Архив УНС — Листови странака

ДРУШТВЕНО УПРАВЉАЊЕ

Расподела добити између комуне и предузећа

СВЕТОЗАРЕВО

ниш

АНКЕТА „НАШЕ ЗАЈЕДНИЦЕ <С

Иошто ће народни одбори уско. ро почети са. израдом друштвемих плаиова за 1956 годину, иаш лист, у жељи да помогне Пјравилном постављаљу односа између комуна и лредузећа, покренуо је ову анкету. Редакција се обратила иародним одборима, већима произвођача, радшхчким саветима, директорима предузећа игд. и замолмла их да одговорс на неколико пптања. Да ли распсдела добити оставља довољно средстава за реконструкцију и развој предузећа, односно, могу ли комуне дг задовоље своје основне потребе? КоЈи се метод раслоделе добити показао као најповољнији? Како је извршена расподела деловала на цене? Какав је на том нољу однос између комуна и задруга и задружних предузећа? То су основна питања на која анкета треба да пружи одговоре. Надамо се да ће се круг учеслика у нашој анкети проширити и на оне којима се нисмо директно обратили. Очекујемо да ће раднички савеги, народки одбори и остали које интересују ови цроблеми, учествовати у нашој анкети. „Наша заједница” ће и убудуће оргализовати разне дискусије и апкете. У овом броју објављујемо досада присгигле одговоре.

Оставили смо

предузећима више него други

Милорад Илић, претседник Градске општипе Светозарево;

„Ми смо у Светозареву изгледа водили неуобичајен курс. Приликом одређивања продента са којим ће бивши срез учествовати у добити предузећа, кмали смо обзира према њиховим потребама можда више него у другим местима. Фабриди каблова остављен је мали део добити, јер је то ново предузеће, а свим осталим, нарочиго индустриским предузећима, остављено је пре ко 25 отсто. У неким предузећима чак и 40 отсто. Овакав став резултира из увереша да су предузећа, чија средства нису опорезивањем исцрпл»ена, стимулирана на унапређивање производње, повећање продуктивности рада и добити. Самим тим комуна за себе обезбеђује већа средства, у перспективи. У пракси већ имамо једзн леп пример исправности на шег става. Фабрика шешира је организовала из средстава за самостално раополагање одељење конфекције, које је на тржишту успело да се пробије и поред_ најјачих предузећа те врсто. ' ■

Ово све не значи да ми немамо својих тешкоћа, или да имамо довољно средстава за потребе града. Неколико установа, које нису даректно везане за потребе Светозарева, као што су, налример, Учитељска школа или још више Дом глувонемих, издржавају се из нашег буџета. Ми иемамо ништа против тих устансша, али је чињеница да нам њихово издржавање апсорбује велика средства. која су нам потребна за друте стари. Ми смо били присиљени да обуставимо дотирање позорк-Ј-шта, па је оно затворено. Немамо никаквих могућности да исплатимо инвестициони дуг од 20 милиона динара који је искоришћен за подизање школе. Немамо ни станова.. Пострадали од прошлогодишњих и овогодешњих поплава још увек су смештени у просторијама За-

натске школе. Неколнко значајних предузећа захтевају хитна улагања, а ми не можемо да помогнемо Светозарево је до реорганизације народних одбора било општина са посебним правима, па је између нас и ереза у привредким питањима сваки час било иеких неспоразума. Од тога су највише трпела предузећа. Убудуће тога више неће бити. Мислим да је за нас било крајње време да привредна надлежност пређе на општине. Најважније у томе је повећање заинтересованости општине за развој при вредних организација. Осећамо се сада као део једне целине, унутар које влада разумевање, помагање и коитрола".

