује још ЈеД* ну услугу радиоактивннвних изотопа ствараље погодне сточне хране од обичног дрвета. То су најзначајније досад остварене текошнге примене радиоактивних изотопа у области пољопривреде, Душан СТАНКОВИЋ професор Универзизмтетд УНОШЕЊЕ РАДИОЛКТИВНОСТИ у ТЕЛО ИАЦОВЛ

ОЗРАЧИВАIБК ПСА НА РЕНТ ГЕН АПАРАТУ У ИНСИТУТХ У ВИНЧИ

* „НАША ЗАЈЕДНПЦА", Иедеља 25 септембар 1955 годивв