Предузећу је

остало врло мало

Брапислав Јовић, директор текстилне индустрије „Озрен” из Ниша:

„Пре свега, мислим да нас систем учешћа комуне у добитц предузећа не стамулира на повећање планске добити. Повећање добЈтти на рачун потрошача, дизањем цена, код нас не долази у обзир. Нису у питању само моралне обавезе према заједници, него и спедифичан положај нашер предузећа. Иако нам

друштвеним планом града за ову годииу нису остављена већа средства, ми немамо већих тешкоћа јер смо из прошле године пренели доста велики фонд за самостално располаган>е. Поред тога нисмо ишли на веће иивестиције у погонима. Потребе Ниша су заиста велнке па је са становишт-а економског развоја града потпуно оправданр што је комуна задржала већи део добити. Повезиваше предузећа са општинама довешће до појачане друштвене контроле над нашим пословањем. То је свакако прва и највмдллвија предаост комуналног ситема, ;ер ;е та контрола у много случајева недоста;ала. Бићемо, уосталом, ближи једии ДРУгима, па ћемо вероватно имати више разумевгља за обостране потребе".

Усклађивање потреба општине и предузећа

главни задатак

Народнн одбор ошнтине Сент Вид Љубљана:

„Наша опцт-ша је имала врло кезнатан буџет за 1955 годину свега ово 10 и по, милиона дииара. Збот тога и део добити ко-

ја јој припада од привредних предузећа није велики. Предвиђено Је да индустриска предузећа, од своје добити, одвоје у општински буџет близу 2 милиона динара, а исто толшсо угоститељска и занатска. Ове године је у општинском буџету први пут предвиђен део добити привредних предузећа, док је рзнсјЈих година општина остваривала своје приходе само од пореза становништва. Сва ова средства употребл>авамо Јплавном за поправке општинских путева и остале комуналне потребе, а нешто одвајамо и за културни, просветни и фискултурни рад. Садашши одаос је био некако нормалан пошто су мноте потребе на подручју општине финавсиране из градскрг буџета. Убудуће, с обзиром на обавезе које су прешле на нову општину, тај однос се мора изменити. Нахк>дни доходак у нашој општини износи око милијарду и по динара, па се, поред потреба самих привредних предузећа, мора водити рачуна и о потребама комуналпе заједнице, које су велике. Правилно усклађивање потреба опишЈноке заједнице, поједииог ггредузећа и појединаца то ће убудуће бити главни задатак општанског одбора.' 1

Обезбедити

општини значајније место

М»кс Долинар, претседник општмнског народног одбора Јесенице;

~После одбитка савезног дела, у добити предузећа општина је учествовала са 14°/о. Тај удео одлазио је са 70°/о као републички порез, тако да је општина добијала нешто мање од 18 милиона динара годишње. Ова добит постигнута је утлавиом у Жељезари Јесенице. Али и поред тога, у општој структури расподеле добити, учешће општине код Жељезаре одређено је врло ниско. Средства добијена из добити предузећа била су употребљена за покриће аДминистративног дела буџета, који је био минималан и прилагође« средствима. За било какве комуналне, станбене и просветне инвестиције није било средстава. Важно је истаћи стални пораст националног дохотка, иаЈрочиио у Жељезари. Ово повећање утицаће свакако и на приходе општине и омогућити

проширења комуналних ин вестиција. Сматрамо да би убудуће гребало обезбед/тги ошптини значајније место при расподели добити предузећа“. ЈЕСЕНИЦЕ

Замена машина не трпи одлагање

Живота протседник радничког савета фабрике ал-тних кашива „Иво-Лола Рибар”

Проценат добити који нам је остављен, скоро 23°/о, није незната-н. Од 294 милиона нама је остављено 67. Наши су проблеми, међутим, таквог карактера да нам не би много помогао ни знатно већи проценат. Ради се о томе да су многе машетне већ дотрајале. Неке се употребљавају иако им је . истекао ро«, трајања. Те машине потичу из репарација, а сви ннши радници прошли су на шима обуку. Нама је неопходно да замекимо око 25°/о машина. За многе од ших већ је комисиски устаиовЈиено да их треба мешати. Амортизациоии фонд то, међутим, нс Д°” звољава. Но само да не у:цжемо да кх замекетмо, него смо морали да обуставимо и ремонт.

.НАША ЗАЈЕДIГИЦЛ", Недеља 25 еелтемСар Ш6 године

9